Hapšenje Srba u Zubinom Potoku: Šta o političkoj pozadini kažu sagovornici Danasa? – Politika

Sada već bivši predsednik Aleksandar Vučić je u nedelju uveče, pred davanje ostavke na mesto predsednika Srbije, Srbe na Kosovu nazvao div-junacima koji su “izdržali sve napade, sve pritiske, ubijanja i hapšenja”.

“Hvala im što su sačuvali srpsko ime i prezime. i zlatnim slovima će uloga našeg naroda na Kosovu i Metohiji u očuvanju celovitosti srpske države biti zapisana u našim udžbenicima”, rekao je on.

Istog dana ujutru u Zubinom Potoku uhapšeno je devetoro Srba koji se sumnjiče za krivično delo “ratni zločin protiv civilnog stanovništva”.

Kosovska policija i Specijalno tužilaštvo Kosova objavili su da su priilikom pretresa zaplenili devet mobilnih telefona, oružje, dve vojničke knjižice, četiri projektila, oko 23.000 evra i 60.000 dinara.

Ova hapšenja su nastavak operacije “Dosije 23” koja se tiče slučaja poznatog kao “Grupa intelektualaca”. Taj slučaj je povezan je sa 23 osobe koje se vode kao nestale od aprila 1999. godine.

Istraga u ovom slučaju ponovo je došla u javnost nakon iskopavanja posmrtnih ostataka u Zubinom Potoku za koje se sumnja da pripadaju članovima te grupe, dok su, kako prenosi KoSSev, DNK analizama potom potvrđena prva tri identiteta.

U svom saopštenju Specijalno tužilaštvo Kosova i policija su poručili da “ostaju posvećeni krivičnom gonjenju i izvođenju pred pravdu svih osoba osumnjičenih za ratne zločine”.

Ova posvećenost kosovskih institucija u gonjenju odgovornih, uglavnom Srba, za navodne ratne zločine ogleda se u činjenici da su ovim dešavanjaima prethodila i hapšenja još troje Srba krajem jula i početkom avgusta, takođe zbog ratnog zločina protiv civilnog stanovništva.

Takođe, nakon tih hapšenja u septembru je uhapšen R.K. za kojeg je KP rekla da je uhapšen u okviru slučaja Mala Kaludra i 19. april 1999. godine.

Savić: Samo tokom prošle godine podignuto 15 optužnica, od kojih je 10 protiv osumnjičenih u odsustvu

Govoreći o ovim hapšenjima Zoran Savić iz nevladine organizacije Aktiv za Danas kaže da treba razdvojiti samu sumnju od sudskog epiloga.

“Poslednjih godina bilo je više hapšenja Srba zbog sumnje za ratne zločine i neki od tih predmeta jesu dobili sudski epilog. Imamo osuđujuće presude u predmetima Duška Arsića, Muhameta Alidemaja, Srđana Lazovića, Ekrema Bajrovića i Zorana Vukotića, ali imamo i slučaj Zlatana Arsića, koji je nakon hapšenja i gotovo godinu dana provedenih u pritvoru oslobođen optužbi”, navodi Savić.

On podseća da je samo tokom 2025. godine, prema podacima Fonda za humanitarno pravo Kosova, podignuto 15 optužnica za ratne zločine, od kojih je deset optužnica u odsustvu obuhvatilo 55 pripadnika srpskih snaga.

Zbog toga je, dodaje Savić, važno pratiti koliko će sadašnjih hapšenja zaista završiti pravosnažnim presudama, a ne posmatrati samo broj uhapšenih.

“Drugo pitanje je možda još važnije – kako je moguće da se za pojedine ljude, koji od završetka rata više od dve decenije žive na Kosovu, tek sada pojavljuju sumnje za ovako teška krivična dela”, kaže naš sagovornik.

On navodi da je posebno interesantno da među njima ima i ljudi koji su godinama bili pripadnici Kosovske policije, sve do izlaska Srba iz institucija.

“Ovde se onda postavlja pitanje kako su ti ljudi prolazili bezbednosne i druge provere, kako su mogli godinama da rade u Kosovskoj policiji, a da se tek sada pojavljuju kao osumnjičeni za ratne zločine? To samo po sebi ne govori ništa o njihovoj krivici ili nevinosti, ali zahteva veoma jasno institucionalno objašnjenje”, tvrdi sagovornik Danasa.

Komentarišući reakciju Srbije, Savić kaže da se iz Beograda poslednjih nekoliko godina uglavnom pasivno posmatra ono što se događa Srbima na Kosovu, naročito od izlaska Srba iz institucija.

“Pišu se saopštenja Kancelarije za KiM i Srpske liste, ali kada govorimo o institucionalnim predstavnicima Srba u Skupštini i lokalnim samoupravama, oni često deluju više kao nevladina organizacija nego kao institucionalna snaga koja bi zaista trebalo da štiti prava čitave zajednice”, navodi on.

Sa druge strane, dodaje, odnos dela kosovskih institucija prema ovakvim slučajevima možda najbolje pokazuje reakcija ministarke Fitore Pacoli nakon jučerašnjeg hapšenja, koja je poručila: „Danas smo se probudili uz dobre vesti da je u Zubinom Potoku uhapšeno devet osoba osumnjičenih za ratne zločine.”

