Nisu osvojili bioskope, ali jesu publiku: Pet zaboravljenih filmskih dragulja naučne fantastike – Kultura

Nažalost, originalne i jedinstvene ideje ne garantuju uvek finansijski uspeh. Neki od najboljih filmova koji kombinuju različite žanrove često prođu gotovo nezapaženo.

Bilo zbog nejasnih marketinških kampanja ili pogrešnog trenutka prikazivanja, mnogi filmovi koji spajaju naučnu fantastiku i fantastiku nisu uspeli da privuku zasluženu pažnju. Sledeći naslovi predstavljaju neke od najboljih primera zaboravljenih kultnih klasika koji su uspešno spojili ova dva žanra, čak i kada kritičari nisu delili takvo mišljenje.

„Krull“ je jedan od najambicioznijih spojeva naučne fantastike i fantastike svog vremena

Film „Krull“ iz 1983. godine, u kojem glumi i Lijam Nison, uneo je elemente mačeva i magije u okvir svemirske opere. U režiji Pitera Jejtsa, film je po izlasku dobio podeljene kritike i nije ostvario očekivani uspeh na bioskopskim blagajnama. Sa budžetom od približno 47 miliona dolara, bio je znatno skuplji od mnogih filmova nastalih u istom periodu.

Vremenom je „Krull“, poput mnogih kultnih klasika, pronašao svoju publiku. Njegova jedinstvena estetika, koja spaja naučnu fantastiku sa pričama o mačevima i magiji, kao i mračniji ton, privukli su ljubitelje Roberta E. Hauarda i drugih klasičnih pisaca herojske fantastike. Film je imao prepoznatljiv vizuelni identitet koji je privlačio ljubitelje oba žanra, kombinujući magiju i zamkove sa svemirskim brodovima i futurističkim oružjem.

„Stardust“ je dobio pohvale kritičara, ali nije ostvario veliki uspeh u bioskopima

Uprkos impresivnoj glumačkoj postavi, koju čine Henri Kavil, Robert de Niro, Mišel Fajfer i Čarli Koks, adaptacija romana „Stardust“ Nila Gejmena, u režiji Metjua Vona, nije postigla veliki uspeh na američkom tržištu. Na svetskom nivou film je zaradio više nego što je iznosio njegov budžet, ali se njegovo bioskopsko prikazivanje uglavnom smatra razočaravajućim.

Ipak, ljubitelji žanra imaju mnogo razloga da uživaju u ovom ostvarenju, koje kombinuje klasične elemente fantastike, poput veštica, sa letećim gusarskim brodovima.

„Stardust“ je brojnim sporednim glumcima pružio priliku da se istaknu, a veštica koju tumači Mišel Fajfer i kapetan Šekspir, kojeg igra Robert de Niro, postali su neki od najupečatljivijih likova filma.

Srećom, kasnije izdavanje filma za kućno gledanje i uspon striming platformi pomogli su publici da ga otkrije. Poznato je da je kompanija Paramount Pictures bila oprezna kada je reč o potencijalnim ostvarenjima iz žanra fantastike koja nisu pripadala franšizama „The Lord of the Rings“ ili „Harry Potter“.

„The Last Starfighter“ kombinuje naučnu fantastiku sa klasičnim motivima fantastike

Ljubiteljima kultnih naučnofantastičnih filmova iz osamdesetih dobro je poznat „The Last Starfighter“ iz 1984. godine.

U režiji Nika Kasla, kojeg ljubitelji horora verovatno najbolje poznaju po ulozi originalnog Majkla Majersa u filmu „Halloween“ Džona Karpentera, ovo ostvarenje kombinuje svemirsku operu sa osnovnom postavkom klasične fantastične avanture.

Tinejdžer koji vodi sasvim običan život iznenada biva uvučen u novi svet i sukob, čime klasično putovanje junaka dobija naučnofantastični zaokret.

„The Last Starfighter“ iskoristio je sve veću popularnost video-igara početkom osamdesetih godina. Zapravo, na marketinšku kampanju filma snažno je uticao veliki slom tržišta video-igara 1983. godine.

Kompanija Atari planirala je da istovremeno sa premijerom filma objavi i video-igru, ali je projekat otkazan jer je proizvodnja naprednog hardvera bila preskupa u uslovima tržišnog kolapsa.

„The City of Lost Children“ spaja mračnu bajku sa stimpank estetikom

Film „The City of Lost Children“ iz 1995. godine, koji su režirali Mark Karo i Žan-Pjer Žene, preoblikovao je tradicionalne likove veštica i čarobnjaka u lude naučnike povezane sa kultovima koji koriste kibernetičku tehnologiju.

Ovo francusko ostvarenje zamenjuje tradicionalnu magiju industrijalizovanim, futurističkim svetom u stimpank stilu, ali zadržava klasičnu atmosferu mračne bajke. U središtu priče nalazi se naučnik koji krade dečje snove.

U filmu glumi Ron Perlman, čiji lik traga za otetim detetom koje naziva svojim mlađim bratom. Iako je priča oblikovana kao fantastična avantura, veliki deo vizuelnog identiteta inspirisan je naučnom fantastikom i stimpank estetikom.

Budući da je reč o francuskoj produkciji, a Perlman nije govorio francuski, svoje replike je naučio napamet i izgovarao ih najbolje što je mogao. Rezultat je jedna od njegovih najupečatljivijih glumačkih izvedbi.

„Dark City“ je urbana fantastika prerušena u naučnofantastični noar triler

Za mnoge ljubitelje žanra, film „Dark City“ iz 1998. godine predstavlja skriveno remek-delo.

Često poređen sa ostvarenjima „Blade Runner“ i „The Matrix“, film reditelja Aleksa Projasa spaja elemente urbane fantastike i naučne fantastike kako bi stvorio noćni svet u kojem sunce nikada ne izlazi.

Iako se otkriva da je mesto radnje zapravo svemirski brod, njegov vizuelni identitet mnogo više podseća na gotički grad.

Kostimi likova kombinuju modne elemente popularne tokom četrdesetih, pedesetih i devedesetih godina prošlog veka, zbog čega publika ne može sa sigurnošću da odredi u kom se vremenskom periodu priča odvija.

Takav pristup prisutan je i u scenografiji i drugim vizuelnim elementima, dajući filmu „Dark City“ atmosferu nalik snu.

Pokojni filmski kritičar Rodžer Ibert izuzetno je pohvalio delo i snimio audio-komentar za njegovo izdanje namenjeno kućnom gledanju, čime je doprineo učvršćivanju njegovog kultnog statusa.

Izvor: CBR