INTERVJU Ekipa festivala Changeover: Oduzimamo vam sva predviđanja i otvaramo jednu drugačiju dimenziju – Kultura

Ono što Changeover izdvaja od klasičnih festivalskih formata jeste upravo ideja da ne morate unapred da znate u koju fioku da smestite muziku koju ćete čuti. Festival spaja različite žanrove, scene i generacije izvođača – od eksperimentalnog roka, post-panka i elektronike do savremenog džeza, kantautorske muzike i hibridnih formi. U ovogodišnjem programu nalaze se, između ostalih, Liars, Still House Plants, Tempers, Jabu, Mimika Orchestra, L’Eclair, Lucy Kruger & The Lost Boys i Za! & Perrate.

Ideja je jednostavna: krenuti bez previše očekivanja, lutati između različitih prostora i usput pronaći nešto što možda niste planirali da slušate. Changeover upravo na tome gradi svoju festivalsku filozofiju i već nekoliko godina u Beograd dovodi izvođače sa nezavisne i alternativne scene koje nećete nužno pronaći na velikim festivalskim binama.

Uoči ovogodišnjeg izdanja razgovarali smo sa dvojicom momaka iz tima Changeover festivala, Stefanom Kazarijanom i Aleksandrom Staršinovim, o tome kako nastaje ovakav program, šta znači praviti festival koji namerno beži od žanrovskih granica, kako biraju izvođače i prostore, ali i o tome šta žele da publika ponese sa sobom nakon četiri dana muzike po Beogradu.

Ovo je peto izdanje Changeover festivala. Šta je drugačije ove godine u odnosu na prethodna izdanja i šta je ostalo u samoj srži Changeovera?

Changeover se razvijao veoma postepeno, bez naglih uspona i padova. To je posledica same prirode festivala: reč je o nišnom andergraund festivalu čiji je glavni cilj da publici predstavi nove tendencije u savremenoj muzici iz celog sveta. Pet godina kasnije, ne mogu da kažem da su se naši ciljevi drastično promenili. Ukusi su se promenili, ali to se dešavalo postepeno i može se primetiti tek kada se slušaju plejliste iz godine u godinu.

Najvažnije što se promenilo jeste to što je festival dobio raznoliku, ali lojalnu publiku koja ne postavlja nepotrebna pitanja, već sama formira mišljenje i dolazi, verujući našim kuratorskim izborima.

Ne postavljamo sebi složene moralne ili etičke ciljeve. Jednostavno želimo da široj publici predstavimo zanimljivu, svežu i aktuelnu muziku. Mogli biste da nas uporedite sa domaćinom koji pokušava da svojim gostima posluži najbolji mogući obrok od onoga što ima u frižideru, onoga što može da naruči uz posebnu ponudu i onoga što su gosti nasumično doneli sa sobom.

Takođe, u skladu sa našim veoma ograničenim budžetom, sastavljamo program od onoga što možemo da obezbedimo preko evropskih buking agencija, lokalne balkanske progresivne scene nove muzike i izvođača koji nam se javljaju putem prijavnog formulara.

Nije se mnogo toga promenilo za pet godina. Jednostavno smo stekli reputaciju i poštovanje, što nam omogućava da budemo efikasniji.

Changeover je oduvek bio fokusiran na umetnike koji se ne uklapaju u stroge žanrovske granice. Šta ste tražili kada ste sastavljali ovogodišnji program i šta povezuje sve te veoma različite izvođače?

Saša: U osnovi, pristup je isti kao svake godine – vode nas sopstvena radoznalost i strast prema istraživanju novih tendencija, novih pristupa, novih scena, zajednica, estetika i mikrožanrova.
U petoj godini osećam da smo uspostavili prepoznatljive obrasce u selekciji – dosledan izbor zvukova i scena koje želimo da predstavimo. Tako, na primer, svake godine imamo holandski noise-punk bend, skandinavski wave izvođač ili atonalni post-šugejz bend iz Velike Britanije.

Neki od fokusa ove godine su bugarski indi – sofijska scena je trenutno sjajna – zatim berlinska avangarda, španski eksperimentalni rok, švajcarski i austrijski psihodelični džez i još mnogo različitih pravaca.

Što se tiče onoga što ih povezuje, mislim da postoji mnogo više od jedne niti. Zamišljam to kao paukovu mrežu ili micelijum: sve je međusobno povezano, ali ne kroz očigledne puteve. Kada bih morao da izdvojim jedan zajednički element, to bi bio avanturistički pristup muzici i sopstvenoj viziji – i možda zajednička neobičnost, određeni zaokret.

