Kako je došlo do pustošenja laboratorije Ana Lab u Pančevu kada se spremao uvoz ogromnih količina falsifikovanog, jeftinog meda – Lični stavovi

Patent EIM-IRMS(r) (Ethanol Isotope Measurement – Isotope Ratio Mass Spectrometry), autora inženjera Ivana Smajlovića, spada u ovu drugu kategoriju. U svetu u kom je prehrambena industrija postala eksperiment hemijskih kamuflaža, Smajlović je stvorio analitički sistem pred kojim laž više nema zaklon.

Njegova metoda ne meri samo hemijski sastav; ona čita „molekularni otisak prsta“ izotopa vodonika i ugljenika, neizmenljivu matematičku cifru koju je priroda utisnula u biljku tokom fotosinteze pod specifičnim sunčevim svetlom i klimom.

Metoda je prekaljena na najstrožim mestima. Validaciju je potvrdio prestižni Univerzitet Kornel (Cornell University) u SAD, dok su njenu preciznost verifikovali međunarodni stručni forumi poput OIV-a (International Organisation of Vine and Wine). Dok svetski giganti troše stotine miliona evra na masivne NMR spektrometre sa marginama greške koje falsifikatori lako zaobilaze, Smajlovićev izum pruža apsolutnu ponovljivost uz znatno niže troškove. Praktična poruka svetu bila je jednostavna i zastrašujuća za uvoznički kartel: nikakav sintetički sirup, nikakva dehidrirana hemija i nikakva vodovodna voda u vinu ili mleku više ne mogu proći neopaženo.

I umesto da Srbija taj patent prigrli kao svoj nacionalni barjak, da Pančevo postane planetarni centar za sertifikaciju prirodne hrane u koji dolaze evropske i svetske inspekcije, dogodio se scenario iz političkog trilera.

Priča o Smajlovićevoj laboratoriji Ana Lab u Pančevu nije samo priča o provali; to je priča o institucionalnom sabotažnom udaru. Laboratorija nije opljačkana onako kako pljačkaju sitni obijači. Iz nje je odnesena cela, kompleksna i izuzetno specifična naučna oprema, aparatura koju provalnik ne može prodati na crnom tržištu niti založiti u zalagaonici. Takav poduhvat zahteva logistiku, vreme i siguran prolaz.

Momentum pljačke razotkriva sve. Do pustošenja laboratorije dolazi u trenutku kada se spremao uvoz ogromnih količina falsifikovanog, jeftinog meda i kada je postojala realna opasnost da Smajlovićev nalaz blokira milionske poslove uvozničkog lobija.

Policijska istraga? Tapkanje u mestu. Do danas, muk. Nastupila je potpuna zavera ćutanja jer bi zvanični nalaz o tome ko je i zašto odneo opremu neminovno doveo do sprege državnih struktura, korumpiranih inspekcija i tajkuna koji zarađuju na trovanju naroda.

Ovo nije izolovan slučaj, već razrađen model vladavine. Isti obrazac koji je primenjen na medu, primenjuje se i na tržištu mleka. Dok se pošteni, mali srpski stočari i proizvođači mleka sistematski uništavaju niskim otkupnim cenama i uskraćivanjem subvencija, uvoznički lobi puni rafove proizvodima dobijenim od jeftinog, sumnjivog mleka u prahu uvezenog sa evropskih otpada.

Kada se takav prah pomeša sa vodom i biljnim mastima, standardne, površne analize ga vode kao „mleko“. Ali Smajlovićeva metoda izotopske analize bi iz samo jednog uzorka pokazala da u toj beloj tečnosti nema ni traga od metabolizma žive krave sa srpske livade, već da je u pitanju industrijski rekonstruisana smesa. Upravo zato je Smajlović morao biti ućutkan, a njegova laboratorija ogoljena. Neznanje naroda je najprofitabilnija uvoznička roba.

Vreme je da stvari nazovemo pravim imenom: sistem u kom se naučna izvrsnost kažnjava pljačkom, a narodu podmeće hemijski otpad umesto hrane, nije samo korumpiran, on je biološki opasan po sopstveno stanovništvo.

Prestojeći izbori nisu samo političko glasanje; oni su civilizacijski referendum i borba za goli opstanak. Promena ove vlasti jeste jedina garancija vraćanja Srbije na „normalno podešavanje“ , stanje u kom zakon štiti pronalazača, a ne švercera; u kom inspekcija štiti dete koje pije mleko, a ne uvoznika koji puni tajkunsko skladište.

Pobeda studentske liste predstavlja jedini beskompromisni prekid sa ovom praksom. Mladi ljudi, studenti i budući naučnici razumeju vrednost znanja jer ne pristaju da žive u državi iz koje se beži, a u kojoj se naučni patenti uništavaju štanglama i mrakom.

Srbija sutrašnjice mora biti zemlja u kojoj će Ivan Smajlović dobiti neizmerna državna priznanja, a njegova metoda postati zvanični državni i međunarodni pečat autentičnosti. Sa Smajlovićevim patentom u temeljima nove privredne i naučne politike, Srbija ima potencijal da postane svetski garancijski centar za čistu, organsku i prirodnu hranu. Ali taj put počinje odlukom da se zaustavi laž, na rafovima, u laboratorijama i u glasačkim kutijama.

Autor je direktor Nacionalnog odbora IAESTE

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.