Kako je Odri Hepbern osvojila Oskara – i zaboravila ga u toaletu – Kultura

Još kao dete Odri Hepbern bila je svedok ratnih strahota, gledajući smrti i nasilju pravo u oči. Rođena u Briselu, selila se u Englesku i Holandiju, ne zadržavajući se nigde naročito dugo. Ta nestabilnost svakako je ostavila traga na njoj, ali je Hepbern radost pronalazila u plesu i nastupima.

Na filmu i pozorišnoj sceni debitovala je 1948. godine: igrala je stjuardesu u filmu „Dutch in Seven Lessons” i nastupala kao članica pevačko-plesnog ansambla u mjuziklu „High Button Shoes”.

Međutim, tek je pedesetih godina počela da stiče istinsko priznanje za svoj glumački rad. Pažnju je privukla ulogom u filmu „Monte Carlo Baby”, a zatim je debitovala u Holivudu ostvarenjem „Praznik u Rimu”. Iako je tumačila glavni lik u toj šarmantnoj romantičnoj komediji Vilijama Vajlera, njeno ime umalo nije bilo manje istaknuto od imena njenog filmskog partnera, već proslavljenog Gregorija Peka.

Pek se postarao da ime Odri Hepbern bude istaknuto ravnopravno s njegovim, što je bio redak gest jedne holivudske zvezde tog doba. Time je omogućio publici da je vidi kao ono što je zaista bila: glavnu zvezdu filma. Ubrzo je bila nominovana za Oskara za najbolju glavnu glumicu.

Konkurencija je bila jaka: među nominovanima su bile Debora Ker za film „Odavde do večnosti” i Ava Gardner za „Mogambo”. Ipak, Odri Hepbern je odnela nagradu. Imala je samo 24 godine i već je postala oskarovka. Štaviše, zahvaljujući „Prazniku u Rimu”, postala je prva glumica koja je za istu ulogu osvojila Oskara, Zlatni globus i nagradu BAFTA.

Samo tri godine ranije Odri Hepbern igrala je uloge za koje nije bila ni navedena na špici ili se pojavljivala tek nakratko, kao, recimo, devojka koja prodaje cigarete. Sada je bila velika filmska zvezda.

Ipak, zbog silnog uzbuđenja umalo je ostala bez zlatne statuete koju je trebalo da ponese kući. Kada je te večeri primila Oskara, trema i oduševljenje zbog osvajanja najpoželjnije holivudske nagrade toliko su je zbunili da je greškom krenula ka kulisama, umesto prema govornici, gde je trebalo da održi govor.

„Ovo je previše”, našalila se pre nego što je započela obraćanje. Ni do kraja večeri uzbuđenje je očigledno nije napustilo: statuetu je ostavila u toaletu. Da, iz nekog razloga Hepbern se čitave večeri nije odvajala od svog Oskara. Očigledno nije uspevala da pronađe dovoljno sigurno mesto da ga odloži, pa ga je na kraju ponela sa sobom i u toalet pozorišta En-Bi-Si Senčuri.

Srećom, Oskar joj je vraćen već sutradan, a narednih godina zaslužila je još četiri nominacije za tu nagradu, između ostalog za filmove „Sabrina”, „Priča o kaluđerici” i, naravno, „Doručak kod Tifanija”.

Posle trijumfa s „Praznikom u Rimu” više nikada nije osvojila Oskara u takmičarskoj kategoriji. Možda joj jednostavno nisu smeli poveriti još jednog, iz straha da bi mogao da završi nesigurno postavljen na držaču za toalet-papir, na korak od pada u klozetsku šolju.

Izvor: Far Out Magazine