Šta znači ujedinjenje albanskih partija za parlamentarne izbore u Srbiji? – Politika

Ovaj sporazum potpisali su Šaip Kamberi iz Partije za demokratsko delovanje (PDD), Visar Memeti iz Alternative za promene, Nagip Arifi iz Demokratske partije, Agim Sabedini iz Demokratske partije Albanaca, Šćiprim Musliju iz Pokreta za demokratski progres, Sami Salihu iz Pokreta za reforme, Armend Aljiu iz Albanske alternative i Naser Aziri iz Albanske demokratske unije.

Kako je preneo portal Bujanovačke, potpisnici sporazuma su se obavezali da nijedan politički sporazum neće preduzimati bez prethodne saglasnosti svih stranaka koje su ga potpisale.

Sporazum predviđa da se koordinacija odvija između ovlašćenih predstavnika stranaka, uz konsultacije sa premijerom Kosova ili predstavnikom kojeg on odredi. i u slučaju neslaganja predviđene su neposredne konsultacije među potpisnicima, ali i sa kosovskim premijerom.

Ova politička platforma zasniva se, između ostalog, na Planu od sedam tačaka iz 2013. godine, a među ciljevima se navode rešavanje pitanja pasivizacije adresa, zaštita biračkog prava, zastupljenost Albanaca u institucijama, priznavanje diploma, obrazovanje i službena upotreba albanskog jezika i ekonomski razvoj.

Dogovoren je raspored kandidata koji će se izvršiti na osnovi jačine stranke, odnosno broju odbornika u lokalnim skupštinama u Preševu, Bujanovcu i Medveđi.

Prema toj podeli PDD je najjača, pa će oprvi na listi biti upravo predsednik te partije i jedini albanski poslanik is poslednjeg saziva parlamenta Šaip Kamberi.

Kamberi: Uloga Prištine nije da odlučuje umesto nas

Govoreći o ovom ujedinjenju Kamberi za Danas kaže da ne treba skrivati rivalitete između albanskih stranaka koje postoje već duže vreme, ali da je albanskim političarima ovog puta nakon iskustva prethodnih izbora i sagledavanja političke realnosti postalo jasno da ih međusobno nadmetanje više deli nego što nam donosi političku korist.

“Ovoga puta nas je ujedinila procena da Albanci u Srbiji moraju imati snažniju i stabilniju parlamentarnu zastupljenost. Ako nastupamo pojedinačno, glasovi se rasipaju i smanjuje se mogućnost da pitanja koja su važna za Albance iz Preševa, Bujanovca i Medveđe imaju odgovarajuću težinu u Skupštini”, pojašnjava naš sagovornik.

Zbog su, dodaje, odlučili da ostave razlike po strani i okupe se oko zajedničkih interesa.

“To ne znači da smo postali jedna stranka niti da su nestale političke razlike među nama. To znači da smo prihvatili odgovornost da u jednom važnom trenutku nastupimo zajedno”, kaže Kamberi.

Na pitanje o ulozi Prištine u ovom sporazumu, Kamberi odgovara da je politička odgovornost na liderima stranaka koji su njegovi potpisnici.

“Tačno je da je u procesu bilo konsultacija sa premijerom Kosova i da smo njegovu podršku zajedničkom nastupu imali. Međutim, uloga Prištine nije bila da odlučuje umesto nas. Odluku da izađemo na izbore, da formiramo zajedničku listu i da utvrdimo njena pravila doneli smo mi, predstavnici političkih stranaka koje deluju u Srbiji i koje će pred birače u Srbiji izaći sa tom listom”, navodi sagovornik Danasa.

On ističe da konsultacije sa političkim predstavnicima Kosova nisu ništa neobično, posebno imajući u vidu činjenicu da se položaj Albanaca u Preševskoj dolini, kako kaže, neposredno tiče odnosa Kosova i Srbije.

“Ali konsultacija nije isto što i subordinacija. Naš mandat dolazi od građana Srbije koji žive u Preševu, Bujanovcu, Medveđi, ali i od Albanaca širom Srbije. Njima ćemo odgovarati za ono što budemo radili u Narodnoj skupštini”, naglašava Kamberi.

O potencijalnim partnerima nakon izbora Kamberi u ovom trenutku ne bi hteo da govori, iako, dodaje, javnost zna njegov stav prema aktuelnoj vladajućoj veštini.

“Na izbore izlazimo da bismo dobili poverenje građana i što snažniji parlamentarni mandat, a ne da bismo unapred određivali kome ćemo taj mandat staviti na raspolaganje”, kaže naš sagovornik.

On ističe da je politički odnos PDD prema vlasti i opoziciji poznat.

“PDD je poslednjih šest godina delovao kao opoziciona stranka i na tom iskustvu ćemo zasnivati i buduće odluke. Istovremeno, politika nije matematika koja se završava na dan izbora. Nakon izbora videćemo kakav će biti odnos snaga i kakve će političke platforme ponuditi drugi akteri. O eventualnoj saradnji odlučivaćemo na osnovu konkretnih politika i konkretnih garancija”, pojašnjava Kamberi.

Naglašava da će za opciju na čijoj će listi biti biti važna pitanja koja se tiču položaja Albanaca: ravnopravnost i nediskriminacija, proporcionalna zastupljenost u državnim institucijama, obrazovanje i upotreba albanskog jezika, priznavanje diploma, problem pasivizacije prebivališta, ekonomski razvoj juga Srbije i stvaranje uslova da ljudi ostanu da žive ovde.

