Da li Rusija koči integraciju Balkana u evropske strukture? – Politika

Palmer je upozorio na bezbednosni problem koji predstavlja nepotpuna integracija Zapadnog Balkana, regiona koji je geografski okružen članicama EU i NATO-a, ali u kojem nekoliko zemalja još uvek nije deo jedne ili obe organizacije.

Na pitanje da li takva situacija stvara prostor koji Rusija i drugi spoljni akteri mogu da iskoriste, Palmer je nedvosmisleno odgovorio.

„Sto posto. Videli smo interes Rusije da identifikuje pukotine, procepe, praznine i slabe tačke u evropskim strukturama, a zatim da u te praznine ubija klinove i pokušava da ih proširi“, rekao je on za sarajevsku Fenu.

Prema njegovim rečima, Rusija to radi otvoreno na političkom nivou, ali i prikriveno na društvenom nivou, dok je veoma aktivna i u internet prostoru.

Prema Palmeru, cilj je da se postojeće političke razlike i problemi velikih evropskih struktura pretvore u njihove slabosti.

„Balkan je posebno ranjiv jer je interno podeljen na toliko načina, podeljen protiv samog sebe. Rusi su bili vešti i agresivni u iskorišćavanju ovih razlika i pokušaju da otežavaju, ako ne i onemoguće, integraciju zemalja regiona u evropske strukture“, upozorio je on.

Inače, u sredu je ruska ambasada saopštila da su 24. avgusta u Moskvi održane kompleksne konsultacije o pitanjima kontrole naoružanja, razoružanja i neproliferacije na nivou rukovodstva nadležnih jedinica u strukturi spoljnopolitičkih resora Rusije i Srbije.

Kako su naveli u saopštenju ambasade, potvrđena je snažna međusobna posvećenost intenziviranju sadržajnog dijaloga u ovoj važnoj i odgovornoj sferi, uz osvrt na ujedinjavanje napora u interesu jačanja nacionalne i međunarodne bezbednosti.

Koordinisani su stavovi o aktuelnoj agendi, na osnovu koje se odvija intenzivan rad na relevantnim međunarodnim platformama, pre svega u UN, IAEA i OZHO, kao i u okviru važećih ugovora, konvencija i drugih multilateralnih formata u oblasti kontrole naoružanja, razoružanja i neproliferacije.

Ranije je objavljeno i da je zamenik ministra inostranih poslova Ruske Federacije Sergej Rjabkov 24. agusta održao radni sastanak sa pomoćnikom Ministra spoljnih poslova Republike Srbije Milošem Jončićem.

Dve nedelje pre tog sastanka poziciju Srbije je komentarisao i ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov, koji je istakao da Vučiću nije lako jer ga “maltretira Evropska unija”.

„U ovoj fazi Evropska unija ga maltretira, jednostavno ga ucenjuje. Oni kažu: da, Srbija već odavno stoji u redu, ali ćemo ubrzati pregovore kada ispunite dva osnovna zahteva. Prvo, priznajte nezavisnost Kosova. I drugo, pridružite se svim akcijama i odlukama EU u odnosu na Rusiju“, rekao je tada Lavrov.

On je pohvalio predsednika Vučića rekavši da on “hrabro trpi taj pritisak već više godina”.

„Mi Srbiji prodajemo gas po veoma povoljnim cenama i nikada ništa ne zahtevamo od Srbije, osim što bi bilo neprihvatljivo da naša srpska braća učestvuju u naoružavanju kijevskog režima. Predsednik Vučić je doneo posebnu odluku kojom zabranjuje takve aktivnosti“, naglasio je Lavrov.

Đukić: Dok ruski narativ bude dominantan, Zapadni balkan će se nalaziti između rata i mira

Diplomata i član Evropskog pokreta u Srbiji Srećko Đukić za Danas kaže da Metju Palmer nije ništa novo rekao ni otkrio.

“Već decenijama naši i regionalni, a donekle i evropski, spoljnopolitički analitičari ukazuju da ruski faktor osmišljeno razbija sve napore regiona i pojedinih regionalnih faktora za uspešne evroatlantske integracije”, kaže naš sagovornik.

Kako Đukić ističe, Rusija je našla čvrst oslonac u regionalnim oligarhijskim i strukturama vlasti koje svim sredstvima opstaju van demokratskih procesa u Srbiji, delu Bosne i Hercegovine, dok ne treba isključiti ni Crnu Goru i Severnu Makedoniju.

“Ruska imperijalna politika ima inerciju i uvek je znala na Balkanu, posebno u Srbiji, da koristi faktor istorije, tradicije, pravoslavlja, mitomanije, danas tome dodajte apsolutnu energetsku zavisnost i iluziju da ‘Kosovo nije izgubljeno’, da se za njega valja boriti do poslednjeg Srbina, valjda po uzoru na ono sto Rusi rade u Ukrajini”, tvrdi naš sagovornik.

Đukić smatra da sve dok taj narativ bude dominantan, a kako dodaje, biće dominantan sve dok se ne smene aktuelni režimi, i shvati kakva se istina desila devedesetih godina, naš region Zapadnog Balkana, izvan EU i NATO, nalaziće se između rata i mira.

“To je ono što imperijalnim interesima Moskve treba u njenom ukrajinskoevropskom ratu za razbijanje kontinenta mira, prosperiteta i društvene jednakosti, Evrope koja je građena decenijama i od koje se Rusija okrenula na drugu stranu bez želje da se integriše. Ukratko, ruskim interesima odgovara Balkan kao bure baruta koje može da zapali Evropu, jer ti potencijali nisu mali ni u Bugarskoj, ni u Sloveniji, pa ni u Hrvatskoj”, zaključuje sagovornik Danasa.

Ko je Metju Palmer?

Metju Palmer je dugogodišnji američki diplomata koji je od ranih devedesetih radio u Ambasadi SAD u SR Jugoslaviji.

Naredna funkcija mu je bila na mestu koordinarora američke politike prema Srbiji i Crnoj Gori, sa specijalnom odgovornišću za upravljanje krizom na Kosovu, a bio je i zamenik šefa američkog izaslanstva na konferenciji u Rambujeu.

Za Balkan je bio “zadužen” i od 2011. godine kada je postao savetnik američkog ambasadora u Srbiji Vilijama Montgomerija.

Na mestu zamenika pomoćnika američkog državnog sekretara za evropske i evroazijske poslove, te specijalnog izaslanika Stejt Departmenta za Zapadni Balkan nalazio se od 2018. do 2021. godine.