Postupak za reparacije žrtvama OVK će se takođe voditi u Hagu – Politika

U odluci donetoj istog dana kada i presuda, sud navodi da kosovski sudovi u konkretnom slučaju ne predstavljaju „efikasan i realan put“ za ostvarivanje prava žrtava, ukazuje na probleme njihove zaštite i podseća na sopstveni nalaz da na Kosovu i dalje postoji „rasprostranjena klima straha i zastrašivanja“ svedoka, njihovih porodica i drugih koji daju informacije o navodnim zločinima bivših pripadnika OVK.

Odluka od 16. septembra otvorila je novu fazu postupka nakon prvostepene presude četvorici bivših čelnika OVK.

Pretresni panel II, kojim predsedava sudija Čarls Smit, odlučio je da, umesto upućivanja žrtava na građanske parnice na Kosovu, pred Specijalizovanim većima bude sproveden poseban postupak u kojem će biti odlučivano o reparacijama, odnosno naknadi štete žrtvama.

Prema zakonu Specijalizovanih veća, sud nakon osuđujuće presude može neposredno da naloži osuđenom da žrtvama pojedinačno ili kolektivno nadoknadi štetu, izvrši restituciju, a u određenim okolnostima moguće je i oduzimanje imovine i sredstava povezanih sa izvršenjem krivičnih dela.

„Kosovski sudovi ne predstavljaju efikasan i realan put“

Ključan deo odluke odnosi se na procenu mogućnosti da žrtve svoja prava ostvaruju pred sudovima na Kosovu.

Panel se pozvao na navode zastupnika žrtava, ali i ranije stručne nalaze iz predmeta Mustafa, prema kojima bi žrtve pred kosovskim građanskim sudovima mogle da se suoče sa nizom pravnih i praktičnih prepreka.

Posebno je navedeno da se kosovski Zakon o zaštiti svedoka odnosi na krivične, ali ne i na građanske postupke, te da se u građanskim parnicama ne primenjuju procedure anonimnosti niti postoji potrebna tehnička oprema za takve mere zaštite.

Sud je naveo i da kosovski Zakon o naknadi štete žrtvama krivičnih dela ne obuhvata žrtve krivičnih dela iz nadležnosti Specijalizovanih veća.

Na osnovu svega toga, Panel zaključuje:

„Građanski sudovi na Kosovu ne pružaju efikasan i realan put žrtvama u ovom predmetu da traže pravni lek za zločine za koje su optuženi proglašeni krivim.“

Sud ponovo o „rasprostranjenoj klimi straha i zastrašivanja“

Još ozbiljniji deo odluke odnosi se na bezbednost žrtava i svedoka.

Panel podseća da je već u presudi utvrdio da na Kosovu i dalje postoji:

„rasprostranjena klima straha i zastrašivanja“ prema svedocima i potencijalnim svedocima Specijalizovanih veća, njihovim porodicama i, šire, prema ljudima koji pružaju informacije u istragama i postupcima za zločine za koje se sumnjiče bivši pripadnici OVK.

Sud sada taj nalaz neposredno povezuje i sa žrtvama koje učestvuju u ovom postupku.

Prema oceni Panela, njihovo upućivanje na građanske postupke na Kosovu ne bi im samo stvorilo dodatne prepreke, već bi neke od njih moglo da izloži bezbednosnim rizicima.

Brojne žrtve su Srbi, mnogi više ne žive na Kosovu

Panel je posebno uzeo u obzir i strukturu grupe žrtava koje učestvuju u postupku.

Zastupnik žrtava prethodno je ukazao da među njima ima veliki broj Srba, od kojih gotovo svi više ne žive na Kosovu, imaju zaštićen status u trećim državama ili su emigrirali, zbog čega bi im pokretanje građanskih postupaka na Kosovu bilo izuzetno teško.

Panel je taj argument izričito uzeo u obzir, navodeći da brojne žrtve „jesu Srbi, žive izvan Kosova ili imaju zaštićen status u trećim zemljama“.

Istovremeno, svim žrtvama koje učestvuju u ovom predmetu već je odobrena anonimnost u odnosu na javnost. Sud ocenjuje da bi njihovo upućivanje pred kosovske sudove nosilo rizik da mere zaštite koje su im garantovane pred Specijalizovanim većima budu ugrožene, kao i njihovo pravo na reparaciju.

Panel navodi i dodatni problem: potraživanja za naknadu štete za ratne zločine mogla bi biti pogođena rokovima zastarelosti, dok pojedini kosovski propisi možda uopšte nisu primenjivi na žrtve zločina iz nadležnosti Specijalizovanih veća.

Zbog svega toga, sud zaključuje da su upravo Specijalizovana veća „najprimereniji forum“ za odlučivanje o reparacijama koje proizlaze iz zločina utvrđenih presudom.

Ceo tekst pročitajte ovde.