Treća godina ozbiljne suše u Srbiji: Klimatolog Đurđević kaže da je vreme za sistemsku reakciju – Klimatske promene

Ovo je treće leto zaredom u Srbiji kako imamo ozbiljan problem sa sušom, a to je neka vrsta poslednje opomene da treba da se nešto ozbiljno uradi po tom pitanju i da se stvari ne prepuštaju same sebi i reaguje u poslednjem trenutku, smatra klimatolog.

„Ovo za naše društvo jeste upozorenje da treba da postoji neki ozbiljan sistem planiranja odbrane ili ublažavanja posledica suše. Trebalo bi da imamo neku vrstu dugoročnog plana i da znamo šta ćemo da radimo kada se budu ovakve godine ponavljale po pitanju – poljoprivrede, plovnosti reka, vodosnabdevanja, proizvodnje električne energije…“, navodi on, prenosi N1.

Stabla postaju ranjiva

Govoreći o požaru u Deliblatskoj peščari, Đurđević kaže da niz suša utiče na kumulativnu otpornost stabala, te ona postaju ranjiva.

„Šume koje su dugotrajno pod sušom postaju podložnije požarima, a posebno taj gorivni materijal koji se nalazi na podlozi šuma – osušeno lišće i iglice. Ono se akumulira u godinama koje su izrazito sušne, tako da ako ste imali tri godine suše, ta šuma je bila maltene spremna da izgori u tom obimu“, navodi klimatolog.

Đurđević je zaključio da sistem borbe protiv ovakvih situacija ne može da se uspostavi preko noći, te da je potrebna koordinacija svih relevantnih sistema kako bi se kroz nekoliko godina videli rezultati.

Situacija kao u Nepalu mogla bi da se ponovi

U Nepalu je došlo do bujične poplave u kojoj je, prema poslednjim podacima, preko 1.000 ljudi izgubilo život, a više od četiri hiljade osoba vode se kao nestale. Đurđević kaže da su katastrofalne poplave u Nepalu skoro sigurno posledica klimatskih promena.

„Jedno od lica klimatskih promena jeste to ubrzano povlačenje glečera širom sveta, naročito na Alpima i na Himalajima, to su dve oblasti u kojima se drastično smanjila zapremina leda koja se nalazi u glečeru. Smanjivanje leda, pogotovo u tim graničnim zonama gde se glečer završava, dovodi do veće destabilizacije tih sistema i led je popustio“, objašnjava klimatolog i dodaje da je verovatno došlo i do otapanja zaleđene zemlje koja se nalazi ispod glečera.

Đurđević kaže da se ovaj proces odvijao decenijama unazad, te da je bilo sličnih slučajeva manjeg obima i na drugim mestima. On navodi i da bi ovakva situacija apolutno mogla da se ponovi, kao i da u Himalajima ima verovatno veliki broj glečera koji su rizični, a da je pitanje samo koliko su ti slivovi usmereni ka naseljenim područjima.

„To je jedno od lica budućnosti koje ćemo sve češće viđati“, ocenjuje klimatolog, navodeći da topljenje glečera smanjuje pristup kvalitetnijoj vodi velikom broju stanovništva Azije i utiče na poljoprivrednu proizvodnju.