Neverovatno otporna biljka mogla bi da bude odgovor na glad u Africi – Klimatske promene

Nadimci za useve često zvuče veoma laskavo. Pamuk od 19. veka uživa reputaciju „belog zlata“, dok pšenica vlada mnogim regionima kao nedodirljivi „kralj žitarica“.

Ipak, retko koja biljka na planeti može da se meri sa epitetima poput „banana na steroidima“, „čudesni usev“ i „drvo protiv gladi“. Ako ne živite u Etiopiji, velika je verovatnoća da nikada niste ni čuli za nju.

Prvi put ju je opisao Džejms Brus 1769. godine kao biljku koja „nije vrsta banane (Musa)“ i zabeležio njen lokalni naziv ensete. Godine 1853, seme je poslato u Botaničku baštu u Kjuu pod imenom ansett, piše RTS.

U divljem obliku Ensete ventricosum prirodno je rasprostranjena duž istočnog oboda Velike afričke visoravni, od Južne Afrike ka severu, preko Mozambika, Zimbabvea, Malavija, Kenije, Ugande i Tanzanije do Etiopije, a na zapadu sve do Konga.

Raste u planinskim šumama sa obilnim padavinama, kao i duž šumovitih klisura i vodotokova.

Iako predstavlja osnovnu hranu za više od 20 miliona ljudi širom ove istočnoafričke zemlje, u smislu globalne prepoznatljivosti, ova neobična i masivna impresivna biljka koja može da naraste do zavidnih deset metara visine, potpuno je beznačajna u poređenju sa pirinčem, pšenicom i kukuruzom.

Naučnici, agronomi i biolozi koji godinama proučavaju svojstva i kvalitete ovog useva smatraju da je takvo dugogodišnje ignorisanje potpuno nerazumljivo.

„U smislu sposobnosti prilagođavanja, to je apsolutno neverovatno“, rekao je Džejms Borel, biolog specijalizovan za očuvanje biljnih vrsta iz britanske Kraljevske botaničke bašte Kju.

Lažna banana prepuna kalorija

Poput uobičajenih banana, enset zapravo uopšte nije drvo, već ogromna zeljasta biljka bez klasičnog drvenastog tkiva. Njegovo deblo je zapravo moćna pseudostabljika izgrađena od omotača osušenih listova. Ponekad formira bočne izdanke. Listovi su sakupljeni na vrhu pseudostobljenja, dugi su četiri i široki jedan metar.

Upravo se ta specifična struktura, zajedno sa masivnim i mesnatim podzemnim korenom, metodično usitnjava, spaja sa kvascem i ostavlja da fermentira u velikim jamama. Ovaj dugačak proces traje od tri meseca do dve godine, a rezultat je hlebna smesa veoma bogata skrobom poznata kao kočo.

Klasične žute plodove, međutim, nećete naći na obližnjoj pijaci jer su prepuni veoma tvrdih, crnih semenki i potpuno su nejestivi, zbog čega je enset i dobio planetarno poznat naziv „lažna banana“.

Ipak, ova prelepa i neverovatna biljka donosi ogroman prinos lokalnom stanovništvu, a pritom je fantastično tolerantna na sušu, insekte i razne poljoprivredne bolesti. Petogodišnja biljka ima rizom iz kojeg se može izvući 40 kilograma hrane.

Prema podacima Organizacije Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu, obezbeđuje više hrane nego bilo koja druga žitarica. Samo šezdeset ovakvih sadnica može bez ikakvih problema da prehrani petočlanu porodicu tokom cele godine.

Detaljna naučna studija iz 2021. godine, na kojoj je Borel intenzivno radio, jasno je pokazala da bi enset mogao da se uzgaja širom prostranstava istočne i južne Afrike. Trenutna područja uzgoja mogla bi se proširiti čak 12 puta, čime bi se stvorili idealni uslovi kako bi se direktno prehranilo više od neverovatnih sto miliona ljudi u teškoj podsaharskoj Africi, predelu gde glad danas predstavlja stalnu i opasnu pretnju.

Prepreke za širenje izvan granica

Ako je uzgajanje enseta toliko isplativo i uspešno u određenom delu Etiopije, postavlja se jednostavno pitanje: zašto se on nije efikasno proširio čitavim svetom onako kako su to svojevremeno učinili kukuruz ili krompir. Glavni problem zapravo leži u ozbiljnom nizu dubokih kulturoloških, istorijskih i rigoroznih političkih prepreka.

Republika Etiopija zakonski veoma strogo reguliše međunarodni prenos autohtonih biljnih materijala, prvenstveno u logičnom pokušaju da se zaštiti od brutalne biopiraterije velikih svetskih korporacija.

„Ne mogu da se setim apsolutno nijednog drugog važnog useva koji je toliko usko i specifično sveprisutan samo u mestu iz kojeg direktno potiče, gde ga praktično svaki lokalni farmer uvek uzgaja u tom zatvorenom regionu od oko 300 kvadratnih kilometara, ali ako slučajno odete u susednu Keniju, Tanzaniju ili Ugandu i upitate narod ‘da li ste znali da možete to da jedete?’, a ti isti ljudi vas zaista samo gledaju bledo, bez ikakvog pravog odgovora“, slikovito je objasnio Borel.

Još jedna veoma važna i otežavajuća okolnost leži u činjenici da redovna berba, kao i teška tradicionalna obrada i priprema enseta, objektivno zahtevaju zaista mukotrpan fizički rad i visoko specijalizovano, kompleksno autohtono znanje koje se usmenim putem i kroz praksu decenijama strpljivo prenosilo sa starijih na mlađe generacije.

Pravilan razvoj modernih i adekvatnih mehanizovanih rešenja trenutno je u ranoj fazi testiranja na raznim etiopskim univerzitetima, međutim, ove neophodne poljoprivredne mašine i tehnike još uvek svakako nisu masovno primenjene na ogromnom seoskom terenu među običnim zemljoradnicima.

Dok iskusni naučnici i poljoprivredni stručnjaci iz celog sveta ubrzano i predano tragaju za inovativnim usevima koji bi dugoročno bili znatno otporniji na ekstremne vremenske uslove i neizbežne klimatske promene današnjice, pravi i potpuni proizvodni potencijal „drveta protiv gladi“ ipak ostaje duboko, pa čak i pomalo misteriozno, zaključan negde na prelepim visoravnima Etiopije.