„Moramo se boriti“: Dragan Mićanović u Nišu – Kultura

Iako je konferencija za novinare povodom filma „Hajduk u Beogradu“ na Niškom filmskom festivalu bila pre svega posvećena mladim glumcima i budućnosti kinematografije, razgovor je otvorio i šira pitanja o stanju u umetnosti. Na pitanje novinara kako se oseća na ovogodišnjem festivalu, Dragan Mićanović govorio je o solidarnosti među umetnicima i poručio:

„Ništa nije krenulo od nas. Svet ne počinje od nas. Mi smo nasledili nešto što moramo da sačuvamo.
Meni je, jedna reč mi je stalno na pameti, a to je solidarnost. Solidarnost u mojoj branši je toliko došla do izražaja u proteklih nekoliko godina, naročito sad godinu i po dana, da to meni daje neku nadu da, da ćemo istrajati i da ćemo preživeti ovaj ružan period naše istorije.“

Malo kasnije, u parku, rediteljka Ana Marija Rosi vodila je razgovor „Iza kamere“ sa Draganom Mićanovićem. Na početku razgovora osvrnuli su se na dešavanja na Hercegnovskom filmskom festivalu, gde organizatori Mićanoviću nisu dozvolili da pročita pripremljeni govor, nakon čega je glumac napustio festival.

Rosi je podsetila na njegov govor i podršku koju je nakon tog događaja dobio od kolega, uključujući i nagradu koju mu je posvetio Vučić Perović, kao i saopštenje Udruženja dramskih umetnika Srbije kojim je pružena podrška Mićanoviću i njegovom pravu na slobodu mišljenja, govora i umetničkog stvaranja. Potom ga je pitala kako se oseća nakon svega što se dogodilo.

Mićanović je odgovorio:

„Zdravo svima. Evo sad, kad malo ovako hladne glave, šta se sve to ispodešavalo u poslednjih desetak, petnaest dana. Kad vratim film, tužno, eto, možda je to prava reč, osećam se jako tužno. Zbog svega što se desilo, ja nisam imao nikakvu nameru ni da zasenjujem taj festival, jednostavno, imao sam potrebu da govorim iz duše, ono što me tišti, ono što me mori, ono što vidim da je veliki problem za sve nas. I ispalo je… pa ne znam, taj govor bi možda čulo tih 500, 600 ljudi na otvaranju i to bi bilo to. Možda bi neko napravio neko saopštenje oko toga, pobunio se, neko hvalio, neko kudio, neko bi me tapšao po ramenu, neko bi me kritikovao. Kako bi trebalo da bude u normalnim društvima, je l’, ne mislimo svi isto.

I ja sam bio spreman i na kritiku, to je moj govor, samo moj, moja odgovornost, ja je u potpunosti preuzimam. Ali eto, u današnjem svetu postoje mesta u kojima očigledno ne možete da kažete svoje mišljenje. Ima još jedna stvar koja je izostala u tom govoru, ja sam imao. .. evo samoću još to, jer više zaista nemam šta da kažem povodom toga, sve je već objavljeno što sam imao da kažem. Ali u tom govoru ima jedne dve zagrade koje su, pošto sam ga ja stalno dopisivao, menjao, i onda kad su mi tražili to da se, je l’, titluje zbog stranih gostiju, da se prevede, ja sam ih poslao bez te dve zagrade. U jednoj od zagrada je bilo, sad da ne tražim telefon, parafraziraću, ali bila mi je ono napomena posle podatka da u Srbiji nema već dve godine konkursa, u zagradi mi je bila napomena: „Pronađi, izguglaj ili šta god, koliko već dugo nema u Bosni i Hercegovini konkursa za filmove.“ Jer to mi je isto bilo. ..nisam stigao to da proverim, jer je otišao govor tako kako je otišao, bez toga. I žao mi je, ali evo sad imam priliku da kažem da, znate kako, vrlo lako ćemo se mi privići na činjenicu da nečega nema.

Ove godine na tom regionalnom festivalu, pošto je to regionalni festival, dakle, ja sam imao potrebu da pričam o problemima regiona, ali naravno da ću najviše pričati o onome odakle sam. Ali sam hteo da napomenem da, eto, mi smo se privikli na to: nema filmova iz Bosne i Hercegovine. Nije bilo ni jednog na ovom festivalu, nije bilo na Sarajevo Film Festivalu.

Nema ga u Herceg Novom. I to isto može da se desi i nama, daćemo za dve godine reći: pa nema filmova iz Srbije. Jednostavno ih nema.

Eto, nema filmova iz Bosne? Nema. Neće biti filmova iz Srbije, ali eto, sunce sija, more je tu, plaža, ili Nišava ili šta god, i eto, živimo dalje i prilagođavamo se tim činjenicama. E pa zato je važan i ovaj Niški festival. Ne smemo se prepustiti letargiji, ne smemo prepustiti da, eto, tako događaji idu sami od sebe, a da mi barem ne pokušamo.

Barem ne pokušamo da se borimo za nešto bolje, za nešto što nam znači. A nama ovaj festival znači. I ovo, ne da nam znači, nego smo ga mi prema amanetu dobili. Ne počinje sve od nas, ne počinje sve. ..

ne možete nešto zaustavljati zato što vam je tako hir. Mislim, odmah se uzbudim kad pričam o tome, ali zato mi je jako bitno i ponosan sam što su naše kolege uspele da održe ovaj festival. Evo, poslednji je dan, znam da su preumorni svi, ali vredelo je, itekako je vredelo. Moramo se boriti“, rekao je Mićanović u Nišu.