Politička blokada ili slom Vučićevog koalicionog partnera: Kako je DSHV izostao iz izborne trke? – Politika

Budući da se na parlamentarnim izborima očekuje “tesan rezultat”, mandati koje osvoje liste nacionalnih manjina potencijalno bi mogli biti tas na vagi pri formiranju vlasti.

Upravo u tim okolnostima, povlačenje DSHV-a otvara ključna pitanja o prirodi manjinske politike. Dok Žigmanov unutrašnje blokade i pritiske tumači kao svesno guranje Hrvata na marginu, sa druge strane stižu oštre kritike da je reč o epilogu višegodišnje zloupotrebe manjinskih privilegija zarad opstanka na vlasti.

Predsednik Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini (DSHV) i bivši ministar bez portfelja u Vladi Srbije Tomislav Žigmanov kaže za Danas da je Demokratski savez Hrvata u Vojvodini bio, zbog institucionalne blokade, sprečen da na organima upravljanja – Predsedništvu i Veću stranke – donese punovažne odluke koje bi omogućile legalnu odluku o izlasku stranke u punom kapacitetu na predstojeće vanredne parlamentarne izbore.

On dodaje da drugih političkih stranaka u hrvatskoj zajednici, iako registrovanih, nema aktivnih, a „alternativa“ koja je urušila DSHV, “nešto što se naziva Hrvatska nacionalna vizija, s njenih ruševina do sada se uopšte o izborima o kojima je reč nije ni oglasila”.

Prema njegovim rečima, reč je o do sada neviđenoj neodgovornosti, koja po svojim pogubnim posledicama liči na“ političko samoubistvo Hrvata u Srbiji“.

“Valja u ovome kontekstu još reći da u DSHV-u nismo niti na jednoj izbornoj listi, za razliku od pripadnika drugih nacionalnih manjina, registrirali pripadnika hrvatske zajednice koji se kao takav prepoznaje u srbijanskoj javnosti, što također držimo itekako problematičnim i u svakom smislu negativnim”, kaže naš sagovornik Žigmanov.

On kao glavnu posledicu ove odluke vidi to što DSHV neće biti učesnik u političkom životu, dodajući da to otvara rizik da postanu kao zajednica ostatak folklorne grupe, koja nije u stanju da na ozbiljniji i vremenu primeren način sebe konstituiše.

“Na taj način postajemo lak plen svim takmacima u političkoj areni bez prilike da budemo pitani o bilo čemu što je relevantno, a s druge strane realna je opasnost da se naš društveni život može svesti na borbu oko malog broja sinekura i još manje količine mrvica koje će nam se isporučivati sa stolova gospodara, sa stolova za kojima nećemo sedeti”, objašnjava.

Na pitanje kako je došlo do ovakvog ishoda, Žigmanov poručuje da nije, naravno, odjednom niti je ovaj proces dezintegracije političkog subjekta Hrvata u Srbiji bio jednostavan.

“Valja znati da mnogim strukturama i mnogim instancama nije odgovaralo i nisu se mirile da u hrvatskoj zajednici koja ima status najomraženije u Srbiji postoji politička stranka koja vodi smislenu, odgovornu i autonomnu politiku, čiji su ishodi za posledicu imali na kraju pre četiri godine dobijanje pozicije ministra u srbijanskoj vladi. Podsetiću vaše čitaoce da je to zasigurno najveći uspeh koji su Hrvati u novijoj istoriji uopšte ostvarili, jer smo upravo takvi i prepoznati od strane vodećih lica vladajuće političke klase na čelu sa Aleksandrom Vučićem. Ta je prilika ostvarena bez ikakvih većih mrlja i ovdašnji su se Hrvati delom pokazali da mogu bez ikakvih problema da vode državnu politiku i da znaju šta su i kako da realizuju poslove državotvorne prirode”, navodi.

Delujući upravo tako, prema njegovim rečima, veruju da su trajno ukinuli stigmu o Hrvatima iz Srbije kao nekakvim arhineprijateljima, kao onima koji ne znaju za lojalnost te da nisu sposobni za tzv. visoku politiku. Dodaje da takva dostignuća nisu bila po volji onih koji još uvek do tako nečega drže, onih koji bi da budemo nesamostalni politički subjekti koji vole tek da hvale vlastodržce, kao i onih unutar same hrvatske zajednice kojima maksimalna politička integracija u srbijanski politički sistem remeti i smeta sopstvenim političkim ambicijama.

