Povratak mumije – Lični stavovi
Kakav je ovo šou-program bio! Skoro deset dana u Srbiji mi ritualno sahranjujemo ratnog zločinca, Ratka Mladića, čoveka koji je odgovoran za hiljade i hiljade pobijenih, u jame zatrpavanih, pa onda u sekundarne, te tercijarne sakrivanih. Ne moram ni da napišem gde, ne moram ni da napišem kada.
Dakle, deset dana država Srbija zajedno sa Republikom Srpskom i svim njenim propagandnim, političkim, akademskim, kulturnim, bezbednosnim i drugim ešalonima pravi karneval strave i užasa.
Ali sve je na svom mestu. Samo što se iza tog velikog kolektivnog naricanja nalazi genocid. Mada o tome niko neće i ne želi da priča. Ili ga, zapravo, poriču. A oni koji žubore o tim stvarima, uglavnom su na marginama. Mejnstrim nam bruji od junačkih dela spomenutog i njemu sličnih. Možda predsednik Srbije Aleksandar Vučić nije bio na sahrani, ali zato jesu njegovi popečitelji. Bio je i patrijarh Porfirije. Bilo tušta i tma raznolikih navodno politički suprotstavljenih.
Svakako ne smemo da se zavaravamo da je ovo bila organska priča. Naravno da imamo ljude koji obožavaju Ratka Mladića ili barem onu verziju istine koja im je ponuđena. Ali ovo je bila desetodnevna vrlo pažljivo i temeljno organizovana državna operacija koju samo srpskonaprednjačke karakondžule znaju šta im je bilo na pameti kada su ovako nešto osmišljavale.
Vrišti pristojnokratijska Srbija što je Evropska komisija mlitavo reagovala na ovu eksploziju ratkomladićevske epidemije. Pa kako može ona drugačije da reaguje kada njen čitav vrh i struktura podržavaju velikoizraelsko ludilo koje istrebljuje palestinsko stanovništvo, razara Liban i pokušava da uništi Iran? Njihov maksimum jeste „thoughts and prayers“, i već danas će to biti davna prošlost. Materijalna međuzavisnost i interes sa njihovim malim od naprednjačke palube veći su od bilo koje žrtve i jame.
Ulazi svakako Ratko Mladić u svoj poslednji stadijum službe. I nakon smrti će imati svoje direktive. Od zemaljskog heroja postaje besmrtni svetac takozvanog srpskog sveta. Nastaviće da nam se ukazuje po zidovima, banderama, stepenicama i liftovima. Tek će sada da skoči prodaja majica sa njegovim likom. Možda će biti i pokoji spomenik, i ulice, štaviše, i poštanska marka.
Ratni zločinci nakon što su bili živi štit SNSekti, postaće i nakon smrti čuvari kapije ovog inferna. Dugo se radilo na tome da kada dotakneš njih – ti si protiv srpskog narod. Mlak otpor javnosti na ovo ludilo rezultat je višedecenijskog osiromašenja, društvenog razgrađivanja i otimanja svojine, te sistemskog sluđivanja i indoktrinacije da Srbija nikada nije učestvovala u ratovima devedesetih. Dubrovnik, Srebrenica, Foča, Prijedor, Suva Reka, Sarajevo, Orahovac, Višegrad i mnoštvo drugih mračnih čvorišta očigledno su bili u nekom drugom univerzumu. Masovne grobnice, hladnjače, etnička čišćenja, genocid, koncentracioni logori, silovanja i proterivanja – to se ništa nije dogodilo. To je sve izmišljotina, zar ne?
Mladić je zato i sahranjen ko pravi superheroj Marvelovog multiverzuma. Iako ga za života niko ne bi prepoznao na ulici. Služiće njegovo ime još dugo. No, iza svakog zločinca, upamtimo, krije se višedimenzionalna pljačka. Iza svih tih grobnica i spaljenih gradova i sela, neko je na kraju profitirao. Neko je na kraju dobio ono što je želeo. I neko danas takođe nad tim leševima gradi kule i gradove. I zarađuje nad svim tim otvorenim ranama koje i dalje pulsiraju.
A očigledno su mu Đeneral i mnogi drugi slični njemu to obezbedili. A sada milioni ljudi u ovoj zemlji, potlačeni i sprženi, pate u tom srpskosvetaškom kapitalističkom košmaru, dok im na plećima stoje do lakata krvavih ruku i nikada siti naprednjački kanibali. I još im govore da ih čuvaju, a usput im traže još žrtava. Pitanje je samo dokle.
Autor je slobodni novinar
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
