Zajednička manjinska lista probudila bi apstinente: Jedinstvena lista Bošnjaka kao značajan faktor u formiranju buduće skupštinske većine – Politika

* Cilj sprečavanje rasipanja bošnjačkih glasova

Opozicioni poslanik SDA Sandžaka Ahmedin Škrijelj pozvao je, naime, ovih dana Sandžačku demokratsku partiju, čiji je osnivač Rasim Ljajić i Stranku pravde i pomirenja Usame Zukorlića da razgovaraju o mogućem zajedničkom nastupu na predstojećim parlamentarnim izborima.

„Cilj je sprječavanje rasipanja bošnjačkih glasova. Izlaskom na jednu listu dobili bi svi zajedno veći broj poslanika, svaka bi stranka dobila sigurno po tri poslanika. Cilj svega toga je da sve stranke zajedno imaju veliki legitimitet i rade zajedno na ostvarivanju Ustavom garantovanih prava Bošnjaka. Na ovaj način svaki bošnjački glas dobit će svoju pravu vrijednost, odnosno ni jedan glas neće biti „bačen““, pojašnjava za Danas Škrijelj.

Na pitanje dokle se stiglo u razgovorima i postoje li neke crvene linije, poslanik SDA napominje da se trenutno radi na utvrđivanju zajedničkih principa od značaja za bošnjački narod u Srbiji. A oni će biti osnov za formiranje zajedničke bošnjačke izborne liste.

Škrijelj podseća da ovo nije nova inicijativa i da je SDA Sandžaka do sada uvek pred izbore pozivala na formiranje zajedničke liste kako se bošnjački glasovi ne bi bili rasipali.

I lider Stranke pravde i pomirenja Usame Zukorlić, koji je ministar bez portfelja u vladi Srbije, sa Instagrama poručuje da se njegova stranka već godinama zalaže za ujedinjenje Bošnjaka, te da mu je drago da su tu potrebu „uvidele i druge stranke“.

„Izborni Kongres stranke nam zaseda 4. septembra, gde ćemo na najvišem nivou razmotriti i ovu temu i usvojiti strategiju koja će biti mnogo veća od obične predizborne priče“, poručuje Zukorlić.

I predsednik Sandžačke demokratske partije Samir Lekić pozdravlja inicijativu SDA Sandžaka da tri najveće bošnjačke partije razgovaraju o formiranju zajedničke izborne liste.

„Smatramo da je svaki razgovor dobrodošao, naročito u ovom trenutku. Bilo bi idealno da kroz razgovor dođemo do dogovora, ali čak i ukoliko to ne bude moguće, važno je da postignemo saglasnost o tome da kampanja bude mirna, korektna i fer. Od toga, između ostalog, zavisi i da li ćemo nakon izbora moći da razgovaramo o formiranju zajedničkog poslaničkog kluba u parlamentu“, napominje Lekić.

SDP, koja je do sada uvek na izbore izlazila zajedno sa SDPS-om, nedavno je saopštila da će samostalno izaći na parlamentarne izbore, ali i da će razgovarati sa mogućim partnerima o formiranju zajedničke manjinske izborne liste.

* Formiranje zajedničke bošnjačke liste bio bi presedan

Ukoliko bi te tri stranke postigle dogovor o zajedničkoj manjinskoj izbrnoj listi, svi se slažu, to bi bio presedan u savremenoj političkoj istoriji.

Pred svake parlamentarne izbore Bošnjačko nacionalno vijeće gotovo po pravilu poziva bošnjačke parlamentarne stranke na razgovor o najvažnijim političkim pitanjima, uključujući i mogućnost zajedničkog nastupa. Takvi razgovori nikada nisu doveli do formiranja jedinstvene bošnjačke liste, a u prošlosti se dešavalo da se pozivu Vijeća nisu odazivale ni sve relevantne stranke.

Ovoga puta, kako navode naši sagovornici, prvi put se dogdilo da su sve tri bošnjačke stranke došle na razgovor. To samo po sebi ne znači da je dogovor postignut, niti da su prevaziđene njihove dugogodišnje političke razlike, ali predstavlja važnu promenu.

Pokazuje da mogućnost zajedničke manjinske liste više nije samo protokolarna tema, već politički scenario koji se makar ozbiljno razmatra i ne treba ga isključiti kao opciju.

„Sama činjenica da se događa nešto što nikada ranije nije bilo moguće mogla bi da proizvede snažan politički i emotivni efekat, podigne izlaznost i pokrene veliki broj ljudi koji godinama ne glasaju. Takva kampanja bila bi potpuno drugačija od svih prethodnih, pa bi umesto međusobnog iscrpljivanja, sukoba i borbe za iste birače, stranački resursi bili bi objedinjeni i usmereni ka zajedničkom cilju“, smatra Kladničanin.

Dodaje da jedinstvena infrastruktura, koordinisana kampanja i poruka da se ne glasa samo za pojedinačne stranke, već za snažnije političko predstavljanje Bošnjaka moglo bi da stvori energiju koja prevazilazi prost zbir njihovih dosadašnjih rezultata.

Sagovornik Danasa napominje da izborna matematika nije prost zbir prethodnih rezultata, jer deo birača glasa zbog identiteta pojedinačne stranke, njenog lidera, ili odnosa prema vlasti i opoziciji.