“Samostalna politika koja vodi računa isključivo o autentičnim interesima Hrvata u Srbiji ne mora biti ni po volji onih iz matične države, koji su takođe u nekim situacijama skloni da se na instrumentalni način služe našim položajem. Dakle, sve tri grupe kojima je takav DSHV smetao sam označio i one su sve na svoj način započele proces rušenja rukovodstva koje je kreiralo i sprovodilo takvu politiku. U svojim namerama i uz velike finansijske i druge resurse, uz korišćenje protivzakonitih i kriminogenih sredstava, u tome nisu uspeli i sada smo tu gde jesmo – imamo jedinu aktivnu političku hrvatsku stranku u Srbiji u blokadi, koju su drugi sprečili da bude živi subjekt u političkim procesima, a oni koji su je doveli u takvu poziciju, iz svojih različitih interesa, ne učestvuju u političkom životu”, objašnjava Žigmanov.

Po pitanju izbora za članove nacionalnih saveta nacionalnih manjina  (ovi se izbori odvijaju paralaleno sa parlamentarnim 25. oktobra, glasanje je 8. novembra, prim. nov.) naš sagovornik poručuje da DSHV, kao glavni nosilac dosadašnjih izbornih pobeda na svim izborima za Hrvatsko nacionalno veće do sada, gotovo svih dostignuća u ostvarenju osnovnih interesa hrvatskog naroda u Republici Srbiji te osnivanja i razvoja manjinske nacionalne infrastrukture, nažalost, ne voljom svog rukovodstva već, “protivzakonitim i kriminogenim delovanjem odmetnutih i potplaćenih članova stranke” doveden je u situaciju institucionalne blokade i nemogućnosti normalnog rada.

Kako dodaje, u tome se nalazi glavni razlog zašto DSHV nije u mogućnosti da se kao prepoznata relevantna organizovana politička stranka uključi u punom kapacitetu u izbore za VI saziv Hrvatskog nacionalnog veća. Međutim, kako Žigmanov objašnjava, uprkos takvom nepovoljnom stanju, zdravo jezgro rukovodstva, odani članovi i simpatizeri koji su ostali verni izvornim načelima DSHV-a odlučili su da pristupe i svesrdno podrže izbornu platformu grupe birača „Savez Hrvata Vojvodine“.

“Na ovaj način, verujemo, nastavićemo sa praksom autonomnog, doslednog i odvažnog zastupanja interesa Hrvata u Srbiji po kojem je DSHV bio i ostao prepoznat, bez ikakvog avanturizma i politikantstva kojem svedočimo u poslednje vreme, bez ikakvih zloupotreba javnih resursa i zakonom definisanih ovlašćenja”, zaključuje.

Zoran Alimpić, član Gradske izborne komisije (GIK), za Danas ističe da zakonski okviri koje definišu način na koji manjinske liste učestvuju u izbornoj trci i jesu ključni razlog za njihovu brojnost.

“One ne moraju da pređu cenzus da bi dobile bar po jednog poslanika. Verovatno će im biti dovoljno 10.000 do 12.000 glasova za to”, objašnjava Zoran Alimpić.

Na žalost, kako dodaje, u prethodnom periodu se pokazalo da većina tih manjinskih listi nema za cilj borbu za prava manjina koje navodno zastupaju već “udomljavanje svojih lidera na ministarska i funkcionerska mesta i podršku Vučiću u zamenu za to”.

“Žigmanov koji je bio Vučićev ministar i koalicioni partner ne zaslužuje da predstavlja hrvatsku manjinu u Srbiji i dobro je da to više neće ni biti u mogućnosti. Manjine treba da zajedno sa većinom ostalih građana Srbije podrže budućnost i mladost Srbije a da se otkače od Šešelj, Vučić, Dačić ekipe.Navodne liste ruske manjine nisu zaista predstavnici Rusa koji žive u Srbiji, iza njih takođe proviruje Vučić koji bi hteo zloupotrebom manjinskih prava i privilegija koje one imaju na izborima da se domogne još ponekog lojalnog poslanika”, zaključuje Alimpić.

Podsećamo, RIK je proglasio devet manjinskih lista: Rasim Ljajić – Ljudski (SDP – CDP) (Bošnjačka i crnogorska manjina), Savez vojvođanskih Mađara – dr Balint Pastor (Mađarska manjina), Usame Zukorlić (SPP) – Pokret za ujedinjenje (Bošnjačka manjina), SDA Sandžaka – čuvari Sandžaka (Bošnjačka manjina), Ruska stranka – Srbija u Briksu – Slobodan Nikolić (Ruska manjina), Stranka rusko-srpskog jedinstva – Rusi i Srbi braća zauvek (Ruska manjina), Albanska koalicija – Koalicioni Shqiptar (Albanska manjina), Biram pravdu, biram budućnost – Koalicija Snaga (Bošnjačka i grčka manjina), Majka Srbija – Gruda (Slovačka manjina).

Na glasačkom listiću biće ukupno 18 lista, tako da je polovina manjinskih.