Stefan: Teško je reći šta ih sve povezuje. Ove godine imaćemo oko 80 izvođača. Možda bismo sve njih mogli da nazovemo autsajderima – čak i takozvane hedlajnere.

Liars je kultni australijski bend koji je uvek bio pomalo ispod radara, iako je bio i ostao veliki uticaj na ovu atonalnu eksperimentalnu scenu koja je snažno zastupljena na Changeoveru.
Mimika Orchestra je jedinstveni ansambl koji tradicionalne balkanske melodije podiže na viši nivo, ali veliki srpski festivali i promoteri nikada nisu bili zainteresovani za njih zbog njihove veličine – 23 člana – i nekonvencionalnog pristupa.

Still House Plants iz Velike Britanije su još jedan primer „ružnog pačeta“ koje je godinama smatrano nekom vrstom čudaka, pre nego što su postali jedan od najmodernijih bendova.
Oni su definitivno među začetnicima nekog talasa koji još nema ni ime, ali već ima sledbenike među muzičarima iz nekoliko žanrova.

Ali, kao i uvek, imamo i izvođače koji treba da impresioniraju lokalnu publiku. Ovogodišnje iznenađenje je neverovatna saradnja eksperimentalnog dua ZA! iz Barselone i romskog pevača iz Sevilje, Peratea.

Želimo da pokažemo publici da su žanrovi i stereotipi na koje su svi ovde na Balkanu navikli samo deo šire slike. A predstavljanjem romske muzike iz drugih sredina, elegantno spojene sa modernim zvucima, želimo da otvorimo horizonte publici.

Na ovogodišnjem programu je toliko imena. Kada biste morali da izdvojite tri izvođača koje ljudi apsolutno moraju da vide, ko bi to bio i zašto?

Saša: Mimika Orchestra – pravi dragulj savremene balkanske muzike. Izvanredni orkestar iz Zagreba dolazi na Changeover kao ansambl od 21 člana. Bilo je potrebno uložiti ogroman trud da bi ovaj nastup bio realizovan i ovakva prilika neće se ponovo ukazati u skorije vreme.

Za! + Perrate – elektronsko-džez umetnik udružuje snage sa legendarnim Perateom, andaluzijskim flamenko muzičarem koji je ukorenjen u romskoj pevačkoj tradiciji. Potpuno jedinstveno iskustvo.

Jabu – izuzetno lepa i duboko emotivna muzika koja proizlazi iz bogate bristolske tradicije trip-hopa i daba. Retka prilika da ih vidite uživo.

Stefan: Osim onih koje sam već pomenuo, obratio bih pažnju na još jednog španskog izvođača, Los Sara Fontan, neverovatan art-rok duo koji u svojoj muzici ima elemente avangardne muzike, post-hardkora, pa čak i panka, ali se nikada ne udaljava od svojih akademskih korena.

Među mojim ličnim favoritima je bend Jabu iz Bristola. Ljudi koji vole poznatije trip-hop bendove kao što su Portishead i Massive Attack sigurno će uživati u njihovoj muzici.

Prvog dana festivala smatram da je obavezno videti Tempers. To je projekat koji je nastao u Njujorku, veoma je pop, u dobrom smislu, i još više new wave, u još boljem smislu. Ne bih se iznenadio da sledeći put vidimo pevačicu na naslovnim stranama nekih časopisa.

Definitivno treba obratiti pažnju na Demo Mood i Zhivotni. Prvi je ženski duo iz Pančeva koji pravi veoma zrelu, mističnu muziku sa elementima trip-hopa, IDM-a i čak neo-R&B-ja, koja vam tera jezu niz kičmu čak i usred današnjeg globalnog zagrevanja.

Makedonski bend Zhivotni je suštinski deo fenomenalnog i jedinstvenog makedonskog talasa muzike za koji verujem da bi više festivala i regionalnih događaja trebalo da mu posveti pažnju. To je sedmočlani bend iz Skoplja koji na neki način iznova osmišljava melodični indi-rok nalik onome što radi King Krule, ali na čudan, refleksivan i autentičan način.

Festivali se danas suočavaju sa sve većim troškovima produkcije, putovanja i angažovanja izvođača. Koliko je danas teško dovesti međunarodne izvođače u Beograd, a istovremeno festival zadržati pristupačnim domaćoj publici?

Kao što ste rekli, svi troškovi povezani sa organizacijom festivala značajno rastu. Zbog toga je dovođenje međunarodnih izvođača postalo još teže nego ranije.

