Dnevnik Vladimira Beljanskog: Klijent mi je rekao – kada vidim advokata na biciklu, ili je propao ili je poludeo – Lični stavovi

Petak, 21.08.2026.

Ostao sam kod kuće, danas mogu sve i odavde da radim. Najavili su 40 stepeni. U Deliblatskoj peščari, prirodnom rezervatu, i dalje gori. Evakuisani su ljudi iz jednog mesta, ugroženo je nekoliko sela. Izgorelo je više od 3.500 hektara šume. Na društvenim mrežama gledam snimke lokalnog stanovništva koje pokušava da spase imovinu i životinje, da lopatama ugasi vatru i da traktorima napravi granice od zemlje, sa nadom da plamen neće moći da ih pređe. Nebo je tamo žuto-sivo, a kiša nije u prognozi.

To se ne može videti u medijima bliskim režimu. Tamo ima dima, ali od pečenja. Predsednik obilazi sela po Srbiji, podižu se šatori, pije se i igra se kolo. Tamo je nebo plavo. Na tim istim televizijama smo čuli više puta da je u Banatu situacija pod kontrolom.

Saznajem da nije aktiviran Mehanizam civilne zaštite EU, naša država nije tražila pomoć. Dobro je što Iljušin gasi požar iz vazduha, ali sam uveren da se ponovo radi o nemaru, potcenjivanju opasnosti i nestručnosti u ovakvim situacijama.

Selo gori, a baba se češlja. Ali baba neće opet biti devojka, ma koliko se šminkala i nudila po selima za udaju.

Večeras su ipak zatražili pomoć od EU.

Subota, 22.08.2026.

Centar za pravosudna istraživanja (CEPRIS) se povukao iz javnih slušanja o Predlogu zakona o Pravosudnoj akademiji zbog pretnji i neprimerenog ponašanja Uglješe Mrdića prema sudiji Višeg suda u Požarevcu i članici UO CEPRIS-a Gordani Vidojković.

Ponovo je u toku pokušaj uspostavljanja političke kontrole nad pravosuđem. Iako će sudije formalno birati Visoki savet sudstva, on će suštinski moći da bira samo među kandidatima koje je prethodno selektovala Pravosudna akademija, čime politička podobnost može postati skriveni preduslov da neko uopšte dođe u priliku da konkuriše za sudiju.

Isti koncept Akademije kao jedine ulazne tačke postojao je i u nacrtima ustavnih amandmana iz 2018. godine, ali nije unet u konačne ustavne promene. Posebno zabrinjava to što je sadašnji ministar pravde bio direktor Pravosudne akademije od njenog osnivanja 2010. godine sve do izbora za ministra 2025. godine.

Autokratska vlast ne plaši se znanja kao takvog, nego znanja koje odbija da joj služi. Strah postoji od razotkrivanja mitova kojima vlast opravdava svoje postupke. Nezavisne sudije i samostalni tužioci bi svoju ulogu imali u tome da ograničavaju težnju režima da političku moć pretvara u lične privilegije.

Korupcija nastaje, između ostalog i kada se racionalna i opšta pravila potisnu ličnom lojalnošću. Najčešće je potiskivanje tih pravila krivično delo. Zato i ova vlast nastoji da pravosuđe ne bude nezavisna institucija, već deo njenog aparata dominacije.

Nedelja, 23.08.2026.

Vozim bicikl kroz grad. Od detinjstva mi je to omiljeno prevozno sredstvo. Kretanje biciklom je taman toliko brže od hodanja da poveća dinamiku života, a sporije od automobila, u kome smo, u prevelikoj brzini, izolovani iza stakla i metala. Na biciklu sam deo sveta i posmatrač grada. Položaj sedenja je malo viši od glave pešaka, što daje odličnu perspektivu, a i dalje sam tu, osećajući temperaturu i mirise, slušajući zvukove.

Novi Sad je idealan grad za vožnju jer je ravan, sa dosta biciklističkih staza. I na posao idem biciklom kada god mogu. Mislim da je vožnja bicikla stvar visokog životnog standarda, koji podrazumeva da imaš vreme, zdravlje i da nisi od šećera.

Jednom sam sreo klijenta koji mi je kazao da, kada vidi advokata na biciklu, misli da je advokat ili propao ili poludeo. Ja samo uživam.

Ponedeljak, 24.08.2026.

Ponovo sam pročitao šta su studenti ponudili kao „društveni dogovor“. Studentski pokret je do sada pravilno prepoznao ključne probleme Srbije i izneo jasne predloge za njihovo rešavanje. To je važan preduslov uspešnih promena, ali nije dovoljan. Presudan je kredibilitet ljudi koji treba da ih sprovedu.

Studenti su stekli veliko poverenje jer ih građani prepoznaju kao mlade, obrazovane i poštene ljude koji nisu deo postojećeg političkog sistema. Od njih se očekuje da izaberu stručne i pouzdane pojedince koji će posle izbora, u jasno ograničenom prelaznom periodu, osposobiti institucije da rade bez političkih pritisaka.

NJihov zadatak mora biti precizno određen: uređivanje biračkih spiskova, stvaranje uslova za slobodne izbore, oslobađanje medija, sprečavanje korupcije i procesuiranje onih koji su je omogućavali, štitili i od nje imali korist.

