„Sledeće je DETE“: Minja Bogavac o napadu na sina Aleksandra Marinkovića – navikavamo se na nezamislivo nasilje – Kultura

Ona je upozorila na sveprisutnost nasilja u društvu i opasnost od navikavanja na brutalnost koja, kako ističe, postaje svakodnevica.

„Vest o dečaku koga su pretukli, dok je čekao da uđe na predstavu, u pozorištu gde inače radi njegov otac – bukvalno dolazi sa dna pakla, u koji su se naši životi pretvorili.

I nije problem samo ta vest, već to što nije dovoljno vest!To je postala, da kažemo, jedna svakodnevna situacija… neko je pretučen, zbog telefona, kojim je slikao ili snimao ljude u JAVNOJ AKCIJI, u JAVNOM PROSTORU… ili su isti ljudi samo pomislili da ih neko slika i snima.“

Bogavac ukazuje da se nasilje ponavlja po već poznatom obrascu, ali da je posebno zabrinjavajuće to što društvo na takve događaje sve manje reaguje.

„Znamo već taj obrazac… i postepeno se navikavamo. … Umetnik, advokat, novinar, tviteraš, pisac, reditelj… ko je sledeći?!

Sledeće je DETE… i mi čujemo tu informaciju… ali, kao da više nemamo iz čega da reagujemo… ne zato što mislimo da je normalno pretući dete pred pozorištem, nego zato što su incidenti postali naša svakodnevnica, pa više nisu incidenti, već kontinuitet užasa.“

Ona upozorava i na posledice takve atmosfere, u kojoj nasilje rađa novo nasilje, a mogućnost zajedničkog života postaje sve teže zamisliva.

„Brutalnost u kojoj živimo, čini nas sve brutalnijim… i poznati put spirale nasilja ide dalje. Fantaziramo o osveti, jer osveta liči na pravdu… i sve smo veći pakao, jedni drugima… i sve je manje zamislivo da ćemo ikada živeti zajedno. Kao komšije, sugrađani, rođaci… kao bilo kakva zajednica, u kojoj se osećamo relativno bezbedno.“

U nastavku objave Minja Bogavac ističe da je postalo gotovo besmisleno ponavljati ono što bi trebalo da se podrazumeva – da nasilje nad detetom ne sme biti prihvaćeno kao normalna pojava.

„Nemam ništa novo da kažem.
Sramota me je i da napišem nešto toliko banalno i jasno… kao da NIJE NORMALNO da jedan dečko bude ponižen i pretučen, pred ustanovom kulture, u kojoj radi njegov tata… ili bilo gde, ustalom. NE SME DA BUDE NORMALNO!!!!“

Govoreći o neophodnosti društvenih promena, ona poručuje da sama promena vlasti neće biti dovoljna da se prevaziđu posledice dugotrajnog života u atmosferi nasilja.

„I mada znam da se svi nadamo promeni… da je neophodna, nužna i hitna, izvesno je da se neće dogoditi brzo i lako.

Jer, promena vlasti neće odmah promeniti sve što smo, u međuvremenu postali, navikavajući se na nezamislivo nasilje i zlo.“

Svoju objavu završila je porukom o potrebi da se društvo promeni i izražavanjem saosećanja sa napadnutim dečakom i svim drugim žrtvama nasilja.

„Moramo mnogo da budemo dobri, da bi nam postalo bolje… i da bismo zaboravili kako je postojao svet, u kom smo svakoga dana živeli nasilje. I svakog dana čitali ovakve vesti.
Mnogo mi je žao zbog sina našeg kolege… kao i zbog svih drugih koji su stradali, u ovom paklu koji smo dozvolili.
Čuvajte se. ❤️“