Gojko Božović: Kultura trpi nezapamćene napade režima, ali opstaje upravo zato što pruža otpor – Kultura
Pošto se našla pod pritiskom vlasti kakav odavno nije zabeležen, srpska kultura je imala pred sobom jednostavan izbor. Mogla je da se potčini ili da pruži otpor. Srpska kultura je odlučila da pruži otpor – kaže za naš list pisac i izdavač Gojko Božović povodom pobunjeničkog ne:Sajma koji se održava ovog vikenda.
Zamišljen kao programski događaj i prodajna akcija po sajamskim cenama, ne:Sajam se odvija na različitim lokacijama u Beogradu i u drugim gradovima u Srbiji u kojima neki od ovih izdavača deluju, jer su, kako simbolično kažu u svom sloganu, „Izdavači za bolje društvo“ i – ne pristaju na odsustvo kulture.
A pobunjeni izdavači za bolje društvo u našoj zemlji, koji podržavaju studente od početka protesta i zajedno sa ostalim kulturnim stvaraocima trpe strahovitu odmazdu režima su oni koji ni prošle godine nisu učestvovali na oficijelnom Sajmu knjiga, jer nisu pristali na nametnute uslove.
S obzirom da su ti uslovi još samo pogoršani, ostali su pri istoj odluci i ove godine, ali su se solidarisali i ujedinili.
Pored kuće Arhipelag, u kojoj je Gojko Božović glavni urednik i direktor, među 20 pobunjenih izdavača su i Akademska misao, Clio, Albatros, Geopoetika, Booka, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, Besani, Besna kobila, Fedon, Biblos, Blum, Heliks, IBulevar books, Makart, Media Sfera, Radni sto, Saturn, Nojza i Partizanska knjiga.
Oni su, podsećanja radi, u Dvorištu Rektorata Univerziteta u Beogradu prošlog vikenda održali i Naš sajam, pod sloganom „Izdavači na svom mestu“.
Prema rečima Božovića, zbog toga što je pružila otpor, kultura je i napadnuta od strane režima, i zbog toga su kulturi zavedene ekonomske sankcije.
– U osnovi kulture je kritičko mišljenje. Bez te supstance kultura može da bude privid, može da bude lakirovka, može da bude snalaženje i prilagođavanje, ali ne može da bude kultura.
Doživljavajući kulturu kao neprijateljsko delovanje, režim se usredsredio i protiv javnih institucija kulture, i protiv privatnih institucija kulture, i protiv nezavisne kulturne scene.
Zbog toga, kako navodi, kulturne manifestacije koje su decenijama oblikovale srpsku kulturu, ali i čitavo društvo, nestaju sa scene ili se pretvaraju u privid nekadašnje uloge i značaja.
– To ljudi iz kulture nisu mogli da prihvate. Da su to prihvatili, kultura bi se od tog pokoravanja teško oporavila. Na toj potrebi za stvaralačkom kulturom i kulturom nepristajanja, ali i zbog odgovornosti prema našim čitaocima, gledaocima i slušaocima nastale su nove forme komunikacije savremene kulture sa svojom publikom.
Najpre, podseća Božović, ne:Bitef, ne: Filmski susreti u Nišu, a sada i ne:Sajam, i BlackList festival.
– Kultura nije prigodna i zabavljačka pojava. Ona je opstajala u teškim vremenima, opstaće i pod ovim sadašnjim pritiskom. Ona i opstaje upravo zato što ne pristaje. U svemu tome najdragoceniji je ipak odgovor naše publike.
Dok se zvanične forme kulture gase i pretvaraju u svoju suprotnost, alternativne forme kulture, u različitim mestima u Srbiji, na ulicama i trgovima, u neformalnim i novim prostorima, pronalaze entuzijastičnu, vedru i suštinsku zainteresovanu publiku. Ta publika je ono na čemu opstaje savremena srpska kultura – zaključuje Gojko Božović.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
