Gojko Božović o odlasku Slobodana Šnajdera: Bio je levičar, verovao je da čovek mora da svodi račune sa svojim vremenom, a da to umetnik mora da čini utoliko pre – Kultura

„Slomljenog srca javljam da je moj tata, svima ovdje poznat kao Šac, juče preminuo. Želim da znate koliko mu je značila ova zajednica koju smo zajedno vodili, trudio se oko objava, radovao komentarima i mnoge od vas smatrao ne samo pratiocima, već prijateljima. Bili ste iskra koja mu je posljednje godine učinila ljepšim. Hvala vam na tome“, napisala je Tena Šnajder.

Od književnog velikana i levičara čija će dela i moralni integritet ostati na ovim našim prostorima kao uzor najviših vrednosti, opraštaju se brojni poštovaci, kolege, prijatelji…

Kako za Danas kaže pisac i izdavač Gojko Božović, Slobodan Šnajder je bio čovek pozorišta i čovek književnosti, ali je u isto tolikoj meri bio i čovek javnosti.

– Drugim rečima, Šnajder je bio čovek neskrivenog intelektualnog i ljudskog gesta u burnim društvenim i istorijskim vremenima. Njegovo pozorište bilo je u osnovi brehtovsko. U intenzivnom dijalogu sa svojim vremenom i s prvobitnim kontekstom svojih drama Šnajder je preipistivao ljudske sudbine i odluke.

Neretko su to bile sudbine intelektualaca i pobunjenika, ali gotovo uvek to su bili ljudi duboko u svom vremenu i sa snažnom potrebom da s tim vremenom, uprkos svemu, nekako izađu na kraj.

To suštinski, smatra Božović, povezuje Šnajderovo razumevanje pozorišta i književnosti:

– Uloga umetnosti, svake istinske umetnosti, nezavisno od medija ili žanra u kome se ona ostvaruje, jeste da preispituje, demistifikuje, demitologizuje, provocira vlastitu stvarnost, a iz istorijskih sadržaja da se bavi najpre onim što svojim uticajem zaseca u savremeni trenutak.
Šnajder nije iziskivao distancu, vremensku ili istorijsku, društvenu ili događajnu, jer je distanca sušta suprotnost njegove poetike.

On je verovao da čovek mora da svodi račune sa svojim vremenom, a da to umetnik mora da čini utoliko pre i utoliko nedvosmislenije.
To je prirodno za jednog levičara po uverenjima i za jednog brehtovca po temeljnom poetičkom svetonazoru.

Prema rečima Božovića, poslednju deceniju i koju godinu duže, Šnajder se, kao i mnogi značajni savremeni pozorišni reditelji i dramski pisci, okrenuo romanu.

– Bila je to njegova potraga za slobodom od produkcijskih i komercijalnih zahteva, očekivanih tema i trendova. U romanima „Doba mjedi“ i „Anđeo nestajanja“ Šnajder je uobličio epohalne priče XX veka u kojima se povest o sudbini jedne porodice ili pak povesti o sudbini jedne mlade žene neprestano prepliću sa slikama logora i progona, zatiranja ljudi i zatiranja porodica i naroda.

U toj epohi priče o pojedinačnim ljudima i pojedinačnim porodicama nisu se mogle ispričati mimo slike dramatične i zgusnute istorije, političkih projekcija koje se potresale sve iz temelja i društvenih nužnosti koje nikoga nisu poštedele. O tome je govorio Šnajder – ističe Gojko Božović.

Slobodan Šnajder je rođen 1948. u Zagrebu, gde je diplomirao filozofiju i anglistiku. Bio je jedan od pokretača i dugogodišnji glavni urednik pozorišnog časopisa „Prolog“, kolumnista Glasa Slavonije i Novog lista, a prozu, eseje, kritike i drame objavljivao je od 1967. godine. Pažnju
književne publike i kritike, kako podseća HRT, privukao je politički angažovanim dramama oslonjenim na poetiku Bertolda Brehta.

Posebno mesto u njegovom opusu zauzimaju biografske drame o buntovnim umetnicima i intelektualcima, među kojima su „Kamov. Smrtopis“, „Držićev san“, „Hrvatski Faust“, „Confiteor“ i „Nevesta od vetra“.

Pisao je i drame ratne tematike „Uteha sjevernih mora“ i „Zmijin svlak“, koje su izvođene uglavnom na nemačkom govornom području, a bave se problemom genocida, logora, masovnih silovanja…

Pozorišne kritike i eseje objavio je u knjizi „Radosna apokalipsa“, a prozu u zbirci „Knjiga o sitnom“. Među njegovim proznim delima su i romani „Morendo“, ratno-ljubavna priča složene strukture i „Doba mjedi“, koji prati sudbinu folksdojčera od njihovog iseljivanja iz Nemačke u 18. veku do proterivanja nakon Drugoga svetskog rata. Roman „Anđeo nestajanja“ objavio je 2023.