Kako je Milan Panić došao u Kragujevac u Titovom mercedesu – Lični stavovi

Nezadovoljan uspostavljenom komunističkom diktaturom, napustio je sa tadašnjom suprugom Jugoslaviju i našao se u Austriji, odakle se domogao zapadnonemačkog kampa za izbeglice i podneo zahtev za azil u SR Nemačkoj, gde se bavio selidbama i transportom nameštaja paralelno sa pohađanjem doktorskih studija u Hajdelbergu.

Odatle je aplicirao za useljenje u SAD, i tamo je počeo da se bavi prodajom i proizvodnjom lekova, pa postao osnivač i vlasnik svetski poznate kompanije ICN Pharmaceuticals, koja je se više puta transformisala i sada posluje u SAD i po celom svetu pod nazivom Bausch Health.

Jedno vreme, tokom devedesetih, bio je i suvlasnik/vlasnik zemunske Galenike.

Na predlog Dobrice Ćosića, tadašnjeg predsednika SRJ, Milan Panić je jula 1992. godine, izabran za predsednika savezne vlade, a njegov glavni cilj je bio uspostavljanje mira, izrada nacrta ustava novostvorene države, ukidanje sankcija UN, te demokratizacija i ekonomski oporavak zemlje. Smenjen je sa te pozicije 1993. godine zbog toga što nije hteo da se pokorava željama i diktatima tadašnjih srpsko-crnogorskih vlasti.

U vreme kada je Milan Panić bio izabran za predsednika vlade SRJ, ja sam bio dekan Mašinskog fakulteta u Kragujevcu („dete dekan“ – kako me je zbog godina i izgleda „krstila“ tadašnja javnost) i zajedno sa celim kolektivom privodio kraju gradnju novih laboratorijskih kapaciteta, nabavljao laboratorijsku opremu, opremao sve saradnike i nastavnike najsavremenijim personalnim računarima, obnovljao stare nastavne objekte, uređivao parkovske i komunikacione prostore oko starih i novih objekata itd. Ali, mi smo, već krajem 1991, i pored dvomesečnih protesta naših studenata i podrške koju smo, kao jedini fakultet u zemlji, dali njihovim zahtevima, bili uspeli da završimo i program studija mašinstva na enegleskom jeziku i da dobijemo odobrenja nadležnih organa za njegovo startovanje. U vreme kada je g. Panić stupao na dužnost predsednika vlade, naš fakultet je već bio uspostavio kontakte sa ambasadama stranih zemalja u Beogradu i započeo veliki posao, uz njihovu podršku, vezan za upis stranih i domaćih studenata kod nas.
Pripremajući se za obeležavanje Dana Fakulteta, početkom jeseni 1992. godine, pismom smo zamolili g. Panića da on tog dana bude promotor i starter naših studija na engleskom jeziku. Posle tri dana telefonom nam je iz kabineta predsednika savezne vlade rečeno da je će on sa zadovoljstvom prisustvovati našoj svečanosti.

Normalno, glas je brzo pukao Kragujevcem i Srbijom i počeli su da stižu telegrami i pisma-čestitke.

Sat vremena pre početka svečanosti u Titovom šestometarsko-šestovratnom Mercedes-Benz 600 Pullmanu stiže g. Milan Panić u pratnji tadašnjeg saveznog ministra za nauku i tehnologiju i autobusa krcatog novinarima. Snažnim aplauzima i uzvicima pozdravio ga je veliki broj spontano okupljenih Kragujevčana. Pošto se rukovao sa mnom, on me tiho upita „šta i kako mogu da ti pomognem?“, uz napomenu da bi pre početka svečanosti želeo da poseti „Spomen-park Šumarice“ i da položi vence na grobove streljanih đaka i građana, uz molbu da mu se pridružim u autu, koji od Titove smrti niko nije imao hrabrosti ni da izveze iz garaže. Ja sam im kalauzio po kružnom šumaričkom putu koji je tada bio u veoma jadnom stanju uzrok stalnog udaranja poda šestomatarskog vozila u izbočine na putu.

Nakon povratka, ispred Fakulteta nas je dočekala narasla masa Kragujevčana uz gromki aplauz i pokliče Milanu Paniću! Dok smo prolazili kroz hodnike prepune ljudi koji su nastojali da premijera dodirnu i pozdrave, on im se svima iskreno osmehivao i upućivao šaljive komentare. U svečanu salu bio je pristigao i naš čvrsti duhovni oslonac – preosvećeni vladika šumadijski Sava!

Nakon što je se premijer pozdravio sa vladikom i seo, ja sam otvorio svečanost i u kratkom govoru izneo rezultate Fakulteta u prethodnoj godini i zamolio premijera da pozdravi prisutne i „miropomaže“ naše studije mašinstva na engleskom jeziku. Gospodin Panić je to učinio na elegantan i empatičan način, kao što čine aktuelni studenti kreatori „Studentske liste“, ističući „da bi i naši dragi Albanci, umesto što insistiraju da se u Prištini uspostavi univerzitet na albanskom jeziku, trebalo da se ugledaju na Šumadince, koji gledaju daleko ispred sebe i žele da otvore svoje prozore i vrata za nesmetanu komunikaciju sa evropskim i svetskim okruženjem“, a potom je i dodao da je planirao da poseti Prištinu i da rukovodstvu KiM predloži da poseti Mašinski fakultet u Kragujevcu.

Gospodina Milana Panića – Panča Vilu, kako su ga iz milošte zvali studenti, sreo sam još dva puta, tri-četiri godine kasnije, jer su ga vlastoljubive i posesivne srpsko-crnogorske vlasti smenile. Smetala im je njegova empatičnost, efikasnost, iskrena želja da SR Jugoslaviju istinski demokratizuje i oslobodi kriminala i korupcije, te da je pomiri sa komšijama i relevantnim međunarodnim faktorima, i da zaustavi tada već zahuktalu inflaciju, kako bi se ubrzanim razvojem uzdigao standard građana.

Mnogi su tada tvrdili da je okidač za njegovu ekspresnu smenu bio njegov dolazak u Kragujevac u Titovom šestometarsko-šestovratnom Mercedes-Benz 600 Pullmanu, jer su bivši Titovi omladinci i omladinke, koji su se dokopali vlasti nakon njegove smrti i potom rasturili SFRJ, smatrali da bi Milan Panić na taj način mogao da „preuzme Titovu auru doživotnog vladaoca“.

Autor je inženjer i bivši ministar

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.