Ilić: U biračkom spisku sigurno ima duplih upisa, ali problem su i oni koji nisu na njemu – Izbori26

„I komisija je formirana sa nekom namerom da, ljudi iz različitih grupa, koji su nominovali različite parlamentarne grupacije i civilno društvo, dođe do nekih odgovora. Taj proces je još uvek u toku, tako da ja ne mogu da vam kažem kako stoje stvari. Mogu da vam kažem samo neke utiske, moje lične, na osnovu svega ovoga što se bavimo biračkim spiskom već deceniju skoro… Mi znamo da je jako puno ljudi odlazilo iz Srbije u proteklih nekoliko decenija. Znamo takođe da se u birački spisak upisuje na osnovu prebivališta. Ljudi koji su se odselili, zadržali prebivalište, njih popis ne hvata. I to je jedan deo, verovatno, te velike razlike od skoro 900.000 ljudi o kojoj govorimo“, rekao je Vujo Ilić.

Drugi deo razlike su, verovatno, kako je rekao Ilić u „Danu uživo“, naši državljani koji ne žive u Srbiji, ali su prijavili prebivalište.

„Vi znate da je Srbija država srpskog naroda i svih građana koji žive u njoj. Znači, naši državljani koji ne žive u Srbiji mogu da steknu državljanstvo i mogu da se prijave na nekoj adresi. I sad, to kada gledamo zajedno, ta dva procesa verovatno bi objasnila najveći deo te razlike. I pošto je Srbija jedna izborna jedinica, nije važno da li glasate u Subotici ili u Žagubici, to ne utiče značajno na ishod izbora“, rekao je on.

Međutim, Ilić je dodao da ima stvari koje mogu da utiču i to je ono gde treba da se „fokusira naša pažnja“.

„Dakle, u svoj toj gužvi svih tih izbornih manipulacija, jako često se zaboravlja na to da nije tačnost biračkog spiska samo da ne treba u biračkom spisku da bude neko ko ne treba, nego da li su svi koji treba da budu u biračkom spisku tu. Kad se podnesu liste, recimo, i kad se skupljaju potpisi podrške, videli ste da, uvek kada se podnesu liste i pošalju na proveru, vrati se da neki JMBG-ovi nisu birači. Dakle, vrlo je važno pitanje ko je ostao van biračkog spiska. Na to je jako malo obraćeno pažnje, to takođe utiče na izbore“, upozorio je Ilić.

On je istakao da u biračkom spisku ima „sigurno ljudi koji ne treba da budu u njemu, a jesu“.

„Ljudi koji možda nemaju državljanstvo, ali imaju biračko pravo. Ima sigurno nekih duplih unosa. Mi ne možemo da kažemo koliko ih ima“, naveo je on za N1.

Birački spisak u Srbiji je jedan, kako je rekao, krajnji ishod decenija nekih administrativnih praksi koje se zapravo talože – „i dobre i loše stvari, još od socijalističke Jugoslavije, ratova, premeštanja raznih knjiga i tako dalje“. Ilić je upozorio da tu „ima jako puno problema koji su nasleđeni“.

„Ja mislim da postoji sigurno hiljade ljudi koji imaju, ajde da kažemo, jedna osoba, dva različita JMBG-a i dva upisa u birački spisak. Da li oni mogu da glasaju ili ne na izborima, ne znam“, rekao je on.

Upitan kako objašnjava da birački spisak ima skoro 6,5 miliona birača, koliko je i stanovnika, Ilić je naveo da je birački spisak „pasivna evidencija“, a da je popis nešto u čemu građani učestvuju.

„Birački spisak je pasivna evidencija, što znači da se na osnovu izvornih evidencija, matične knjige rođenih, državljanstva, prebivališta i tako dalje, gradi sam. Vi ne morate ništa da radite. A opet, popis je nešto u čemu građani učestvuju, što znači da vi morate fizički da budete prisutni. I popis i birački spisak imaju neke svoje greške. I dakle, poklapanje te dve evidencije nije nužno. Ima drugih zemalja u okruženju gde takođe postoje slični procesi, opet u zemljama sa velikom migracijom. I objasnio sam šta su, po meni, neki najrazumniji objašnjenja. Ja bih jako voleo da komisija u svom radu zapravo dođe do toga da može da utvrdi obim tih različitih razloga zašto dolazi do te inflacije, ajde da tako kažemo, biračkog spiska. To je do sada bilo nemoguće zbog toga što treba više koraka da se uradi“, rekao je on.

On je naveo da birački spisak treba da se poredi sa izvornim evidencijama i da onda treba da se radi neka terenska kontrola.

„Da vidimo makar na uzorcima koliko ima ljudi koji zapravo žive tamo gde su prijavljeni i koliko ima ljudi koji su na ovoj drugoj strani. Dakle, nisu u biračkom spisku, a trebalo bi da budu. To je dugačak proces, to će sigurno trajati, i to nije bilo zapravo nikakve šanse ni da se uradi u ovom izveštajnom periodu. Mislim, kako da kažem, izbori su raspisani osam meseci ili sedam meseci pošto je formirana komisija. I komisija zapravo nije mogla ništa da uradi pre tih samih vanrednih parlamentarnih izbora“, rekao je on.

Ceo tekst pročitajte ovde.