“Lažna autentičnost bode oči”: Zašto retorika vlasti “ne prolazi” u kampanji na društvenim mrežama? – Izbori26

Sa druge strane, vladajuća većina daleko bolje vlada tradicionalnim medijskim prostorom, na šta ukazuju i nezavisne organizacije koje posmatraju izborne uslove, ističući da je zastupljenost vladajuće koalicije u medijima neuporedivo veća u odnosu na bilo kog drugog političkog aktera, u čemu prednjači predsednik Republike.

I dok je, uprkos objavljivanju izborne liste, kampanja studentskog pokreta u određenoj meri ostala personalno nedefinisana, bez jednog ili nekoliko istaknutih lidera koji je predvode, to se ne može reći za kampanju vlasti, koju gotovo u potpunosti nosi predsednik Aleksandar Vučić. Od pranja automobila, ispijanja rakije sa građanima i degustacije domaćeg kiselog kupusa, do obilazaka lokalnih pijaca, predsednik intenzivnim i učestalim objavama preplavljuje digitalne kanale.

Međutim, studenti u blokadi, a pre svega tim koji vodi nalog Studenata Fakulteta dramskih umetnosti, ovu kampanju vode znatno promišljenije, što jasno proističe iz njihovog temeljnog razumevanja mehanizama i alata društvenih mreža.

Studenti od samog početka blokada i protesta, usled ograničenog pristupa tradicionalnim medijima, kao primarni kanal komunikacije sa građanima koriste upravo društvene mreže. Autentičnost koju ovaj vid komunikacije zahteva prirodno je bliska mlađoj generaciji, kako onima koji sadržaj kreiraju, tako i publici koja ga konzumira i prepoznaje.

Od izbora muzike i vizuelnog identiteta, pa sve do masovnog deljenja sadržaja i visokog nivoa angažovanja građana, čini se da, uprkos apsolutnoj dominaciji vlasti u konvencionalnim medijima, studentski pokret daleko bolje razume jezik društvenih mreža – polje na kom vlast trenutno ne uspeva da im parira.

Da su studenti u ovoj neravnopravnoj borbi uspeli da preuzmu inicijativu i diktiraju tempo, saglasni su i naši sagovornici. Prema njihovim rečima, ključne prednosti studentskog pokreta leže u autentičnosti, temeljnom poznavanju logike digitalnih mreža i masovnoj, organskoj podršci građana – elementima koje vladajuća većina, uprkos resursima i dominaciji u tradicionalnim medijima, ne uspeva da nadomesti.

Igor Avžner, marketinški stručnjak, kaže za Danas da fokus studenata u predizbornoj kampanji nije prebačen na društvene mreže iz hira, već zato što je aktuelna vlast otela državu i sve tradicionalne medije, dodajući da studenti, osim direktnog kontakta ‘oči u oči’, praktično nemaju drugi način komunikacije osim interneta i društvenih mreža, jer im je sve ostalo zatvoreno.

“Siguran sam da bi rado komunicirali i kroz druge kanale, ali taj fokus će morati da sačeka pad ove vlasti i oslobađanje medija”, ocenjuje naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, u kampanji koju predvodi Aleksandar Vučić, niko osim njega nije vidljiv. Dodaje da je potpuno apsurdno da predsednik, koji je samo jedan na listi od 250 kandidata, vodi celokupnu kampanju dok su preostalih 249 kandidata potpuno nevidljivi. Avženr, međutim, ocenjuje da to nije slučajno, već da se ti ljudi “skrivaju” jer bi, zbog svog negativnog imidža i svega što su uradili u proteklom periodu, bili samo dodatni teret i ‘teg oko vrata’ kod sopstvenog biračkog tela.

“Vučić je svesno odlučio da nastupa sam kako ne bi dodatno otvarao pitanja odgovornosti, koju pored njega nosi još hiljade ljudi u sistemu”, kaže.

S druge strane, kako navodi, Studentski pokret je postao politički akter koji se jasno razlikuje od klasičnih političkih stranaka jer ima konkretne ideje i zna kako da ih sprovede u delo.

