Naučnici ispitali: Da li su klimatske promene doprinele katastrofalnim poplavama u Nepalu? – Klimatske promene
Katastrofalne poplave u Nepalu krajem avgusta, tokom kojih je život izgubilo preko 1.400 ljudi, bile su izazvane destabilizacijom lednika kojem je kumovalo globalno zagrevanje, pokazala je prva studija atribucije ovog događaja objavljena u četvrtak, 17. septembra.
Studije atribucije mere ulogu klimatskih promena u određenom vremenskom ekstremu. Kada je reč o ovoj konkretnoj tragediji, istraživači iz grupe World Weather Attribution (WWA) procenili su da su klimatske promene delimično oslabile džinovski glečer na visini od preko pet hiljada metara, prenosi Klima101.
Ovo nije direktna studija atribucije celokupnog događaja. Naime, autori se nisu bavili time da li bi se ovakva poplava desila u svetu bez klimatskih promena – između ostalog, zato što bi takva analiza zahtevala ogroman broj različitih podataka koji u ovom trenutku nisu dostupni.
Umesto toga, ova analiza bavila se vrlo konkretnim elementom tragedije. Klimatolozi su analizirali neobično tople uslove koji su prethodili tzv. glacijalnom kolapsu, a koji je doveo do razarajuće lavine leda i kamenja. Udar ove mase prouzrokovao je čak i seizmičke aktivnosti, a onda i iznenadne bujične poplave gotovo nezamislivih razmera, uništavajući niže predele u dolinama bez ikakvog upozorenja.
„Nema apsolutno nikakve sumnje da su antropogene klimatske promene odigrale ulogu u kreiranju uslova pre same katastrofe”, rekla je dr Friderike Oto, klimatološkinja sa Imperijal koledža u Londonu i jedna od autorki ove studije atribucije.
Kako navode iz World Weather Attribution, nepogoda je bila posledica „složenog događaja” izazvanog porastom temperatura, stanjivanjem glečera, topljenjem večitog leda i već postojećim geološkim slabostima.
Do urušavanja lednika i posledičnih poplava došlo je 26. avgusta u uslovima „toplog dvanaestomesečnog perioda, od septembra 2025. do avgusta ove godine, pri čemu su dva najtoplija meseca, jul i avgust, bila neposredno pre događaja i takođe su bila znatno toplija od klimatološkog proseka”, navodi se u saopštenju WWA.
Naučnici su temperature iz jula i avgusta 2026. uporedili sa predindustrijskom klimom koja je bila hladnija za 1,4 °C. U svim skupovima podataka, uočen je značajan porast verovatnoće i intenziteta veoma visokih temperatura tokom jula i avgusta.
„Ovo se odnosi kako na tačku najbliže mestu odrona, tako i na širi region, pri čemu porast temperature koji se može pripisati klimatskim promenama tokom jula i avgusta iznosi oko 1,5 °C, što je uporedivo sa stepenom globalnog zagrevanja”, pišu iz World Weather Attribution.
Na godišnjem nivou zagrevanje regiona Himalaja iznosi oko dva stepena, dok u zimskim mesecima može da dostigne i čak 3 °C.
Na širem području Himalaja postoji više leda nego na bilo kom drugom mestu na planeti, izuzev Arktika i Antarktika.
Topljenje ovog leda jedan je od najjasnije izmerenih dugoročnih posledica klimatskih promena. Kako kažu aktuelna istraživanja, u izostanku klimatske akcije, svet bi mogao da izgubi čak 80% himalajskih lednika do kraja veka.
Ovo topljenje glečera dovodi do lančanog efekta – od pojave klizišta do nestašice vode za preko dve milijarde ljudi koje žive nizvodno od reka koje se snabdevaju sa Himalaja.
Iako je udeo zemlje u globalnim emisijama gasova sa efektom staklene bašte manji od 0,1%, Nepal je posebno osetljiv na pretnje klimatskih promena, što baca svetlo na temu klimatske nepravde.
„Zajednice u Nepalu plaćaju životima cenu krize izazvane emisijama iz fosilnih goriva koje nastaju hiljadama kilometara daleko”, izjavila je dr Friderike Oto.
„Kada globalno zagrevanje destabilizuje ‘krov sveta’, nikakva mera lokalnog prilagođavanja ne može u potpunosti da zaštiti ugroženo stanovništvo nizvodno od razaranja takvih razmera. Bez znatno bržeg prelaska na sistem bez emisija iz fosilnih goriva, u godinama koje dolaze neizbežno ćemo svedočiti novim katastrofama ovakvih razmera.”
Kako zaključuje WWA, brži rast temperatura na Himalajima povećava verovatnoću i ozbiljnost ovakvih opasnosti.
Ova upozoravajuća saznanja dolaze u trenutku kada se broj poginulih procenjuje na oko 1.400, dok je prema podacima nepalskih vlasti, nestalo čak 6.150 osoba.
Neposredno nakon tragedije, ministar spoljnih poslova Šišir Kanal i premijer Nepala Balendra Šah apelovali su na ambiciozniju borbu protiv klimatskih promena. Ova brza studija atribucije oslikava rastuće rizike sa kojima se suočavaju zajednice na Himalajima.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
