Panović: Izbori podsećaju na 90-te, dilema je višepartijski sistem ili autokratija – Izbori26

Na tribini „Srbija na korak do slobode 2026“, u organizaciji Akademije za razvoj demokratije (ADD), održanoj u prostorijama Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV), Panović je rekao da društvu u Srbiji „tragedije daju političku dinamiku a ne politički motivi“.

Kako je rekao, prilikom tragedija „duboke društvene protivrečnosti izbijaju na površinu“ – protesti „1 od 5 miliona“ nakon napada na Borka Stefanovića, „Srbija protiv nasilja“ nakon tragedija u Ribnikaru i mladenovačkim selima i sada veliki društveni pokret nastao posle pada nadstrešnice kada je stradalo 16 ljudi u Novom Sadu.

Panović je ocenio da je situacija u Srbiji „sociološki eksperiment“, te da je vrlo teško doći do pravog rezultata u istraživanjima javnog mnjenja jer samo jedan deo ljudi daje jasne i nedvosmislene odgovore, dok većinski deo kalkuliše i daje poželjne odgovore.

„Postoji takođe jedna vrsta zablude – da su za vlast samo neki ucenjeni, nesrećni ljudi koji nemaju para, i koji ako ne dođu na miting gube dnevnicu i posao. Tih, naravno, ima mnogo. Ali, glavna podrška vlasti je iz tog miljea ‘finih ljudi’ koje srećete svaki dan, koji baš i nisu toliko ucenjeni, niti im posao direktno zavisi od toga, niti su u nekoj bedi“, kazao je Panović.

Prema njegovim rečima, glavnu socijalnu bazu vlasti čini „sigurnih 600 hiljada zaposlenih u javnom sektoru i milion i po penzionera“, ali da je vlast dugovečna i stabilna zbog masovnog prelaska čitavog ešalona kadrava i lidera iz partija bivšeg režima ka njima.

Suspendovana profesorka sociologije u novosadskoj gimnaziji „Jovan Jovanović Zmaj“ Marija Vasić rekla je da je optimistična i da su izbori 25. oktobra „poslednji korak koji treba da sruši celu kulu“, a da je njemu prethodilo „hiljadu koraka“.

Podsetila je da je 20. novembra 2024. godine samo novosadska opozicija blokirala rad tužilaštva, „naivno misleći da će oni, posle 20 dana od nesreće, pokrenuti neki proces“, te da tada još nije bilo studentskog pokreta već svega dvadesetak ljudi koji su nedelju dana stajali ispred tužilaštva.

„I do sada, evo, pokušajte sad da vidite koja je razlika, koja je masovnost i koliko ljudi se zapravo oslobodilo. Čak i ljudi koji rade u javnim institucijama, koji su večno bili u nekom podaničkom položaju, sada otvoreno govore šta misle i za koga će glasati“, rekla je Vasić.

Profesorka ustavnog prava u penziji Marijana Pajvančić ocenila je da je kod izbora „neophodno preduprediti malverzacije na malim biračkim mestima gde je već pola posla obavljeno“.

Govoreći o dijaspori, Pajvančić je istakla da se prijavilo više od 100.000 birača, da preko 20.000 prijava uopšte nije ni primljeno, da je u Bosni i Hercegovini 35 biračkih mesta, a prethodno ih je bilo 19 i to u školama, a ne u konzulatima i ambasadama.

„Tamo gde imamo konzulate i 1.000 i više ljudi prijavljenih, ili ambasadu, tamo se biračko mesto ne otvara. Znači to vam govori da je zapravo prisutan jedan strah od toga da ovo ne može da se kontroliše“, rekla je Pajvančić.