“Dakle, pre nego što je bilo kakav sudski postupak počeo, hapšenje devet ljudi predstavlja se kao „dobra vest“. Bez ulaženja u osnovanost sumnji protiv bilo koga od uhapšenih, takva izjava jedne ministarke otvara ozbiljno pitanje poštovanja prezumpcije nevinosti, ali i institucionalnog odnosa većinske zajednice prema nevećinskoj”, zaključuje Savić.

Trajković: Da bi presude bile fer, moraju biti donete od pravosuđa multietničkog sastava

Predsednica Evropskog pokreta Srba na Kosovu i Metohiji Rada Trajković za Danas kaže da najverovatnije postoji namera de se hapšenje devetorice Srba u Zubinom Potoku iskoristi za unutrašnju političku upotrebu među kosovskim Albancima.

“Ne očekuje se da će se novi predsednik Kosova izabrati u ustavnom roku do 6. oktobra i skoro je izvesno da će se uskoro opet ići na izbore. Sa druge strane, skorašnje presude liderima OVK povećale su popularnost strankama nekadašnje “ratne koalicije” – naročito Tačijevoj DPK – na uštrb Samoopredenjelja”, pojašnjava ona.

Ističe da je Kurti zabrinut da mu kroz homogenizaciju kosovskih Albanaca oko lidera OVK, podrška među glasačima na Kosovu i u dijaspori opada, te da se zbog toga okreće se dizanju etničkih tenzija i represiji kosovskih Srba kao oprobanom receptu da za sebe obezbedi podršku ekstremnijih glasača.

“Sa druge strane, Kurti izbegava da uđe u sukob sa međunarodnim zajednicom kroz podršku inicijativi za ukidanje Specijalnog suda. Ovo hapšenje je stoga pre svega pokušaj da se skrene fokus sa te cele teme oko osuđenih OVK lidera kroz destabizaciju srpske zajednice i potpirivanje želje za osvetom na obe strane”, tvrdi naša sagovornica.

Ona podseća da je celo kosovsko društvo danas na nogama protestujući protiv presude nekadašnjim liderima OVK, uz kritiku objektivnosti međunarodnih sudija koju su vodili taj proces.

“Činjenica je da bi svaki kosovski Srbin uhapšen od strane kosovskih institucija više bio voljan da odgovara pred međunarodnim sudijama pre nego pred mono-etničkim lokalnim sudskim većima. Od napuštanja srpskih sudija u novembru 2022. mi imamo konstantnu situaciju gde optuženi srpske nacionalnosti dobijaju drakonske kazne na osnovu vrlo slabih dokaza”, kaže Trajković.

Ona naglašava da odgovorni za zločine trebaju biti procesuisani, ali da bi presude bile fer i prihvaćene kao takve, one moraju biti donete od strane pravosuđa multietničkog sastava a ne jednonacionalnih sudskih veća.

“U suprotnom, presude ne vode pomirenju i suočavanju sa zločinima već jačanju osećaja nepravde i želje za osvetom. Specijalni sud u Hagu je konstituisan od pravnih eksperata iz više država. Po ugledu na njega, i lokalni kosovski sudovi moraju imati multietnički sastav jer bi samo odluke takvih sudove bile prihvaćen kao objektivnije”, zaključuje ona.

Reakcije Kancelarije za KiM i studenata

Na ova hapšenja reagovala je najpre Kancelarija za Kosovo i Metohiju koja je ovaj potez nazvala proterivanjem i zastrašivanjem Srba od strne kosovskog premijera Aljbina Kurtija.

„Sa ciljem da izvrši dodatni pritisak na Zubin Potok, protera i zastraši preostali srpski narod u Ibarskom Kolašinu, Kurti je jutros poslao svoje policijske falange da uhapse devet Srba pod izgovorom navodne umešanosti u ratni zločin“, saopštila je Kancelarija.

U saopštenju te kancelarije Vlade Srbije piše da su upali „u kuće srpskih domaćina u selima Drijen, Kaludra, Velji breg, Crepulja, Ugljare i priveli devetoro Srba“.

Kako su naglasili, masovna hapšenja postala su novi metod Prištine za odmazdu nad Srbima, a nedavna otkrića masovne grobnice u Zubinom Potoku, Priština koristi kao izgovor za stigmatizaciju i lov na sve preostale Srbe.

Osim vlasti oglasili su se i studenti u blokadi koji su na Instagramu poručili da neće prihvatiti da se bezbednost Srba na Kosovu koristi za politička prepucavanja u Beogradu i Prištini.

„Srbi na Kosovu i Metohiji već predugo žive u atmosferi u kojoj svaka nova policijska akcija znači novo pitanje šta sledi sutra. Upadi u kuće, hapšenja u ranim jutarnjim satima i slike naoružanih policajaca ne mogu postati svakodnevica ljudi koji tamo žive“, napisali su studenti u blokadi na svom Instagram nalogu.

Naglasili su da javnosti moraju da budu dostupne jasne informacije o osnovu za hapšenja, da prava privedenih budu pioštovana i da međunarodne misije prate postupanje institucija prema njima.

„Bez obzira na težinu optužbi, svako ko je uhapšen ima pravo na pravičan postupak, advokata i postupanje koje ne ponižava ni njega ni njegovu porodicu“, naveli su u saopštenju.