“Naš odnos prema budućoj vlasti zavisiće od toga šta će ta vlast biti spremna da uradi i za demokratski razvoj Srbije i za rešavanje konkretnih problema građana koje predstavljamo ali i njen odnos prema evro-atlanskim integracijama”, zaključuje Kamberi.

Islami: U trenutnoj političkoj klimi, manjine mogu imati odlučujuću ulogu

Govoreći o najavljenoj ujedinjenoj listi Agon Islami iz NVO Centar za unapređenje demokratije “Dolina” za Danas kaže da treba pozdraviti činjenicu da su uprkos podelama i rivalitetima koji postoje godinama albanski politički subjekti i građanske grupe iz Preševa, Bujanovca i Medveđe uspeli da se okupe oko jedne izborne liste.

“To je važan pomak, jer kada govorimo o zastupljenosti na republičkom nivou, interes Albanaca Preševske doline trebalo bi da bude iznad partijskih razlika i nesuglasica na lokalnom nivou. Važnu ulogu u približavanju stavova albanskih političkih subjekata imao je i angažman premijera Kosova Aljbina Kurtija”, navodi Islami.

On podseća na 2020. godinu kada je pet albanskih političkih subjekata, nakon dogovora postignutog u Tirani uz posredovanje Genta Cakaja, nastupilo zajedno na parlamentarnim izborima i osvojilo tri poslanička mandata u Skupštini Srbije, kada deo te liste nije bila DPA Ragmija Mustafe, koja je bojkotovala parlamentarne izbore.

“Međutim, ono što ovaj trenutak čini posebnim jeste činjenica da, nakon više od dve decenije političkog pluralizma među Albancima u Preševu, Bujanovcu i Medveđi, albanski politički subjekti na ove parlamentarne izbore izlaze ujedinjeni na jednoj izbornoj listi”, kaže Islami.

On naglašava da je godinama veliki deo albanskih političkih partija bojkotovao parlamentarne izbore, dok je PDD pod Rizom Halimijem i kasnije Kamberijem, bio politički subjekt koji je u kontinuitetu insistirao na zastupljenosti Albanaca u Skupštini.

“Ovo ujedinjenje vidim kao važan politički trentak, ne zato što su nestale razlike među partijama, već zato što su uspele da ih, makar kada su u pitanju parlamentarni izbori, ostave po strani i nastupe sa zajedničkim predstavljanjem”, kaže naš sagovornik.

Govoreći o većoj zastupljenosti Albanaca u Skupštini Srbije Islami navodi da glas Albanaca Preševske doline biti snažniji većim brojem predstavnika.

“Međutim, smatram da ovoga puta značaj nije samo u broju osvojenih mandata. U političkoj klimi kakva danas postoji u Srbiji, manjine mogu imati veoma važnu, pa čak i odlučujuću ulogu u formiranju nove parlamentarne većine. U takvoj situaciji, što je veći broj albanskih poslanika, veća može biti i njihova politička težina”, pojašnjava sagovornik Danasa.

On podseća i da su Albanci Preševske doline, iako su imali predstavnike u parlamentu, poslednje tri decenije bili opozicija na republičkom nivou.

“Zato bi veći broj poslanika mogao da otvori i jednu novu mogućnost – da Albanci ne budu samo glas iz opozicije, već da, ukoliko se za to stvore političke okolnosti, imaju ulogu i u formiranju nove parlamentarne većine, a samim tim i veći uticaj na procese donošenja odluka”, kaže Islami.

Naglašava i da građane ne zanima toliko broj poslanika, koliko to šta oni mogu da urade kada je reč o problemima koji Albance prate godinama poput pasivizacije adresa, nepriznavanja diploma, nedovoljne zastupljenosti Albanaca u republičkim institucijama, ekonomskog razvoja i brojnih drugih pitanjima koja još čekaju rešenje.

“Pravi izazov počinje nakon izbora – šta će se uraditi sa tom političkom snagom i u kojoj meri će ona moći da se pretvori u konkretne rezultate za Albance Preševske doline. Problemi sa kojima se suočavamo nisu od juče. Za veliki deo njih postoji i konkretan dokument – Plan od sedam tačaka, koji je Vlada Srbije prihvatila još 2013. godine. Međutim, i posle toliko godina, veliki broj pitanja obuhvaćenih tim planom i dalje nije rešen”, navodi sagovornik Danasa.

On ističe da će se sa većom političkom težinom albanskih poslanika u parlamentu, posebno ukoliko manjine budu važan faktor u formiranju nove parlamentarne većine nakon izbora, otvoriti veći prostor da se ova pitanja ozbiljno stave na sto.

“Sve je to povezano i sa evropskim putem Srbije. Teško je govoriti o evropskim integracijama bez rešavanja pitanja nacionalnih manjina i sprovođenja obaveza koje je sama država preuzela”, zaključuje Islami.

Podsetimo, na jedinstvo među političkim predstavnicima Albanaca pozvao je i predsednik Albanije Bajram Begaj prilikom svoje posete Preševu i Bujanovcu u julu pve godine, dok je ministarstvo spoljnih poslova Albanije danas pozdravilo zajedničku listu Albanaca.

Zbog suparništva PDD-a i Alternative za promene Šćiprima Arifija albanske stranke nastupile su u dve kolone 2023. godine kada je jedino Kamberi dobio mesto u parlamentu.