Posvećeni smo tome da festival ostane pristupačan publici, jer sve ovo radimo upravo zbog nje, ali posledica toga je da se manje od polovine našeg budžeta obezbeđuje od prodaje ulaznica.

Pokušavamo da budžet stabilizujemo prijavljivanjem na brojne konkurse za finansiranje različitih kulturnih i javnih institucija, poput ambasada, instituta, kulturnih centara i slično, što nam obezbeđuje još oko 20 odsto budžeta.

Ne možemo da kažemo da zaista možemo da računamo na domaće komercijalne sponzore, jer smo primetili da je njihovo interesovanje uglavnom usmereno na mejnstrim festivale i događaje za masovnu publiku.

Međunarodni brendovi, s druge strane, generalno manje ulažu u Srbiju zbog nepredvidive političke situacije i nestabilne ekonomije.

Svi ovi izazovi su veoma ozbiljni i svaka godina nam je sve teža, tako da moram da kažem da bi ovo možda moglo da bude poslednje izdanje.

Ovo ne govorim da bih dao senzacionalističku izjavu, već kao racionalno zapažanje o stanju stvari. Tim tokom cele godine neumorno radi na realizaciji projekta – ulažemo svoje vreme, energiju i zdravlje – ali ponekad je potrebno napraviti pauzu.

Nažalost, festival je kao pokretna traka – lako je zaustaviti je, ali je veoma teško, ako ne i nemoguće, ponovo je pokrenuti.

Mislite li da je tradicionalni model festivala dugoročno održiv ili verujete da će festivali morati da postanu nešto više – zajednice, mreže, platforme za umetnike i profesionalce iz industrije?

Festivali su festivali. Ne moraju da postanu političke partije niti da uče ljude kako da se bore za sve što je dobro protiv svega što je loše. Ostavite ih na miru, molim vas.

Bolje je pomoći im da prežive nego stvarati sektaške okvire oko njih koji ostavljaju utisak zatvorenog kluba za pametnjakoviće koji su previše sofisticirani da bi obični ljudi mogli da mu pristupe.

Festival svakako treba da bude otvoren za sve različite učesnike u industriji, uključujući i profesionalce, ali iskreno mislim da oni moraju da se promene kako bi ova industrija postala zdravija.

Zbog toga mi, kao festival, želimo da pružimo priliku mladim ljudima u industriji i pokažemo im način da ne postanu nova, već ista generacija muzičkih profesionalaca – bilo onih iz inostranstva ili sa Balkana.

Šta je najuzbudljivije u tome kada otkrijete izvođača pre nego što postane široko poznat? I da li to sa sobom nosi i određenu odgovornost za festival poput Changeovera?

Saša: Uzbudljivo je verovati u nečiju muziku i energiju pre nego što ih bilo ko drugi potvrdi – često uz veoma malo materijala na osnovu kojeg možemo da steknemo utisak – a zatim osetiti zadovoljstvo kada, i ako, sve na kraju klikne na pravi način.

Odgovornost je pronaći ravnotežu između interesa svih uključenih i ne zaboraviti, usred stresa, haosa i nekih teških odluka, da se na kraju sve ipak svodi na radost i dobre emocije.

Stefan: Pa, mi smo ljudska bića. Nismo veštačka inteligencija i ne koristimo velike podatke niti bilo koje druge alate koji bi mogli da predvide ko će biti sledeća velika stvar.

Takođe bih naglasio da verovatno imamo drugačiji pogled od vas ili drugih muzičkih profesionalaca na to šta je uspeh i koji je umetnik postao veliki.

Za nas muzičar sa 10 slušalaca ili 10.000 slušalaca, što takođe nije mnogo, nije gubitnik niti amater. Za nas je on ili ona… dijamant koji smo pronašli i koji smo spremni da podelimo sa svetom.

Ako dobiju bilo kakvo priznanje van našeg festivala, to je naša lična pobeda. Ne pripisujemo tu pobedu sebi. Samo smo tiho ponosni i to nam daje adrenalin da nastavimo da kopamo i istražujemo.

Na drugo pitanje mogu samo da kažem da nikome ništa ne dugujemo i da ne preuzimamo nikakvu odgovornost prema bilo kome. Sve što radimo jeste da pokušamo da umetniku obezbedimo najbolje moguće uslove u pogledu termina i prostora i nadamo se da će se dogoditi magija.

Kako trenutna situacija u Srbiji utiče na način na koji organizujete i doživljavate Changeover? Da li je društvena i politička atmosfera u zemlji na neki način promenila festival?