„Zajednička lista zato ne bi morala samo da sabere postojeće glasove, mogla bi da proizvede potpuno novu izbornu dinamiku i privuče birače koji se više ne prepoznaju ni u jednoj stranci pojedinačno, ali bi podržali ideju zajedničkog bošnjačkog nastupa. Jedinstvena bošnjačka lista potpuno bi promenila političku dinamiku i u velikoj meri zbunila birače koji danas razmišljaju o podršci studentskoj listi“, ocenjuje naš sagovrnik.

* Nije cilj da se oduzmu glasovi Studenstkoj listi, već da se Bošnjacima vrati politički kapital

Na pitanje kako bi zajednički izlazak na izbore bošnjačkih stranaka uticao na rezultat studentske liste Kladničanin kaže da bi zajednička bošnjačka lista snažnom porukom nacionalnog jedinstva birače udaljila od studenata i ponovo ih približila bošnjačkim strankama.

U takvoj kampanji, napominje, pitanje odnosa tih stranaka prema aktuelnom režimu SNS-a lako bi bilo potisnuto u drugi plan.

I Ahmedin Škrijelj smatra da nije cilj da se na ovaj način oduzmu glasovi bilo kome, ovdje je cilj da se bošnjačkom narodu vrati njegov politički kapital. Cilj je da se ne rasipa politički kapital Bošnjaka zasnovan na članu 2. Ustava Republike Srbije.

„SDA Sandžaka i ostale bošnjačke stranke su po Ustavu i zakonima ove zemlje ovlašćene i obavezne da zastupaju interese prvenstveno bošnjačkog naroda u Srbiji, dok je studentska lista većinska lista.

Nije ovdje cilj nanošenje štete bilo kome, već spriječavanje nanošenja štete bošnjačkom narodu rasipanjem glasova, cilje je da Bošnjaci ostvaruju svoja Ustavom garantovana prava“, napominje poslanik SDA.

* Objedinjavanje islamske zajednice preduslov za razgovor bošnjačkih stranaka

Dve islamske zajednice koje su delovale u Srbiji – Rijaset Islamske zajednice Srbije, vezane za Beograd, i Islamska zajednica u Srbiji, okrenuta ka Sarajevu, ujedinile su se pre petnaestak dana nakon skoro 20 godina, potpisivanjem sporazuma o formiranju jedinstvene verske organizacije. Obnavljanje jedinstva Islamske zajednice, koje je ostvareno relativno brzo, dočekano je sa velikim odobravanjem među muslimanima u Srbiji, posebno u Sandžaku.

Na pitanje da li je ujedinjenje islamske zajednice bio preduslov za razgovor o zajedničkom nastupu bošnjačkih stranaka na predstojećim izborima, ili je u pitanju čista borba za opstanak, sagovornici Danasa odgovaraju da se nijedan politički proces ne odvija potpuno odvojeno od drugog. Ujednjenje islamske zajednice sada se koristi kao dokaz da je moguće prevazići i mnogo dublje podele. Na talasu priče o jedinstvu Islamske zajednice sve snažnije se promoviše i ideja bošnjačkog političkog jedinstva.

„Ipak, te dve stvari ne treba poistovećivati. Jedinstvo Islamske zajednice značilo je prevazilaženje dugogodišnje institucionalne podele među vernicima, dok bi jedinstvena izborna lista bila dogovor političkih stranaka koje imaju različite programe, interese, rukovodstva, birača i velike trazavice. U prvom slučaju jedinstvo je bilo cilj samo po sebi, dok u drugom bi ono moralo da bude sredstvo za ostvarivanje jasno utvrđenih političkih ciljeva. Zato nije dovoljno reći da Bošnjaci treba da budu zajedno, mora se odgovoriti ko bi predvodio listu, kako bi bili raspoređeni mandati i kakvu bi politiku njeni poslanici vodili posle izbora“, objašnjava Kladničanin..

* Zajednička manjinska lista probudila bi apstinente

Sagovornici Danasa smatraju da bi izlazak bošnjačkih stranaka na jednoj listi mogao da podigne izlaznost, probudi interesovanje apstinenata i izbore pretvori u pitanje političkog predstavljanja cele zajednice.

Zajednička bošnjačka lista mogla bi da vrati strankama deo nezadovoljnog bošnjačkog biračkog tela koje bi, u drugačijim okolnostima, glasalo za studente ili neku širu građansku opozicionu opciju. Ovako bi se bošnjački glasovi u najvećoj meri zadržali unutar postojećih bošnjačkih političkih subjekata.

„Ako kao polaznu osnovu uzmemo rezultate prethodnih parlamentarnih izbora i procenjeni zbir glasova birača tri bošnjačke stranke, govorimo o približno 60.000 glasova. U sadašnjim političkim okolnostima to bi bio veoma ozbiljan izborni rezervoar“, zaključuje u razgovoru za Danas Fahrudin Kladničanin.

Potencijalni mandati bošnjačkih stranaka mogli bi imati presudnu ulogu, ukoliko izborni rezultat bude tesan, jer bi upravo od njihove odluke kome će pružiti podršku moglo zavisiti formiranje buduće Vlade Srbije.