Veličanstveni 60. Ne:Bitef, iliti kako su Pobuna, Sloboda, Kreativnost i Solidarnost pobedili režim, a i reditelja J.R. – Kultura

Na 60. Ne:Bitef došao je Tomas Ostermajer, nemački reditelj čije su režije pozorišni događaji od Njujorka, Pariza, Rima do Berlina i dalje, koji je i dugogodišnji umetnički direktor svetski slavnog berlinskog pozorišta Šaubine.

Oduševljavajući publiku svojim nastupom, koja pamti njegove predstave sa ranijih festivala,  posebno studente Fakulteta primenjenih umetnosti gde je održan njegov program, Ostermajer je iskazao i iskreno interesovanje i pohvale za njihove scenografske radove, i zauzvrat dobio burne ovacije.

U Beogradu je opet bio i veliki švajcarski reditelj Milo Rau, koga je naša vlast prošle godine proglasila „personom non grata“, zbog čega je i nastao prvi, 59. samoorganizovani gerilski Ne:Bitef, a oficijelni nije ni održan.

Kao podrška pobunjeničkom festivalu i kulturi pod okupacijom, o svom trošku došli su i Enriko Kasagrande i Danijela Nikolo, članovi italijanske trupe Motus, i Simon Vil i Helen de Buver iz trupe Gob Squad koji su odbili učešće na ovogodišnjem oficijelnom, režimskom 59. Bitefu, iz Slovenije su stigli Dragan Živadinov i Tjaša Črnigoj…

Putem video linka učesnici 60. Ne:Bitefa bili su i slavni reditelj Euđenio Barba, Žoze Marija Vieira Mendeš (Teatro Praga), Oliver Frljić Sebastijan Horvat, Milan Ramšak Marković, Žiga Divjak, Ivana Sajko, Borut Šeparović…

Tako je razgovorima sa autorima, performansima, izložbama, projekcijama predstava, radionicama, vođenim obilascima i umetničkim šetnjama priređen uzbudljiv i jedinstven omaž našem najavangardnijem festivalu, koji tokom šest decenija trajanja nije promovisao samo nove svetske pozorišne tendencije, nego je ustoličen i kao platforma za najprogresivnije i emancipatorske društvene vrednosti.

Na mikro – scenama na čak 60 lokacija širom grada (od kulturnih centara, galerija, barova, stanova, ulica i trgova do fakultetskih zdanja), publika je zajedno sa više od sto umetnika, umetnica, kulturnih radnika i radnica proslavila njegovo jubilarno, 60. izdanje koje je, da kultura nije pod okupacijom, trebalo da bude održano ove godine.

Na završnom večernjem događaju, Tribini u Centru za kulturnu dekontaminaciju (sedelo se i na podu, a mesta nije bilo ni za stajanje), sa velikog panoa sa fotografijama i isečcima iz novina koji ilustruju slavnu istoriju  Bitefa, zadovoljno se „smešila“ Mira Trailović.

„Smešili“ su se i Jovan Ćirilov i Borka Pavićević, i sve je bilo onako kako pripada slobodarskom i avangardnom duhu Bitefa. Miloš Lolić, osnivač Ne:Bitefa i Jelena Knežević u bašti CZKD- a služili su rođendansku, 60. festivalsku tortu zajedno sa studentima, Milo Rau i Ivan Medenica dobili su pola parčeta, kao i svi ostali…

Pobednički tim, zajedno sa gostima, i 60 kustosa programa koji su činili naši najugledniji pozorišni i kulturni stvaraoci, priredio je nezapamćeno obeležavanje jubilarnog Bitefa dostojno najvećim evropskim pozorišnim metropolama,  a narednih sedam dana CZKD je mesto gde se prikupljaju arhivski materijali sa ovog maratonskog izdanja festivala u vidu predmeta, fotografija, dokumentacije i projekcija.

Prikupljanje materijala treba da pomogne u sagledavanju celog događaja, jer u jednom danu niko, naravno, nije mogao da vidi svih 60 mikro-scena, a interesovanje je bilo ogromno.

Nasuprot ovoj Lepoti, istog dana (u nedelju), završen je i oficijelni, režimski 59. Bitef koji je se odvijao od 13. septembra u nezapamćenoj tišini. Sa samo pet predstava u takmičarskoj selekciji (iz Bugarske, Moldavije, Gruzije, Turske, Tunisa), pošto su poznate evropske trupe odbile učešće.

Kako nije bilo interesovanja tradicionalne bitefovske publike, karte su se (kako se moglo čuti), besplatno delile po firmama i „lojalistima“ da pozorišne sale ne bi „zvrjale“ prazne.

Spasoje Ž. Milovanović, selektor 59. Bitefa, u nemuštom pokušaju da bude duhovit a i da se pokaže dostojnim ovog posla, izjavio je da organizatori 60. Ne:Bitefa treba „da mu daju honorar za trupe koje on selektovao, a koje su naknadno odbile učešće i „prešle“ u njihov program“.

Od Ž. Milovanovića i 59. festivala nije se nešto mnogo drugačije ni očekivalo, tako da je i tu „sve bilo na svom mestu“. Ali, ako bi se izdvojio glavni događaj, onda je to svakako Sramota reditelja i upravnika Beogradskog dramskog pozorišta Juga Radivojevića, koji je i na čelu Socijaldemokratske partije (SDPS).

Radivojević je dao „zeleno svetlo“ da produkcija BDP „Crno zlato“, uprkos nepristajanju reditelja Olivera Frljića bude u selekciji 59. Bitefa. Taj zapanjujući gest koji nije primeren prema bilo kom umetniku, pogotovo prema Frljiću čije stvaralaštvo i karijeru obeležavaju upravo besokompromisna pobuna i borba protiv represivnih politika, dobio je šire dimenzije nakon Frljićevog intervjua Danasu.

Iz onoga što je Frljić, jedan od najcenjenijih evropskih i hrvatskih reditelja govorio u našem listu, Radivojević se napokon suočio sa tim da je stavljanje nekog autora i njegovog dela u kontekst koji je njemu neprihvatljiv, zapravo, čin jednog oblika nasilja.

U maštovitom maniru „da se Vlasi ne dosete“, u petak, pred samo izvođenje, predstavu „Crno zlato“ povukao je sa 59. Bitefa, uz otužno saopštenje, „zbog bolesti glumice“.

Tako je „aromatični“ pečat debaklu ovogodišnjeg oficijelnog festivala ostavio pozorišni stvaralac koji se opredelio za svoju političku stranku i avanzovanje po toj lestvici. I to u trenutku kada su nasilje i teror nad celom „neposlušnom“ kulturom, Bitefom, festivalima i njegovim kolegama dostigli strašne razmere, i kad je bilo kakva saradnja sa takvim režimom, kao i ćutanje, odraz duboko neetičkog, nemoralnog i sramotnog čina.

Ali, desila se Lepota 60. Ne:Bitefa, mogli smo da uživamo gledajući kako Pobuna, Kreativnost, Sloboda i Solidarnost pobeđuju represiju i režim, a i svakog reditelja tipa J.R.