Bila bi laž reći da to ne utiče na nas. Ali bilo bi preterivanje reći da svaka odluka koju donosimo prolazi kroz prizmu nečijeg odobravanja. Ipak, sve to doživljavamo veoma lično.

Imamo veoma raznoliku grupu ljudi koji rade na festivalu. U našem timu ima dosta studenata, kao i nekoliko Rusa, Belorusa i Ukrajinaca koji politička previranja u Srbiji doživljavaju veoma lično, jer svi znamo kuda to može da odvede jednu zemlju.

Svi smo videli kako (polu)autoritarna država gotovo preko noći može da se pretvori u policijsku državu.

Vidimo kako ova atmosfera utiče na društvo i ima veliki uticaj na srpsku muzičku zajednicu, koja je prilično dugo bila u hibernaciji.

Nemojmo preterivati, još je dug put pred nama, ali scena se diže iz pepela i pojavljuju se novi, jedinstveni talenti.

Nisu to samo kopije Repetitora koje su dominirale prethodnom decenijom. Možda je to slučajnost, ali prilično sam siguran da društveno buđenje uvek utiče i na kulturno buđenje.

Šta mislite da Srbiji nedostaje kada je reč o podršci nezavisnoj muzici, alternativnoj kulturi i mladim umetnicima?

Srbiji nedostaje organizacija kojoj bi nezavisni kulturni krugovi i pojedinačni umetnici i muzičari verovali.

U Srbiji decenijama postoji nepotizam. Sada je gotovo nemoguće ubediti ljude da bilo koja državna institucija radi u korist društva i kulture. Sve te institucije doprinose stvaranju takve negativne slike.

Neke funkcionišu kao potpuno privatne organizacije, sa računima za zakup i prihodima od barova i garderobe koji se u gotovini slivaju u nepoznate džepove.

Neke je država prepustila samima sebi i one pokušavaju da zarade na svemu što mogu, dok druge pokušavaju da budu transparentne i otvorene prema svima, ali njima upravljaju ljudi čija reputacija nije vredna poverenja.

Sve to srpsku kulturu i društvo u celini ne vodi ni na jedno dobro mesto.

Gde vidite Changeover za pet godina? Želite li da postane veći ili biste radije da ostane relativno nezavisan i fokusiran na otkrivanje novih izvođača?

Iznenadio bih se ako uspe da preživi.

Beograd je imao i još uvek ima odlično okruženje za nastanak ovakvog festivala, ali današnja stvarnost nije najbolja. Ekonomska i politička nestabilnost, naravno, takođe ne doprinose tome.
Kao što sam već pomenuo, međunarodni brendovi nisu spremni da postanu sponzori u takvim uslovima. Evropski grantovi i mnoge institucije odbijaju čak i da nas razmatraju, s jedne strane zbog istog razloga, a s druge zbog naših ruskih korena.

Ljudi trenutno daju prioritet političkom angažmanu usred veoma nestabilnog perioda za zemlju – ekonomski, društveno i politički. To svakako podržavamo, ali to dovodi budućnost našeg festivala u veoma neizvesnu poziciju.

Kada ne možete da je predvidite, da li je zaista imate? I ne govorim o teoriji, već o stvarnom novcu.

Sve ovo nas i mentalno iscrpljuje, tako da ne mislim da ja, osoba koja je došla odnekud i dugo se bavi ovim poslom bez mnogo prečica, treba da budem pokretač srpske nezavisne scene.

Vidim da sve više ljudi pokušava da izvuče korist i podiže cene, umesto da pokušavaju da ulažu u scenu – uključujući i ljude koji tvrde da su najveći borci protiv zloupotrebe vlasti.

Ako neko nikada ranije nije bio na Changeoveru, kako biste opisali iskustvo koje želite da ponese sa festivala? Šta se nadate da će otkriti, a što možda ne bi pronašao na konvencionalnom festivalu?

Zamislite da ste na putovanju u neku nepoznatu civilizaciju. Nikada niste bili tamo, ali ste nešto čuli o njoj. Mislite da je poznajete, a onda je ugledate i shvatite da je mnogo drugačija od svega što ste mislili.

Isto je i ovde.

Mislite da nešto znate o muzici. Mislite da nešto znate o folk muzici ili panku jer ste slušali pank osamdesetih i devedesetih i znate gomilu folk pesama napamet; možda čak volite bluz ili kantri.
Ali Changeover vam oduzima sva predviđanja i otvara jednu drugačiju dimenziju.