Četvoro nezavisnih članova Saveta REM ne treba da slušaju političare – Lični stavovi

Pošto ta bezobalna „spremnost“ za promene koje su nam potrebne, nikako da se otelotvori, u međuvremenu se traže dežurni krivci čijom kritikom se skreće pažnja sa sopstvenih loših činjenja i nečinjenja onoga što je potrebno. I tako REM i njegov novi Savet, ne prestaju da budu tema. Meta su četiri člana Saveta koji nikako da shvate da treba da slušaju zahteve političara ako hoće da dokažu svoju nezavisnost.

Povodom poslednje odluke Saveta da se u uzorak medija koji će biti obuhvaćeni monitoringom u vreme predizborne kampanje ne uključi i TV Informer, oglasio se i nekadašnji član Saveta, profesor Slobodan Cvejić koji ima iskustvo delimičnog mandata u ovom organu. Pomenuta odluka je naravno loša, jer se radi o mediju koji nikada nije ni trebalo da dobije dozvolu za pružanje usluga, a monitoring bi bio prilika da se utvrde njegova odstupanja od zakona. Zaboravlja se, da su upravo Dubravka Valić Nedeljković, Mileva Malešić, Ira Prodanov Krajišnik i Rodoljub Šabić insistirali da se Informer stavi na listu posebnog nadzora i bar za trenutak postigli saglasnost celog Saveta. Onda je proradila skrivena komunikacija sa dosadašnjom vlašću i predlog nije prošao.

Uopšte nije važno da li su Dubravka Valić Nedeljković i Rodoljub Šabić u pravu kad naslućuju da je u nekom trenutku „zazvonio neki telefon“ ili je stručna služba REM-a odradila ono što godinama radi, na čemu potpuno nepotrebno insistira Slobodan Cvejić. Takođe je bez značaja uvođenje termina „duboki REM“, jer se odavno zna kako funkcioniše ova institucija. Nije REM bio ništa manje dubok ni onda kada je Slobodan Cvejić postao član Saveta, pa je utoliko nepristojnije što sada prebacuje nezavisnim članovima što su u ovo telo ušli.

Od uglednih intelektualaca i članova akademske zajednice, što profesor Slobodan Cvejić jeste, očekuje se da sa više fleksibilnosti, tolerancije i autonomnih uverenja ocenjuju i analiziraju društvene pojave i procese. Ovoga puta on se poveo za površnim političkim stavovima i nastupio kao vojnik svoje partije, što se od njega ne očekuje, čak i u trenutku legitimnih aspiracija na ponovni izbor za člana parlamenta i time dao povod za izvesna poređenja njegovog nekadašnjeg statusa u Savetu REM-a i pomenuta četiri člana koje neprincipijelno kritikuje.

Postoje značajne razlike. Prvo, gospodin Cvejić je bio član Saveta duže nego oni koje kritikuje, skoro godinu dana: izabran u februaru, a podneo ostavku krajem decembra 2020, a sadašnjih četvoro članova je imalo tek nekoliko sastanaka. Drugo, Cvejića nisu kandidovale stručne organizacije niti organizacije civilnog društva, koje se bave ljudskim pravima, zaštitom dece i slično, njega je kandidovao državni organ, nadležni odbor Skupštine AP Vojvodine.

Treće i najvažnije, Slobodan Cvejić jeste ugledni profesor univerziteta, sociolog, naučni radnik, čovek širokog obrazovanja, ali nijednog detalja nema o njegovoj stručnosti u oblasti elektronskih medija, pre nego što je postao član Saveta, za šta je i tada u zakonu bio uslov da kandidat treba da bude iz redova stručnjaka. Izvesnu informisanost iz ove oblasti Cvejić je stekao upravo kao član organa regulatora. Četvoro članova Saveta koji su stalno na tapaetu, svi do jednog, imaju dokazanu stručnost i kompetencije koje su potrebne za regulatorni odnos prema elektronskim medijima.

Dalje, kada su Slobodan Cvejić i Judita Popović, kao jedini nezavisni članovi Saveta, pokretali dobre inicijative, uprkos tome što nisu bile prihvaćene, imali su podršku demokratske stručne i opšte javnosti, a sada nekadašnji član istog tela proziva one koji su konstruktivni, dovodeći u pitanje njihov moralni stav. Cvejić reprodukuje dilemu o legitimitetu koji, četiri člana saveta tobože daju REM-u, jer su „propustili priliku da se ima pun efekat toga da se ne uđe u takav REM“.

On zaboravlja da je ušao u REM koji je imao manje nezavisnih i kompetentnih članova nego ovaj sadašnji. Ne legitimiše četvoro nezavisnih članova REM nego Slobodan Cvejić legitimiše pritisak na članove Saveta i to radi neskriverno, javno, putem medija i saopštenja njegove stranke. On smatra da oni ne treba da postupe po svom znanju i savesti, kao samostalne integralne ličnosti, već onako kako od njih očekuju Dragan Đilas, Zdravko Ponoš i ostali frustrirani političari koji sopstvene neuspehe iskaljuju na onima koji svoj posao rade dosledno, u javnom interesu i u granicama mogućeg.

Gospodin Cvejić je, kao poslanik u donedavnom sazivu Narodne Skupštine, mogao da se istakne u brizi za bolji medijski sistem na više načina. On i ostali, za slobodu medija vrlo zabrinuti poslanici, mogli su da insistiraju da se deveti član Saveta REM-a izabere još pre raspisivanja izbora, a ne da olako pređu preko obrazloženja da nacionalni saveti nacionalnih manjina neće da predlože kandidate dok ne obave sopstvene izbore. Takođe, mogao je poslanik Cvejić da postavi pitanje zašto skupština nije donela akt o novom načinu izbora Programskog saveta RTS-a, za šta je još 25. septembra prošle godine prošao zakonski rok.

Da je izabran Programski savet, on bi izabrao i poverenika za prava slušalaca, gledalaca i čitalaca i tako bi smo imali dve važne institicije za javnu kontrolu nad javnim servisom, što bi u sadašnjem trenutku bilo dragoceno. Takođe bi se očekivalo od gospodina Cvejića, kao nekadašnjeg člana Saveta REM-a, da ukaže na činjenicu da regulator po zakonu ima obaveza da za godinu u kojoj će biti izbori napravi nova pravila, a ako se izbori zakažu u toku godine, onda bez odalaganja, u roku od deset dana, da ta pravila inovira. Sada se produžava mantra o obaveznom primenjivanju metodologije monitoringa medija iz 2023. što ne odgovara instini, ali ugledni pojedinci, poslanici, nakadašnji članovi Saveta se time ne bave.

Povodom potezanja legitimiteta, takođe se može postaviti pitanje da li su dosadašnji poslanici, među kojima i Cvejić, davali legitimitet Narodnoj skupštini i time vlasti Aleksandra Vučića i to ne samo učešćem u radu parlamenta već i raznih odbora i komisija. Razum kaže da, ako je neko biran i treba da bude u tim organima i telima i to ne treba dovoditi u pitanje, ali zašto to važi za poslanike i političare, a ne za članove Saveta REM-a?

U zahuktalom vrtlogu društvenih suprotnosti, u trenutku novih nada da se nešto može da promeni, potpuno je kontraproduktvno podsticati nove surevnjivosti i neodghovorno prozivati one koji savesnije od drugih rade svoj posao. Ostavimo na miru to sjajnih četvoro članova Saveta REM-a, njima je dovoljno teško da bi im muke pojačavali nekompetentni dušebrižnici.

Autor je profesor univerziteta u penziji

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.