Poverenik za zaštitu ravnopravnosti o postizbornim tenzijama: Najvažniji rad institucija – Izbori26

„Takođe, potrebno je i da politički akteri ne korist jezik koji protivnika pretvara u neprijatelja. Danas ne sme da bude ni ustaša, ni drugih uvreda koje sa jedne strane političkog spektra lete na drugu“, poručio je Antonijević u pisanoj izjavi.

On je istakao da rezultati izbora mogu biti predmet političkih i pravnih sporova, ali da za njihovo rešavanje postoje institucije i procedure.

„Tu nam je i OEBS, ali nijedan politički spor ne sme biti razlog za diskriminaciju, pretnje ili nasilje“, rekao je Antonijević.

Naveo je da nije posao poverenika da ocenjuje političke programe, učesnike kampanje ili političke poruke kao takve, već da prati da li se u izbornoj utakmici poštuje pravo svakog građanina i građanke na ravnopravnost i dostojanstvo i da reaguje kada politički govor pređe granicu i postane diskriminatoran.

Antonijević je podsetio da je već na početku kampanje pozvao njene učesnike, medije i građane na društvenim mrežama da budu svesni odgovornosti koju nosi javna reč.

„Oštra politička kritika jeste sastavni deo demokratije i ne treba je gušiti. Ali postoji jasna razlika između kritike nečije politike i napada na nekoga zbog pola, nacionalne ili etničke pripadnosti, starosti, invaliditeta, seksualne orijentacije, vere ili drugog ličnog svojstva“, rekao je Antonijević.

Kako je naveo, poverenik je imao konkretne razloge da upozorava na takve pojave, između ostalog i kada su se posle objavljivanja istraživanja o biračkim preferencijama penzionera pojavile uvredljive i diskriminatorne poruke na osnovu starosnog doba.

„Niko nema pravo tražiti zabranu glasanja za bilo kog građanina“, istakao je Antonijević i dodao da se ni eventualne sumnje u kupovinu glasova ne smeju pretvarati u generalizacije i stigmatizaciju Roma.

„Ako postoje dokazi o nezakonitostima, njima treba da se bave nadležni organi, a odgovornost mora biti individualna“, rekao je Antonijević.

Prema njegovim rečima, atmosfera u društvu je izrazito polarizovana, što ne treba potcenjivati.

„Podaci kojima raspolaže institucija pokazuju koliko je problem ozbiljan: u našem istraživanju 72 odsto građana smatra da je govor mržnje često ili veoma često prisutan u političkom govoru, a 74 odsto na društvenim mrežama“, naveo je Antonijević.

On je upozorio da posebno zabrinjava kada se političko neslaganje pretvara u dehumanizaciju protivnika, etiketiranje čitavih grupa ili pozive na obračun.

„Uloga medija nije da pojačavaju poruke koje podstiču mržnju. Posebna odgovornost je na ljudima koji imaju najveću vidljivost i moć. Jedna njihova rečenica može smiriti situaciju, ali je može i dodatno zaoštriti“, rekao je Antonijević.

Prema njegovim rečima, demokratija ne podrazumeva odsustvo sukoba, već sposobnost društva da ozbiljne sukobe i neslaganja rešava bez ponižavanja, diskriminacije i nasilja.

„Upravo će ponašanje svih nas dan posle izbora biti važan test te sposobnosti“, kazao je Antonijević.