Sajam bez knjiga – Kultura
Prošle godine jedan broj izdavača nije učestvovao na Sajmu knjiga zbog neprihvatljivog termina i neprihvatljivih uslova nastupa.
Izdavači koji su se odlučili da ipak učestvuju na prošlogodišnjem Sajmu suočili su se s većinskom odlukom zainteresovane javnosti da ne poseti Sajam.
Od prošlog Sajma knjiga do sada i Grad Beograd, kao pokrovitelj Sajma knjiga, i Beogradski sajam, kao izvršni organizator, ponašali su se kao da je sve u redu i kao da ne postoji nikakva kriza oko Sajma knjiga.
Ništa, međutim, nije bilo u redu.
Prošlogodišnja kriza mogla je da bude prevaziđena samo nekim značajnim gestom organizatora upućenom kulturnoj javnosti, ne toliko samim izdavačima.
Taj gest je izostao.
Štaviše, Grad Beograd je isključio predstavnike izdavača iz Odbora Beogradskog sajma knjiga.
Međutim, Sajma knjiga nema bez posetilaca i izdavača.
Izdavaštvo se u poslednje dve godine suočava s najvećom krizom od 2000. godine.
U takvim okolnostima nije u prilici da prihvati poslovni rizik učešća na Sajmu knjiga i činjenicu da se sav ekonomski rizik Sajma prenosi na izdavače.
Uporedo s tim, godinama već, a od korone izrazito, opada poseta Sajmu, pa samim tim opadaju i prihodi izdavača na Sajmu.
Učešće na Sajmu knjiga je skupo i neizvesno, prihodi su godinama samo pokrivali troškove učešća.
Ni to više nije moguće.
Izdavači su godinama prihvatali nesrazmerni rizik Sajma knjiga na sebe, jer su želeli da sačuvaju jednu manifestaciju.
Ali to više ne mogu da čine, dok iz godine u godinu gube svaki uticaj na programski sadržaj Sajma knjiga koji je sve više bio prodajna akcija, a sve manje kulturni događaj.
Umesto da Sajam knjiga prati promene u izdavaštvu i u interesovanjima čitalaca, nastavljeno je s rutinskim pristupom izdavanja prostora i marginalizovanja izdavača.
Izdavači su isključeni iz bilo kakvog uticaja na organizaciju i program Sajma knjiga.
Izdavači nemaju ni poslovni interes da u postojećim okolnostima učestvuju na Sajmu knjiga, a pošto su potpuno skrajnuti iz programskog profilisanja Sajma, onda ne vide ni mogućnost da tu zastupaju kulturni interes društva i svojih čitalaca.
Izdavači su godinama ukazivali da je postojeći model Sajma knjiga neodrživ (finansiranje od zakupa prostora izdavačima i od prodaje ulaznica posetiocima).
Ako je Sajam knjiga kulturna manifestacija, onda treba bude tretiran kao i druge kulturne manifestacije tog značaja.
Velika većina najznačajnijih izdavača i najznačajnijih pisaca, kao i najznačajnijih knjiga objavljenih na srpskom jeziku neće biti deo događaja koji će se u izbornoj nedelji oktobra održati pod prividom Sajma knjiga.
To je, u širem smislu, deo odnosa vlasti prema kulturi koji možemo videti i u marginalizovanju drugih kulturnih programa ili u odlukama Ministarstva kulture koje počivaju na crnim listama u kulturi i partijskoj cenzuri.
Ako su odustali od učešća na Sajmu knjiga zbog uslova nastupa i zbog isključenja predstavnika izdavača u Odboru Sajma knjiga, izdavači nisu odustali od svog posla: od objavljivanja i promocije knjiga, od književnih programa i kontakta s publikom, od organizovanja događaja i distribucije knjiga.
U aprilu ove godine održan je Nacionalni humanitarni sajam knjiga u organizaciji srednjoškolaca Srbije u 16 gradova.
To je način da se obratimo jednoj novoj generaciji i da učestvujemo u stvaranju novih čitalaca.
Događaja posvećenih knjizi i čitaocima biće i u oktobru: organizovaće ih sami izdavači.
Beogradski sajam knjiga je potreban ovoj kulturi.
Potreban je i izdavačima.
Ali izdavači ne mogu da imaju sve obaveze i sav rizik, a nikakva prava.
Potreban je novi organizacioni model, novi programski sadržaj i drugačija pozicija izdavača na Beogradskom sajmu knjiga.
Autor je pisac i glavni urednik Izdavačke kuće Arhipelag
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
