Dr Borko Josifovski upozorio na sumnjive veze Hitne pomoći i pogrebnika, a potom je usledila višegodišnja pravna borba: „To je bila moja građanska dužnost“ – Kultura

Šta ako upozorenje na moguću zloupotrebu ne pokrene istragu, već promeni život onoga ko je odlučio da progovori? Upravo to pitanje otvara priča dr Borka Josifovskog, nekadašnjeg direktora Gradskog zavoda za hitnu medicinsku pomoć u Beogradu, koji je pre gotovo dvadeset godina javno ukazao na sumnje u veze pojedinih lekara Hitne pomoći i privatnih pogrebnih preduzeća.

Njegova priča počinje 2005. godine, kada je, analizirajući dokumentaciju i postupajući po pritužbama koje su stizale do službe, uočio obrasce koji su ga naveli da posumnja u ozbiljne nepravilnosti. Svoja saznanja odlučio je da prijavi nadležnima, ali ubrzo je postalo jasno da posledice te odluke neće biti kratkotrajne.

Sumnje koje su otvorile pitanje šta se događalo iza vrata Hitne pomoći

Prema navodima koje je Josifovski izneo i dokumentovao u svojim prijavama, pojedini dispečeri upućivali su pozive najvišeg stepena hitnosti određenim lekarima, čak i kada su njihove ekipe bile udaljenije od mesta intervencije. Ti lekari su, prema njegovim saznanjima, češće od drugih konstatovali smrt pacijenata, a reanimacija u pojedinim slučajevima nije bila sprovedena. Josifovski je sumnjao da su takvi postupci bili povezani sa dogovorima sa određenim privatnim pogrebnicima, koji su, kako je tvrdio, dobijali informacije o porodicama preminulih i nudili im svoje usluge ubrzo nakon smrti, kao i da su adrese porodica pokojnika dobijali od lekara Hitne pomoći koji su, zauzvrat, od pogrebnika primali novačnu naknadu.

Reč je o izuzetno ozbiljnim navodima, zbog kojih je Josifovski najpre pokušao da pokrene reakciju institucija. Ministarstvu zdravlja obratio se pisanim putem u septembru 2005. godine, a zatim u junu 2006. godine uputio i dopis tadašnjem ministru zdravlja Tomici Milosavljeviću, kojim je ukazao na dešavanja u okviru Gradskog zavoda za hitnu pomoć. U septembru 2006, nakon što je svoja saznanja izneo i na konferenciji za medije, razrešen je dužnosti direktora Gradskog zavoda za hitnu pomoć. Kao razlog navedeno je narušavanje ugleda ustanove iznošenjem neproverenih informacija i uznemiravanje javnosti.

Nakon toga, Ministarstvo zdravlja sprovelo je vanredni stručni nadzor. Utvrđeni su propusti u medicinskoj dokumentaciji, zbog kojih je dvojici lekara umanjena zarada za 10%. Prema tada objavljenim informacijama, sankcija se odnosila na nepravilno i nepotpuno vođenje dokumentacije, a ne predstavlja potvrdu da su utvrđeni svi navodi koje je Josifovski izneo o postupanju prema pacijentima i vezama sa pogrebnim preduzećima.

Smena, otkaz i godine pravne borbe

Posle razrešenja sa direktorske funkcije, Josifovski je bio izložen anonimnim pretnjama smrću, koje su se odnosile i na članove njegove porodice. Napustio je rad u Hitnoj pomoći na određeno vreme i otišao u Sudan, gde se priključio humanitarnoj organizaciji koja je delovala na ratnom području.

Po povratku u Srbiju raspoređen je na posao davanja medicinskih saveta putem telefona u Hitnoj pomoći, a nakon mesec dana usmeno mu je bilo saopšteno da su se stekli uslovi za prestanak njegovog radnog odnosa, da bi zatim stiglo i pisano rešenje kojim mu je otkazan ugovor o radu. Usledili su sudski postupci, pokušaji da ospori odluke koje su mu promenile profesionalni život i borba da se njegovim prijavama pristupi na način za koji je smatrao da zaslužuju.

Posebno značajan trenutak dogodio se 2018. godine, kada je Viši sud u Beogradu doneo presudu u njegovu korist u postupku za zaštitu u vezi sa uzbunjivanjem. Sud je tada utvrdio da su državni organi prema njemu preduzimali štetne radnje i stavljali ga u nepovoljniji položaj. Međutim, godinu dana kasnije, Apelacioni sud je preinačio tu odluku i odbio njegov tužbeni zahtev, ocenivši da se zaštita po Zakonu o zaštiti uzbunjivača, koji je stupio na snagu 2015. godine, ne može primeniti na događaje iz ranijeg perioda.

Dr Josifovski: „To je bila moja građanska dužnost“

Uprkos profesionalnim i ličnim posledicama sa kojima se suočio, dr Borko Josifovski nije odustajao od svojih stavova. Svoju odluku da javno govori o onome što je smatrao nepravilnostima nije posmatrao kao čin lične hrabrosti, već kao pitanje profesionalne i građanske odgovornosti.

„To je bila moja građanska dužnost. Ja sam vaspitavan da budem pravičan i da se borim uvek za istinu“, poručuje dr Borko Josifovski u dokumentarcu „Cena obraza“.

Njegovo iskustvo otvara i pitanje koje prevazilazi granice jednog slučaja: šta se događa kada pojedinac smatra da je dužan da govori, a cena tog izbora postane višegodišnja borba za profesionalni i lični integritet?

Dokumentarni film „Cena obraza“ donosi priče dr Borka Josifovskog, ali i Petra Vladetića, Ranke Kašiković i Katarine Petrović, čije su se odluke da ne prećute ono što smatraju pogrešnim odrazile na njihove živote. Njihove priče razlikuju se po okolnostima i posledicama, ali ih povezuje isto pitanje: da li prećutati ono što smatraju pogrešnim ili progovoriti, iako bi cena mogla biti visoka?

Dokumentarac „Cena obraza“ gledajte u subotu, 17. oktobra, u 20.30, na TV Nova.