Od kopije Betmena do junaka koji je promenio strip: Zeleni strelac slavi 85 godina – Kultura

Dobio je bogatog plejboja iza maske, mladog pomoćnika, tajno skrovište, posebno vozilo i signal kojim ga pozivaju kada je potreban. Samo je umesto Betmenovih spravica imao luk i strelu, a mračni plašt zamenio je kostim inspirisan Robinom Hudom.

Međutim, junak nastao po tuđoj formuli vremenom je uspeo da izađe iz Betmenove senke. Štaviše, Zeleni strelac postao je jedan od superheroja preko kojih je američki strip pokazao da može da se bavi mnogo ozbiljnijim temama od borbe maskiranih heroja i negativaca.

Zeleni strelac i njegov mladi pomoćnik Spidi prvi put su se pojavili u 73. broju More Fun Comicsa 1941. godine. Junaka su stvorili Mort Vajzinger i crtač Džordž Pap, a pored Robina Huda, jedna od inspiracija bio je filmski serijal The Green Archer, nastao prema delu Edgara Volasa.

Sličnosti sa Betmenom, koji je debitovao dve godine ranije, bile su više nego očigledne. Oliver Kvin bio je bogati plejboj koji pod tajnim identitetom kreće u borbu protiv kriminala. Betmen je imao Robina, a Zeleni strelac Spidija. Postojali su Arrowcar i Arrowplane kao pandani Betmenovim vozilima, Arrowcave umesto Batcavea, pa čak i Arrow-Signal po uzoru na Bat-Signal.

Formula je funkcionisala dovoljno dobro da Zeleni strelac opstane i u periodu u kojem su mnogi superheroji iz Zlatnog doba stripa nestajali, ali njegov pravi identitet počeće da se formira tek decenijama kasnije.

Od bogataša u kostimu do društveno angažovanog junaka

Velika promena dogodila se krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih godina, kada je Oliver Kvin dobio novi izgled, ali i mnogo izraženije političke i društvene stavove.

Posebno važan bio je period u kojem su scenarista Denis O’Nil i crtač Nil Adams spojili Zelenog strelca sa Zelenim fenjerom. Njih dvojica nisu predstavljala samo dva superheroja sa različitim moćima, već dva različita pogleda na svet.

Priče su počele otvoreno da se bave rasizmom, siromaštvom, društvenim nejednakostima i drugim problemima tadašnje Amerike. Umesto još jednog bogatog čoveka koji noću juri kriminalce, Oliver Kvin postao je impulsivan, društveno angažovan junak koji je spreman da preispituje upravo sistem koji bi superheroji tradicionalno trebalo da štite.

Serijal sa Zelenim fenjerom od 1970. namerno je usmeren ka „stvarnim“ društvenim problemima, što je predstavljalo veliki zaokret u odnosu na dotadašnje avanture.

Najpoznatija priča iz tog perioda pojavila se 1971. godine i danas se smatra jednim od prelomnih trenutaka u istoriji američkog superherojskog stripa.

Na naslovnoj strani Green Lantern/Green Arrow #85 našao se prizor koji je za tadašnje čitaoce bio šokantan – Spidi, odnosno Roj Harper, mladi pomoćnik i štićenik Zelenog strelca, sprema se da ubrizga heroin.

Today in #DCComics history, a Green Lantern/Green Arrow story about drug addiction called „Snowbirds Don’t Fly“ was published in issue #85 pic.twitter.com/axQ8bf64Ki

— Comic Book Nostalgia (@CBNostalgia) June 25, 2017

U priči „Snowbirds Don’t Fly“, objavljenoj u brojevima 85 i 86, Oliver otkriva da je mladić sa kojim se godinama borio protiv kriminala postao zavisnik. Droga tako više nije bila problem nekog anonimnog negativca ili sporednog lika – pogodila je jednog od superheroja koje je publika već dobro poznavala.

Priča je stigla u trenutku kada su se menjala i pravila Comics Code Authority, sistema samocenzure koji je decenijama određivao šta američki stripovi mogu da prikazuju.

Pre toga je Marvel objavio tri broja The Amazing Spider-Mana koji su se bavili zloupotrebom droge, uprkos tome što nisu dobili pečat Comics Code Authority. Kontroverza je doprinela reviziji kodeksa 1971. godine, nakon čega je bilo moguće prikazivati narkomaniju ukoliko je predstavljena kao ozbiljan društveni problem, a ne kao nešto poželjno.

DC je ubrzo otišao još dalje pričom o Spidiju.

„Snowbirds Don’t Fly“ tako je postao jedan od najpoznatijih primera sazrevanja superherojskog stripa. Pokazao je da priča o ljudima u kostimima može da govori i o zavisnosti, porodičnom odnosu, napuštenosti i problemima koje nikakva supersila ne može jednostavno da reši. DC je i decenijama kasnije upravo ovu priču izdvajao među najvažnijim avanturama u istoriji Zelenog strelca.

Od animacije do Arrowa

Zeleni strelac je tokom narednih decenija postajao sve važniji deo DC-jevog sveta, pojavljivao se u brojnim animiranim serijama i filmovima, ali je do potpuno nove publike stigao zahvaljujući televiziji.

Igrana serija Arrow počela je da se emituje 2012. godine, sa Stivenom Amelom u ulozi Olivera Kvina.

Bio je to znatno mračniji Zeleni strelac od onog kojeg su poznavali čitaoci starijih stripova. Oliver se nakon pet godina odsustva vraća kući i počinje sopstveni obračun sa kriminalom i korupcijom, naoružan lukom, strelama i spiskom ljudi za koje veruje da su uništili njegov grad.

Serija je u prvim sezonama bila veoma dobro prihvaćena i uspela je da superheroja koji široj publici nije bio ni približno poznat kao Betmen ili Supermen pretvori u televizijsku zvezdu.

Tokom osam sezona kvalitet nije ostao jednako ujednačen. Kako su se priča i broj likova širili, pojedine kasnije sezone nailazile su na slabije reakcije dela publike i kritike, mada se prijem ponovo popravio pred završetak serije.

Ali ono što je Arrow pokrenuo pokazalo se većim od same priče o Oliveru Kvinu. Iz serije je nastao čitav televizijski univerzum, kasnije nazvan Arrowverse, u kojem su se pojavili Flash, Supergirl, Legends of Tomorrow i brojni drugi DC-jevi junaci.

Time je zatvoren svojevrstan krug.

Zeleni strelac je 1941. nastao u velikoj meri po modelu jednog uspešnijeg superheroja. Imao je svog „Robina“, svoju pećinu, svoj automobil i svoj signal. Delovalo je kao da je dovoljno promeniti kostim, Betmenove gedžete zameniti lukom i strelama i dobiti novog junaka.

Osamdeset pet godina kasnije, Oliver Kvin odavno više nije samo Betmen sa lukom i strelom.

Od lika stvorenog po već oprobanom receptu postao je jedan od junaka preko kojih su superherojski stripovi počeli otvorenije da govore o rasizmu, siromaštvu, narkomaniji i društvenim nejednakostima, a zatim i televizijski heroj dovoljno popularan da oko njega nastane čitav univerzum.

Za junaka koji je počeo kao imitacija tuđeg uspeha, možda je upravo to njegova najveća pobeda.