„Serija o onome što valja ili ne valja u ljudskoj prirodi”: Koliki je značaj serije „Mućke” 45 godina nakon nastanka? – Kultura

Od tada do danas, brojne reprize na televiziji bile su znak da nema mrdanja iz kuće i da se mora i po stoti put videti kako će Del Boj i Rodni izaći iz novih neprilika.

Naši sagovornici slažu se da su „Mućke“ smešne i za preporuku i nakon skoro pola veka.

Nikola Škorić, glumac, komičar, scenarista i profesor istorije kaže da je to jedna od najboljih humorističkih serija ikad napravljenih, koja je izvršila veliki uticaj na njegov ukus po pitanju humora.

– Ono što mene i dan-danas oduševljava kod „Mućki” je to što je uspela da bude humor za sve, a da nije banalna. I svaka epizoda je smešna, svaka, i to vec 45 godina. Plus, i dalje smatram da je hajlajt moje karijere što nam je Dżon Čalis, aka Bojsi, bio gost u emisiji.

Ivan Andonov, kvizoman, saradnik na kvizu Slagalica i bubnjar benda Miki Pirs ističe da mu Mućke nisu bile najomiljenija serija kada su se emitovale 90-ih, ali da su mu oduvek bile simpatične.

– Kako sam postajao stariji i prošao razna umetnička formiranja, gledanje filmova sa FEST-a ili Bergmana, vratio sam se nekom bazičnom humoru i onda ti „Mućke“ budu sve bolje i bolje.

Napominje da je fascinantno koliko često u svakodnevnom razgovoru ima reference.

– Svaki put ako neko mulja, otvara-zatvara kafanu, to je za mene uvek Del Boj. Ako je neko grebator, to je uvek naš dragi Miki Pirs. Ako je visoki dobrica, onda je Rodni. Tako da se stalno osvrćemo.

Citati i gegovi manje-više, ali karakterne odrednice i arhetipi likova koje svakodnevno srećem su mi bitniji. Kasting je bio fantastičan jer ti veruješ da su to ti likovi. Serija je bila velika i kod nas, ali i u Britaniji. Nije kao slučaj, na primer, „Tropske vreline“, koja je bila velika samo kod nas, rekao nam je Andonov, čija pitanja u kvizu Slagalica postaju često viralna putem društvenih mreža.

Miki Pirs je bio pank bend, sa čestim uplivima ska ritmova, iz Beograda, a Ivan Andonov je u baš tu svirao bubanj:

– Što se tiče benda Miki Pirs, ja nisam učestvovao u njegovom stvaranju. Što se mene tiče, mogao je da se zove i „Žarko Popara“, ali kasnije sam došao, i vremenom smo kroz ime benda napravili i stil života koji smo nazivali Miki Pirs stajl, neka „naša stvar“ koja bi izgledala – izašao si u grad, ispričao si neke priče, obrlatio si neke ljude, ogrebao si se za pivo i otišao si kući na biciklu.

Plutanje kroz život i nepodnošljiva lakoća postojanja ali na pankerski način, ispričao nam je jedan od vodećih kvizomana u zemlji i pohvalio se da ima čak i tetovažu Miki Pirsa na nozi..

Srđan Dinčić, stendap komičar, satiričar, humorista i scenarista, značaj serije „Mućke“ vidi u tome što su na duhovit način pokazale običnog čoveka, spojivši pitak a u isto vreme izuzetno inteligentan humora sa pričom o porodici i preživljavanju koja je svima bliska.

– Mislim da je ogroman deo šarma tog sitkoma zapravo priča o neuspesima koji ne uspevaju da zasene optimizam i vedrinu duha.

Dodaje i važnost neverovatno osmišljenih, a još neverovatnije prikazanih likova, koji i nakon skoro pola veka drže seriju svežom.

– Za ovih 45 godina od emitovanja prve epizode smenjivali su se mnogi događaji ali ljudska priroda je ostala ista, a „Mućke“ su upravo to, serija o onome što valja ili ne valja u ljudskoj prirodi.

Zlatko Crnogorac, hroničar pop kulture, veruje da su Mućke zajedno sa Avanturama Šerloka Holmsa sa Džeremijem Bretom verovatno najgledanija i najznačajnija promocija ostrvske televizijske pop-kulture i ciničnog britanskog humora koji smo upoznali sa Dejvom Alenom.

– Njen uspeh je bio utoliko veći što se savršeno preklapala sa autentičnim domaćim, a sličnim filmskim karakterima od „Maratonaca“ do „Majstorske radionice“. Duhoviti vic i dobar štos su razlozi zašto i danas jednako pamtimo replike iz „Mućki“ kao i pomenutih filmova i serija. Štaviše, reprize iz ’90 u smanjenom izboru Pavićevih serija, Kasandre i Nika Slotera, držali su nas u kognitivnom treningu duha.