Za razliku od stranaka koje se drže prevaziđenih šablona, prema njegovim rečima, prednost studentske liste je u samoj suštini i kvalitetu poruke kojoj se neuporedivo više veruje. Uprkos činjenici su im resursi i kanali ograničeni, Avžner ocenjuje da studenti u ovoj komunikaciji već odnose prevagu.

“Kao neko ko se preko 30 godina bavi političkom komunikacijom, smatram da će na predstojećim izborima klasična propaganda i marketing imati najmanji uticaj do sada. Glavni razlog je to što sve ovo predugo traje i što su građani u proteklom periodu, naročito nakon pada nadstrešnice, imali više nego dovoljno vremena da izgrade svoj stav. Procena je da je ostao veoma mali broj neodlučnih birača, a i oni će se, kako pod uticajem uspešne komunikacije tako i pod pozitivnim socijalnim pritiskom okruženja, opredeliti za promene. Kada ljudi vide odvojenost i odlučnost u komšiluku i zajednici, spremni su da čekaju u redovima koliko god je potrebno samo da se ova vlast konačno smeni“, zaključuje.

Nikola Parun, politikolog, ocenjuje da je u pitanju generacijska i aktivistička stvar.

“Vučić i SNS su do sada na visokom produkcionom nivou držali digitalno prisustvo, ali sada protiv sebe imaju hiljade GenZ-era kojima je digitalna komunikacija u malom prstu. I desetine veštih za produkciju, a naoštrenih da sruše ovu vlast”, objašnjava, dodajući da je teško boriti se sa tim jer su njima aktuelnosti, atraktivnost sadržaja, uvezivanje sa tekućim trendovima, nešto što im je prirodno i nije u pitanju jedan čovek ili jedan agencijski tim koji to osmišlja i producira, već njih desetine“, navodi Parun.

“Osim što imaju jaku želju da naprave atraktivan opozicioni sadržaj, imaju i publiku koja ih je obožila – njihov sadržaj će rado i brzo biti dobrovoljno podeljen dalje od strane hiljade ljudi koji ih na mrežama prate. To Vučić nikada nije imao, a nije mu mnogo ni trebalo. Do sada”, zaključuje naš sagovornik.

Jelena Kleut, komunikološkinja, kaže za Danas da u ovom izbornom ciklusu po prvi put u ovoj kampanji imamo jednog aktera, a to je Studentska lista Studenti pobeđuju, koja potpunosti razume logiku društvenih mreža, i ima biračko telo koje je takođe na mrežama.

“Za dolazak biračkog tela na mreže zaslužni su sami studenti jer su u periodu pre izbora, koji sada traje skoro dve godine, svoje vršnjake usmerili ka politici a ostale građane navikli da se komunicira objavama na Instagramu. Sa malim produkcijskim sredstvima i rizomskom mrežom naloga oni uspešno šalju svoje poruke”, objašnjava naša sagovornica.

Sa druge strane, kako objašnjava, stranke na vlasti nikada na mrežama nisu bile u svom prirodnom okruženju, posebno kada su ih koristile da stvore sliku autentičnosti. Ta lažna autentičnost je, prema njenim rečima, i u prethodnim kampanjama delovala nevešto, a danas kada imaju studente za takmace, ona posebno bode oči.

“Zato vlastima i ne ostaje ništa drugo nego da preko tradicionalnih kanala pokušaju da reinterpretiraju studentske objave. Tako razumem i tvrdnje Ane Brnabić da su objave dehumanizujuće. Ova taktika očito nije dovoljno efikasna, čak je možda i dovela do suprotnog efekta – da su ljudi otišli da vide šta pišu studenti. Zato se onda ide i korak dalje sa pokušajem gašenja naloga, što se juče desilo s nalogom prof. dr Ilije Srdanovića na Instagramu”, zaključuje Kleut.

https://www.youtube.com/watch?v=B7KsLXDQDGQ