Živimo u “Životinjskoj farmi” – Lični stavovi

Ako uzmemo u obzir da se „revolucija na (našoj) farmi“ desila 2012. godine i šta se sve izdešavalo od tada do danas, mislim da bi i sam Orvel bio zapanjen sličnostima vladajuće kaste u Srbiji sa fabulom i glavnim likovima iz knjige.

Vladajuća kasta, tj. konglomerat interesa partije, policije, službe bezbednosti i novopečene oligarhije vezane za državne poslove, preuzela je sve poluge moći i sve parametre društva prilagođava svojim dnevnim potrebama, uključujući monopol na „svoju istinu“ i nekažnjivost članova te „napredne“ kaste.

Na čelu imamo našeg „Napoleona“, koji ne preza ni od čega da zadrži uzde vlasti.

Imamo svoje „Boksere“ koji će, naivno ili glupo, braniti vlast Napoleona do svoje propasti ili naše zajedničke propasti, a imamo i pse čuvare koji su tu da čuvaju Napoleonov režim zastrašivanjem, u uniformi ili bez uniforme, svejedno je.

Kako drugačije nazvati fenomen Ćacilenda osim „Životinjskom farmom“ u malom, iako nam je u međuvremenu cela Srbija postala Ćacilend?

Imamo „Napoleona“ koji se na televiziji raspravlja sa kamenom za kupus.

Imamo režim koji brutalno uskraćuje glasačko pravo ljudima u dijaspori, iako je odziv nikada veći, dok u isto vreme u susednoj BiH otvara 32 (!) glasačka mesta za svoje sigurne glasove, kao da je Bosna naša kolonija (što de facto i znači da je Republika Srpska SNS kolonija).

Imamo vrh policije koji je sada i otvoreno na tribinama kampanje vladajuće stranke, što smo videli pre neki dan u Areni, iako je to protivzakonito, dok su u kancelarijama MUP-a slike tadašnjeg predsednika.

(Bilo bi zanimljivo da se dokumentuje da li je načelnik UKP-a, a i ostatak MUP-a, skinuo slike dotične osobe sa zidova kancelarija posle ostavke iste, s obzirom na to da je to sada samo „obični građanin“ bez ikakve državne funkcije… Ili se „Napoleonova“ slika ne skida?)

To nas opet vraća na „Životinjsku farmu“.

U knjizi svinje pišu zakone i zapovesti koji odgovaraju trenutnoj situaciji i na kraju stižu do formulacije: „Sve životinje su jednake, samo su neke jednakije.“

Setite se Mrdićevih zakona i šta im je bila namena, kao i abolicija koje se dele po potrebi.

Mi ni dan-danas ne znamo imena poslednjih 49 aboliranih.

Moguće je da su abolirani odgovorni za sve afere vlasti koje su nam poznate – birajte po volji: Jovanjica, Generalštab, Nastrešnica, Konjuh?

I opet citat: „Sve životinje su jednake, samo su neke jednakije.“

Pročitajte Orvelovu knjigu „Životinjska farma“ i mislite o tome.

Možda vam olakša „izbor“ 25. oktobra.

Igor Ranković, građanin