Pijanista: „U Srbiji će me neko zvati izdajnikom jer sam otišao u Mostar, a ovde će reći da sam četnik“ – Kultura

Instalaciju „Cvat slomljenih snova“ Pijanista je napravio u sklopu Street Arts Festivala Mostar, nakon priprema tokom kojih je čitao Bogdana Bogdanovića, proučavao njegovu arhitekturu i pokušavao da odgovori na pitanje ima li pravo išta dodati jednom od najvažnijih memorijalnih kompleksa na ovim prostorima.

Tokom razgovora za Hercegovina.info, Pijanista je istakao da je ovo rad za koji se najduže pripremao.

– Odmah se pojavilo pitanje odgovornosti. Šta ja sada dodajem spomeniku Bogdana Bogdanovića? Ko sam ja da dođem iz Beograda i nešto objašnjavam Mostaru? Znao sam i da će biti komentara u smislu: ‘Evo, došao je Srbin da nam popuje.’ Ali to nije moglo biti važnije od samog mesta i onoga što mu se dogodilo.

Smatra da je Bogdanović njegov profesor, iako se nisu sreli na ovom svetu, a prethodno je intervenisao i na njegovom spomen-parku Slobodište u Kruševcu. Mostar je za njega nastavak tog razgovora.

– Bogdanović je, kada su početkom devedesetih ponovno krenuli ratovi, govorio o ljudima kojima je barem trebalo ostaviti pravo na lepotu snova. Mene je upravo to pravo na lepotu snova proganjalo dok sam pripremao rad.

Kada na Partizanskom pogledate sačuvana imena i godine, shvatite da su tamo uglavnom mladići i devojke od 18 ili 19 godina. Tada sve dobija smisao: presečeno stablo, mladost prekinuta u korenu i grad mrtvih koji gleda prema gradu živih.

Onda se postavlja nezgodno pitanje: zašto su ti ljudi dali živote? Obranili smo se od okupatora i fašizma, a danas ponovo imamo fašiste u svojim redovima.

Oni koji su razbijali ploče sejali su mržnju. Moj je odgovor da iz te mržnje treba izrasti prkos. Zato se pojavljuju novi cvetovi i nove ploče, ali one nisu zamena za original. Rad poziva na obnovu celog memorijala.

Pijanista je istakao da je prvi put fizički u Mostaru, iako u njegovoj dnevnoj sobi godinama stoji veliki originalni crtež mosta u Mostaru, a na pitanje o tome da li će se više pričati o radu ili njemu, kaže:

– Uvek će biti onih koji će reći da sam na pogrešnoj strani. U Srbiji će me neko nazvati izdajnikom jer sam otišao u Mostar, a ovde će se pojaviti neko ko će reći da je došao četnik da govori Mostarcima šta treba da radie.

Ako pristanete na takvu logiku, gde god dođete nalazite se na neprijateljskoj teritoriji. Više vam se ne priznaje da imate svoje mišljenje, da razmišljate svojom glavom i da vas niko nije poslao ni platio.

Komentare uglavnom ne čitam. Navikao sam na uvrede i na heroje tastature. Čak sam napravio rad pod tim nazivom. To su ljudi koji ništa ne rade, ali će uvek znati da objasne zašto je pogrešno ono što je napravio neko drugi.

Ostatak razgovora pročitajte na hercegovina.info.