Radoš Bajić: Kad sam odbio da uđem u JUL, izbrisan sam iz struke i 10 godina mi je bilo zabranjeno da radim, a slično je i danas – Kultura

Za ostvarenje inspirisano istinitim događajima, Radoš Bajić se pored glumačke našao i u ulozi scenariste, dok je za režiju bila zadužena Jelena Bajić Jočić.

Naime, radnja filma „Čuvar ikone Svetog Đorđa“, čija se svetska premijera desila krajem jula na Palićkom festivalu, smeštena je u zabačeno selo Mala Braina na jugu Srbije. Tu Stanoje (Radoš Bajič), ponosni seljak vezan za pradedovsko ognjište na planini Radan, živi sam sa bolesnim ocem, odolevajući pritiscima bande koja pljačka njegovu šumu i preti da mu otme zemlju, piše Nova.rs.

Nakon očeve smrti ostaje potpuno sam. Jedne noći, pokušavajući da se odbrani, puca na siluetu u mraku i otkriva da je usmrtio medveda pod zaštitom države, obeleženog dži-pi-es uređajem. Odjednom, čovek koga sistem godinama nije uspeo da zaštiti postaje osumnjičeni koga isti taj sistem progoni. Dok istražuje slučaj, mlada policijska inspektorka Sonja, koju igra Miona Marković, počinje da preispituje granicu između zakona i pravde…

Radoš Bajić, koji je za ulogu Stanoja dobio Gran pri „Zlatni Naissus“ na Međunarodnom filmskom festivalu u Nišu, kaže da su se pogoršale stvari u „značajno raspolućenom srpskom društvu.

– Jedno vreme je kultura, naročito kinematografija bila ostavljena po strani. Sada je sve pod totalnim nadzorom države. I zamorno je to postalo. Ja nikada nisam koketirao s nekim. Navešću primer producentske kuće „Contrast Studios“, koja postoji više od 20 godina. Za to vreme mi smo uradili dosta, i možda smo jedna od najozbiljnijih producentskih kuća u Srbiji.

A danas imate producente koji su, takozvani, pečat producenti. Dakle, imaju pečate u najlon kesama. Delovodni pečat drže u nekom svom regalu i kada se s nekim, ko ima moć, spetljaju, onda kažu – Evo mi smo producenti. A drugo, upliv države u to ko će snimati i šta će se snimati je toliko veliki da već posustajem. Nije da više nemam snage, ali dođe mi da kažem – Evo vam, snimajte. Radite samo vi i niko drugi.

A to što, kako naglašava, nikada nije želeo da „očijuka“ s vlašću, s političarima obrazlaže jednim primerom iz sopstvenog života:

– Možda nije toliko poznato, ali ja sam 1996. godine dobio poziv s najvišeg mesta u državi. Zvao me je general Sreten Mirković, osnivač Jugoslovenske levice da dođem u CK Srbije. Bio sam tada mlad, visok, lep, oženjen, imao dvoje dece. Dakle, bez mrlja. I na sastanku mi je Mirković rekao: „Druže Radoše, na najvišem vrhu je odlučeno da vi postanete član JUL-a. I to direkcije JUL-a u osnivanju“. Na to sam mu uzvratio da se „zahvaljujem na časti“, ali da mi dopusti da razmislim dan-dva, iako sam odmah znao da to neću prihvatiti. I posle dva dana sam mu javio da ne želim da prihvatim funkciju.

Nakon toga, istog momenta bio sam i bukvalno izbrisan sa svih mogućih spiskova. A trebalo je tada da igram veliku ulogu u jednoj televizijskoj seriji koju je režirao Aca Đorđević. Zove me Đorđević posle nekog vremena i pita me: „Šta si to uradio?“ Znate, ja sam deset godina bio, praktično, van struke, bilo mi je zabranjeno da radim. Dešavalo se to od 1996. do 2026. a nešto slično se događa i danas – zaključuje Radoš Bajić.

Ostatak razgovora pročitajte na Nova.rs.