Kredibilitet je važniji od obećanja. U Srbiji niko nije došao na vlast najavljujući loš život i zloupotrebe. Ako smo definisali vrednosti za koje ćemo se zalagati i ako imamo kredibilitet, rezultat je veoma blizu.

Onda još ostaje da te vrednosti birači shvate kao ultimativno dobre, čija je alternativa laž i prevara. I na kraju, neophodno je da građani – birači – budu čvrsti, da se ne savijaju lako pod pretnjama, pod obećanom sitnom koristi, da veruju da zaslužuju bolji život, da su sloboda, istina i pravda na dohvat ruke.

A od kakvog smo materijala, videćemo posle izbora.

Utorak, 25.08.2026.

Pod ruku mi dolazi mala zbirka eseja D. H. Lorensa pod nazivom „Tajne Feniksa“. Čitam esej „LJudski odnosi i nesvesno“ u prevodu Davida Albaharija.

Lorens je to pisao pre više od 100 godina. Ideje, politički ciljevi i norme postoje da bi služile čoveku, ali kada razum prisvoji vlast nad celokupnom ličnošću, tada čovek počinje da služi njima. Ravnoteža postoji samo ako su u balansu instinkti i svest.

Ako volja iz tog balansa pređe na stranu svesti, tada čovek više ne želi ono što proizlazi iz njegove ličnosti, nego počinje da želi ono što mu je određeni sistem rekao da mora želeti. Ovo je moguće bez obzira na osećaj slobode i ličnih odluka.

Termini koje Lorens koristi su „automatizovana psiha“ i „mašinski plan“. Tako smo sopstvenu vitalnu stvarnost sveli na mehaničko-materijalnu stvarnost. Volja je moć koju jedinstveno biće poseduje za oslobađanje od automatizacije.

Čitajući to u savremenom kontekstu, Lorens govori o onome što sada globalno živimo. Nijedan čovek ne može da živi izolovano, svi smo uključeni u mrežu i svi ostavljamo digitalni trag. Na osnovu tog traga gradi se sistem koji nam se odmah vraća, personalizovan tako da nas navede na pogrešnu pretpostavku da slobodno biramo stazu kojom ćemo ići.

Ali nismo uradili ništa drugo nego otkrili svoje slabe tačke i dozvolili da nas „mašinski plan“ dovede u područje „automatizovane psihe“, koja će postupati po diktatu, misleći da je slobodna.

Čovek hrani sistem sopstvenim ponašanjem, a sistem mu zauzvrat oblikuje buduće ponašanje. Ako je to moguće sa društvenim mrežama i proizvodima, sigurno je moguće i sa drugim idejama i odlukama.

Sreda, 26.08.2026.

Studenti su me pozvali da govorim na tribini povodom godišnjice ulaska policije na Filozofski fakultet u Novom Sadu.

Tada je policija došla zato što ih je pozvao dekan, koji nije osećao da je bezbedan na fakultetu, i ostali su 13 dana, pod opremom za razbijanje demonstracija. Nisu puštali studente i većinu profesora da ulaze na fakultet.

Avgust je bio prelomna tačka kada su počeli nasilni obračuni vlasti sa studentima i demonstrantima. Prvo su napadani i tučeni novinari. Zatim je u Bačkom Petrovcu, prilikom Slovačkih narodnih svečanosti i izložbe fotografija, došlo do napada lokalnih funkcionera SNS-a na građane. Zatim Vrbas, pa Bačka Palanka, bacanje kamenja i baklji na demonstrante.

Trinaestog avgusta prošle godine ulazio sam u grad preko Mosta slobode. U desnoj traci bilo je u redu pedesetak automobila sa prelepljenim tablicama. U automobilima su sedeli ljudi sa maskama i kapuljačama. Svi su skretali levo, prema Limanu 1. To veče su napadnuti demonstranti u Stražilovskoj ulici.

U Beogradu su hapšeni i tučeni studenti. Studentkinja Nikolina Sinđelić opisala je zlostavljanje od strane komandanta JZO Marka Krička.

Onda 15. avgust u Valjevu. Užasno prebijanje građana i studenata. I tako redom, sve do osećanja nebezbednosti dekana na Filozofskom fakultetu.

Sada je godišnjica tog državnog nasilja na ulicama. Treba zapamtiti taj avgust.

Četvrtak, 27.08.2026.

Uhapšena je osoba za koju se sumnja da je zapalila automobil javnog tužioca u Valjevu, Vukašina Vujičića. Onaj koji je zapalio treba da odgovara i da bude strogo kažnjen. S druge strane, on je nebitan. Uvek će biti onih koji će za sitnu korist uraditi tako nešto.

Važno je otkriti podstrekače – one koji su dali nalog da se to uradi. To ne verujem da će biti otkriveno.

Ne znam da li smo opet iscepkani i razdvojeni na pojedince na koje je lako izvršiti pritisak? Da li smo opet u sistemu koji se hrani strahom i koji opstaje zahvaljujući našem osećaju da je svako od nas sam u borbi za bolje sutra?

Ne verujem. Mislim da je pokrenuta energija koja samo čeka pravi momenat da se ponovo iskaže u punoj snazi. Nadam se da nećemo još dugo čekati.

Autor je advokat iz Novog Sada

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.