„I ja bih voleo da znam tog Tošu“: Poslednje reči Proeskog postaju srž velikog filmskog projekta – Kultura

Na festivalu Weekend.19 u Rovinju predstavljen je veliki projekat čiji je cilj da prikaže čoveka iza slave, glasa i osmeha koji su obeležili regionalnu muzičku scenu.

Autorski tim najavio je da će pokušati da ponudi pogled na život pevača koji prevazilazi ono što je javnosti već poznato.

Čovek iza mita

Na panelu posvećenom projektu, autor Igor Stoimenov, producent Pece Taleski i scenaristi Milana Vlaović i Andrej Volkašin govorili su o nastanku ideje, istraživanju života i ličnosti Proeskog, kao i izazovu stvaranja jedinstvene filmske priče iz brojnih ličnih sećanja.

„I ja bih voleo da znam tog Tošu.“ Tu rečenicu Toše je izgovorio u svom poslednjem intervjuu, samo nekoliko sati pre tragične smrti. Govorio je o slici savršenog života koju su drugi stvorili o njemu, a u kojoj se, čini se, ni sam više nije mogao prepoznati. Za mene je u toj rečenici duša ovog projekta“, rekao je autor Igor Stoimenov.

Dodao je da ovo nije samo priča o prvoj postjugoslovenskoj zvezdi koja je glasom povezala ljude, već priča o mladiću koji je stajao iza te slike.

„Do svoje 26. godine svojim je moćnim tenorom bez problema prelazio iz popa i roka, preko tradicionalne muzike do komplikovanih operskih arija. I to je radio s lakoćom. Upravo tu počinje druga strana njegove priče. Dok je javni Toše postajao sve veći, privatni Toše kao da je imao sve manje prostora za sebe – za ljubav, veru, snove i pravo na običan život“, objasnio je Stoimenov.

Istakao je da je Proeski otišao u trenutku kada njegov umetnički put nije bio ni blizu završen i kada je tražio novi zvuk za međunarodnu karijeru.

„Kroz igrani film, seriju i dokumentarnu seriju želim da pronađem Tošu – dečaka iz Kruševa. Želim da pokažem ko je stajao iza glasa, koncerata i mita. Čoveka koji je želeo da voli i bude voljen. Nikad nećemo saznati dokle bi stigao njegov glas, ali potrudićemo se da otkrijemo ko je bio čovek koji je nosio taj moćni tenor“, zaključio je.

Tri formata, jedna priča

Producent Pece Taleski objasnio je da je širina priče odredila i ambiciju projekta.

„Od početka smo znali da ova priča ne može ostati u okvirima jednog formata. Zato projekat razvijamo kao igrani film, igranu seriju i dokumentarnu seriju. Toše je bio regionalno prepoznatljiv, ali priča o čoveku iza uspeha univerzalna je i verujemo da može komunicirati i s publikom koja ne poznaje njegovu muziku“, rekao je Taleski.

Scenaristkinja Milana Vlaović naglasila je da je put do priče vodio kroz opsežno istraživanje.

„Morali smo obaviti desetine razgovora, preslušati pesme, obići lokacije i slagati mozaik života koji je velikim delom bio javan. Želeli smo da odemo dublje. Trebalo je pronaći čoveka i ponuditi priču o njemu koja je bila skrivena od reflektora“, izjavila je Vlaović.

Njen kolega Andrej Volkašin dodao je da je najveći izazov bio napraviti izbor iz ogromne količine materijala.

„Pred nama su činjenice, svedočanstva i sećanja. Ali film ne može sadržati ceo život. Najveći je scenaristički izazov prepoznati šta zaista pripada priči i gde biografija prestaje, a počinje film“, rekao je Volkašin.

Izazov poznate priče

Autori su kroz razgovore, svedočanstva i muzičku zaostavštinu pokušavali da slože širu sliku Tošetovog života, tražeći detalje koji do sada nisu bili u prvom planu. Ključno je pitanje kako njegovu priču danas ispričati publici koja ga se seća na svoj način.

Kada milioni ljudi imaju lično sećanje na istu osobu, filmska priča mora da pronađe prostor između onoga što svi znaju i onoga što tek treba otkriti.

Projekat posvećen Tošetu Proeskom razvija se istovremeno u tri formata, a predstavljanje na festivalu u Rovinju dalo je prvi uvid u kreativni proces koji tek predstoji, piše Index. hr