Ljubiša Samardžić pre više od pola veka o krizi u kulturi: „Kriza se ne rešava neradom, nego radom“ – Kultura
Na društvenim mrežama ovih dana deli se snimak star više od pola veka, nastao na Filmskim susretima u Nišu 1970. godine. U njemu Ljubiša Samardžić, tada već jedno od najprepoznatljivijih lica jugoslovenske kinematografije, govori o krizi u kulturi, novom filmu koji se snima u teškim uslovima, ali i o tome zašto od svog poziva ne treba odustajati ni kada novca nema dovoljno.
Ljubiša Samardžić je tada govorio o filmu „Žarki“ Đorđa Kadijevića, koji se snimao u vreme kada je i filmska produkcija osećala posledice krize. Novca nije bilo dovoljno, ali glumac nije govorio o odustajanju. Naprotiv, isticao je da se filmovi moraju snimati iz ljubavi prema poslu i entuzijazma, kao i da se kriza ne može rešiti neradom, već upravo radom.
Njegove reči, izgovorene 1970. godine, danas zvuče gotovo nestvarno aktuelno. Više od pet decenija kasnije, o problemima finansiranja kulture i položaju umetnika govori se na sličan način. Krize se menjaju, okolnosti takođe, ali potreba da se umetnost održi ostaje ista.
Samardžić se u snimku osvrnuo i na same Filmske susrete u Nišu, ističući njihov specifičan odnos sa publikom. Festival je, prema njegovim rečima, oduvek nastojao da uspostavi neposredan i prisan kontakt između glumaca i gledalaca, kao i da ljude vrati u bioskopske sale.
Upravo je taj deo njegovog obraćanja posebno zanimljiv danas, kada se bioskopi i filmska publika suočavaju sa novim izazovima. Dok su se sedamdesetih godina govorilo o krizi produkcije i nedostatku novca, danas se često govori o promenjenim navikama publike, striming servisima i sve težem putu domaćeg filma do gledalaca.
Filmski susreti u Nišu, međutim, opstali su sve do danas. Festival je pokrenut 1966. godine na inicijativu Udruženja filmskih glumaca Srbije, kada su se glumci prvi put okupili u Nišu kako bi se družili i nagradili najbolje filmske kreacije. Do raspada Jugoslavije festival je okupljao glumce i filmove iz svih tadašnjih republika, dok je nakon raspada zemlje postao festival glumaca Srbije.
Za više od pola veka kroz Niš su prošle generacije velikih imena domaće kinematografije. Bata Živojinović osvojio je četiri Gran-prija i dva Cara Konstantina, dok je Mirjana Joković pet puta ponela nagradu Carice Teodore. Milena Zupančič nagrađena je četiri puta, a Božidarka Frajt tri puta. Po dva puta nagradu Cara Konstantina osvajali su Pavle Vuisić, Predrag Manojlović, Dragan Nikolić, Svetozar Cvetković, Nikola Đuričko, Aleksandar Berček i Dušan Janićijević.
I možda je upravo zbog toga snimak sa Ljubišom Samardžićem danas toliko zanimljiv. Neke stvari su se promenile, neke nisu. Kriza je bila prisutna i tada, baš kao što se o njoj govori i danas. Ali, baš kao što je Samardžić tada poručio, iza svakog filma na kraju ostaju ljudi koji su spremni da rade, stvaraju i veruju u svoj poziv čak i onda kada okolnosti nisu idealne.
Više od 50 godina kasnije, čini se da njegova poruka nije izgubila ništa od svoje snage.
BONUS VIDEO:
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
