“SPS, Evropska Srbija i Autentična desnica se bore za cenzus”: Profesor o izbornom procesu – Izbori26

Prvi put posle 14 godina imamo kampanju u kojoj se nadmeću dva snažna aktera koji okupljaju veliki broj ljudi koji su aktivni, kaže Vučićević.

„Prvi put imamo jaku terensku kampanju nekoga ko nije SNS i to vidimo vrlo jasno u prethodne dve, tri sedmice, a mislim da ćemo to videti i u narednih par, a što je najvažnije i na dan izbora. Na terenu su se negde izjednačili, a čini mi se da prednjači Studentska lista“, ocenjuje on.

SNS ima kampanju koja je nešto drugačija od onih ranije, kaže Vučićević i navodi da je to verovatno izazvano situacijom na terenu.

„Mi posle 14 godina prvi put imamo gospodina Vučića koji insistira na TV duelima sa kandidatima sa druge strane“, navodi profesor.

Možemo da očekujemo bolju kontrolu i pošteno brojanje glasova

Uslovi za izbore su nikad lošiji, ali na biračkim mestima možemo da očekujemo mnogo bolju kontrolu nego u prethodnom periodu, smatra Vučićević.

Možemo da očekujemo da će glasovi biti brojani pošteno i da će biti vrlo malo nepravilnosti na biračkim mestima. Da li su sva biračka mesta pokrivena obučenim kontrolorima videćemo u narednim danima“, navodi on.

Zašto ima više ljudi u biračkom spisku nego na popisu?
Profesor kaže da je svaki dan kada se objavi ukupan broj birača u biračkom spisku „dan mrmota“, jer se građani frapiraju koliko ih ima. On objašnjava da su birački spisak i popis stanovništva dve potpuno različite evidencije.

„Tačno je da u popisu ima milion manje ljudi punoletnih nego u biračkom spisku, koji je relativno neprecizan. Ne mogu da tvrdim koliko je ljudi koji su preminuli a nalaze se na biračkom spisku, verovatno ima takvih. Broj birača u biračkom spisku jeste veći zato što se na njemu nalaze naši državljani koji imaju 18 godina i koji žive u dijaspori. Njih popis, naročito ako su se odselili pre 5, 10, 15 godina, ne hvata. I odatle je dobar deo te razlike“, navodi Vučićević.

Šta nam govori broj prijavljenih za glasanje u inostranstvu?

Veći broj prijavljenih za glasanje u dijaspori, odnosno 111.000 prema poslednjoj informaciji, jeste posledica mobilizacije i toga što su studenti uspostavili dobre odnose sa našom dijasporom i Skupštinom u rasejanju.

„To će povećati brojeve koji se tiču izlaznosti u Srbiji a koje očekujemo na osnovu istraživanja. Moje očekivanje je negde blizu 4,3 miliona, uz povećan broj ljudi koji će glasati u biračkim mestima van Srbije – mi možemo da idemo na 4,3 – 4,4 miliona“, ocenjuje Vučićević.

Koji je prag izlaznosti na kom se može očekivati promena?
Očekivanja su da će SNS izvesti svojih 1,7 – 1,8 miliona, uz neke brojeve koji idu ka SPS-u, a kada se tako postave stvari, izlaznost mora da bude oko 4,3-4,4 miliona da biste mogli da očekujete promenu.

Zato što ćemo imati i oko 2 posto nevažećih glasova, što je manje-više standard na svim prethodnim izborima. Jedan deo glasova će ostati ispod cenzusa, a koji su antirežimski. Videćemo da li će biti i režimskih glasova koji će ostati ispod cenzusa, biće ih verovatno, gospodin Karić mislim da ne može da pređe cenzus, a za njega neće glasati antirežimski birači“, kaže Vučićević.

Biće interesantno šta se dešava sa SPS-om narednih dana i da li će preći cenzus, kaže on.

„Vrlo mi je teško da pravim tu procenu, rekao bih da nije izvestan cenzus. Deluje da oni imaju svoje unutrašnje probleme, gospodin Ružić je, ne baš direktno, pozvao da se glasa za listu pod rednim brojem 3“, navodi Vučićević.

Na pitanje da li će desnica preći cenzus, Vučićević kaže da svi koji ne nastupaju uz studentsku listu i SNS, mogu imati probleme sa cenzusom.

„SPS, Evropska Srbija i Autentična desnica se bore za cenzus… Cenzus je 3 posto, ostaće deo birača koji će glasati za sve ove opcije, zato što ima predstavu da se radi o 130-135.000 glasova, i onda to ljudima ne deluje kao previše veliki broj, iako taj broj glasova nije tako lako osvojiti“, navodi profesor.