Izlaznost kao presudni faktor: Od odziva opozicionih birača zavisi sudbina parlamentarne većine – Izbori26

Činjenicu da Srpska napredna stranka svoju kampanju vodi neuobičajeno defanzivno, uz poteze koji variraju od targetiranja političkih protivnika do simulacije političkog pluralizma učešćem u debatama na medijima koje inače smatra nepodobnim, mnogi tumače kao pokušaj demoralisanja birača.

Analitičari ocenjuju da će izlaznost biti presudna, u prilog čemu govore i potezi vlasti poput otežavanja glasanja u dijaspori. Sa druge strane, podatak da na izborima učestvuje isti broj lista kao i na prethodnim, dok se u javnosti istovremeno stvara referendumska atmosfera, ukazuje na privid stranačkog pluralizma, rasipanje glasova i zloupotrebu manjinskih lista radi slabljenja glavnog takmaca.

Dejan Bursać, istraživač Instituta za filozofiju i društvenu teoriju, kaže za Danas da njegova predikcija rezultata izbora zavisi u potpunosti od izborne izlaznosti, dodajući da je upravo to ono što će presuditi izbore. Prema njegovim rečima, sasvim je izvesno da možemo očekivati veliku izlaznost, najveću od 2008. godine, kada je na izbore izašlo oko 4,1 miliona građana.

“Ne bih govorio o procentima zato što se oni odnose na ceo birački spisak, a svesni smo da se milion ljudi sa biračkog spiska, možda i više, ne nalazi u Srbiji. Nezahvalno je pričati o procentu kada je naša realna izlaznost mnogo veća ako računamo samo punoletne građane koji žive u Srbiji i onaj deo dijaspore zainteresovan za glasanje. Dijaspora je sada znatno zainteresovanija, što nam takođe ukazuje na to da će izlaznost biti velika”.

Glavni faktori koji doprinose izlaznosti su, prema njegovim rečima, pre svega referendumska atmosfera i veliko takmičenje između dva glavna rivala – sa jedne strane režima, a sa druge Studentske liste.

“Kod brojnih ljudi koji žele promene javlja se nada da se konačno pojavila politička snaga koja u vidu Studentske liste može da porazi SNS. To bi na izbore moglo da izvuče brojne građane koji su u ranijim izbornim ciklusima bili nezainteresovani, razočarani, bez opcije za koga da glasaju ili nisu videli svrhu izlaska. Takođe, jedan od velikih faktora jeste i činjenica da građani žele da znaju da će njihov glas biti zaštićen. Komunikacija studentske liste da će širom zemlje imati kontrolore, članove biračkih odbora i posmatrače uliva poverenje nesigurnim glasačima da će njihov glas zaista vredeti”, poručuje naš sagovornik.

Bursać ocenjuje da velika izlaznost predstavlja problem za Srpsku naprednu stranku. Dodaje da ukoliko budemo videli veliku izlaznost od oko 4,3 miliona građana na biralištima, to SNS stavlja u ogroman problem iz dva razloga.

“Prvi problem je što oni imaju fiksan broj glasača na koje mogu da računaju i koje raznim metodama izvlače na birališta, uključujući i metode koje nisu zakonite. Njima nastaje problem ako taj fiksni broj bude nadmašen od strane ljudi koji izlaze na izbore da bi glasali za najjačeg takmaca, odnosno Studentsku listu. Drugi problem koji visoka izlaznost pravi SNS-u jeste to što im kvari računicu sa manjim strankama. SNS bi posle izbora, za pravljenje vladajuće koalicije od 126 poslanika, mogao da računa na SPS, manjinske stranke ili pojedine poslanike sklone preletanju koji su i ranije sarađivali sa njima. Visoka izlaznost kvari tu računicu jer te manje stranke jednostavno ostavlja ispod cenzusa”, objašnjava Bursać.

„Ukoliko na izborni dan izlaznost bude oko četiri miliona građana, Srpska napredna stranka u tom slučaju može da se nada pobedi. Ukoliko izlaznost pređe 4,3 miliona, SNS više nema računicu i biće u velikom problemu, jer će biti poražen od strane Studentske liste i neće imati sa kim da pravi postizborne kombinacije. Sve između toga, odnosno izlaznost od 4,1 do 4,2 miliona građana, zavisiće od raspodele mandata – od faktora poput toga da li će treća lista preći cenzus, na koju stranu će prevagnuti manjine i slično”, zaključuje Bursać.

Balša Božović, izvršni direktor Akademije za razvoj demokratije, kaže za Danas da je promena vlasti na predstojećim izborima moguća, ali da neće doći sama od sebe.

“Energiju koja postoji sada treba pretvoriti u glasove a to nije nimalo lak posao. Zatim te glasove treba i odbraniti na svakom biračkom mestu. Na kraju, izborni štab Studentske liste kao opravdanog favorita na ovim izborima treba da napravi matematiku za 126 poslanika. Nije dovoljno biti samo pojedinačno najjači. Treba imati u vidu i sa kim ćete formirati kasnije većinu u parlamentu za sastav vlade”, objašnjava.

On očekuje veću izlaznost nego ranije, dodajući da sve zavisi od kampanje. Božović ističe da nije dovoljan samo poziv svim građanima da se izađe na izbore, već da bi bilo dobro da se oseti i sinergija između svih antirežimskih lista na ovim izborima, a da je to u ovom trenutku upravo ono što nedostaje.

“To može biti presudno za veliku izlaznost. Moja procena je da sve iznad 65 odsto ozbiljno otežava Vučiću da sačuva vlast. Zato je svaki dosadašnji apstinent važan, a međusobnim napadima protivnici režima samo obeshrabruju ljude koji treba da izađu na izbore”, poručuje naš sagovornik.

Uz Studentsku listu kao favorita i uz SNS, Božović očekuje da iznad cenzusa budu i Evropska Srbija i SPS. Što se tiče koalicije Autentične desnice oko Novog DSS-a, naš sagovornik kaže da ne bi mogao da proceni jer oni uglavnom uzimaju glasove Studentskoj listi.

“Za promenu vlasti posebno je važno da Evropska Srbija pređe cenzus, jer bi njeni mandati mogli da budu presudni za većinu sa Studentskom listom. Da li će to tako biti zavisi i od same Studentske liste koja kao najveći partner treba da vodi racuna o tome”, ocenjuje.

Po pitanju mogućih rezultata izbora, naš sagovornik poručuje da sve zavisi od kampanje i kontrole izbora.

“Ako sve bude kako treba naredne dve nedelje očekujem tesnu borbu za parlamentarnu većinu. Vučić računa da će mu SPS i drugi partneri nadoknaditi mandate koji mu budu nedostajali. Zato Studentskoj listi mora biti važan i rezultat mogućih saveznika. Ključno pitanje nije samo ko će osvojiti najviše glasova, već da li će većinu u mandatima imati oni koji žele da sačuvaju ovaj kriminalni sistem ili oni koji će osloboditi institucije i vratiti ih građanima”, zaključuje Božović.