Kakvu ulogu će nakon parlamentarnih izbora imati manjinske stranke u formiranju buduće vlade? – Izbori26

Pet manjinskih stranaka do sada je Republičkoj izbornoj komisiji predalo svoje izborne liste, a četiri su proglašene. To su Ljajićeva SDP – CDP, Savez vojvođanskih Mađara, Stranka pravde i pomirenja Usame Zukorlića i Ruska stranka. Peta manjinska lista, SDA Sandžaka Sulejmana Ugljanina čeka proglašenje. Većina ostalih manjinskih stranaka i pokreta bezrezervnu podršku dali su Studentskoj listi.

Od pet manjinskih listi čak četiri su do sada bile deo vladajuće većine. Neke su imale i svoje ministre, neke državne sekretare, dok je Ruska stranka bila samo deo vladajuće parlamentarne većine. U ranjem periodu i Ugljaninova SDA bila je deo vlasti. Sve te stranke manjina ništa menje ne očekuju ni nakon oktobarskih parlamentarnih izbora. Neke se nadaju i da će njihov uticaj biti odlučujući u formiranju nove vlade.

* Želim da budemo politički faktor bez koga se ne može formirati većina

„Ne znam da li će lista SDP – CDP biti tas na vagi u forrmiranju buduće vlade, jer to je stvar više matematike, nego politike. Ali u ime liste čiji sam nosilac, želim da budemo politički faktor bez koga se ne može formirati većina“, kaže Rasim Ljajić, nosilac liste SDP-CDP za Danas.

To, kako dodaje, naravno podrazumeva dovoljan broj mandata koje mora da osvoje.

„Nije isto imati predstavnika i imati političku snagu. Jedan poslanik može da govori, više poslanika može da odlučuje. Mi se upravo za to i borimo. Sigurno nećemo biti najveći, ali je vrlo moguće da budemo odlućujući faktor,“ navodi Ljajić.

* Glas za SVM je glas za SNS

I dok se Ljajić ne izjašnjava kom „jatu bi se priklonila“ njegova lista, Balint Pastor, lider SVM još ranije je poručio da oni nisu „skup političkih prostitutki“ pa da podrže studente, već da je SVM oduvek bio zajednica uspravnih i odlučnih ljudi i da će nastaviti saradnju sa naprednjacima.

Kao i uvek SVM i sada na izbore izlazi samostalno, ali kakvu će konačna odluka biti ostaje da se vidi nakon 25. oktobra. Podsećanja radi pre čvrstog zagrljaja sa SNS, SVM je bio i u zagrljaju sa DS, doduše nešto labavijem.

Aron Čonka, predsednik DZVM, stranke koja je podržala Studentsku listu podseća da su Ruska stranka, Zukorlić, Ljajić, Pastor očigledno uz trenutnu vlast i svaki glas koji se da na njih je zapravo glas za opstanak režima.

Zbog toga, kako kaže, tradicionalni glasači manjinskih stranaka trebalo bi dobro da razmisle čije interese oni zapravo zastupaju i da sada glasaju za studentsku listu.

* Logika manjinskih stranaka uglavnom je do sada bila pragmatična

„Manjinske stranke su tokom najvećeg dela poslednje dve decenije bile deo parlamentarne većine, ili su sa republičkom vlašću održavale blizak i funkcionalan politički odnos. Njihova logika uglavnom je bila pragmatična, biti što bliže mestu na kojem se donose odluke i tu političku poziciju koristiti za ostvarivanje interesa zajednica koje predstavljaju, od infrastrukture i budžetskih ulaganja do obrazovanja, kulture, manjinskih prava i zastupljenosti u državnim institucijama“, kaže za Danas politikolog Fahrudin Kladničanin.

Njihova politička težina, dodaje, nije uvek bila ista, jer tokom godina u kojima je SNS sa svojim partnerima imao komotnu parlamentarnu većinu, manjinski poslanici nisu bili neophodni za formiranje Vlade. Bili su deo šire većine, ali ne i njen presudni činilac.

„Deluje mi da posle oktobarskih izbora situacija bi mogla biti drugačija. Ako nijedan od dva glavna politička pola – Ujedinjena Srbija sa jedne i Studentska lista „Studenti pobeđuju“ sa druge strane, sa svojim partnerima ne bude mogao da dođe do potrebnih 126 plus poslanika, nekoliko manjinskih mandata može dobiti potpuno drugačiju vrednost. Ako manjinske liste zajedno osvoje petnaestak mandata, neće biti presudan samo njihov ukupan broj, već i način na koji su ti mandati raspoređeni“, objašnjava naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, pet ili šest poslanika jedne manjinske stranke, u parlamentu u kojem jednom bloku nedostaje upravo toliko glasova, više nisu dodatak većini, već oni postaju uslov za njeno formiranje. Tu pre svega treba posmatrati Savez vojvođanskih Mađara i Sandžačku demokratsku partiju.

„Njihova dosadašnja politika pokazuje pragmatizam i spremnost na saradnju sa republičkom vlašću, ali ni SVM ni SDP na ove izbore ne izlaze iz potpuno iste pozicije kao ranije. SVM se nalazi pred novom političkom realnošću nakon promene vlasti u Mađarskoj. Stranka je potvrdila nastavak saradnje sa Aleksandrom Vučićem i SNS-om, ali istovremeno sa novom vladom Petera Mađara gradi odnos koji sama opisuje kao proces izgradnje poverenja, pa Budimpešta zato više nije isti politički oslonac kakav je bila tokom dugog perioda vlasti Viktora Orbana. To SVM stavlja pred novu i složeniju postizbornu računicu“, ističe Kladničanin.

*Ako manjinske stranke osvoje ukupno 15 mandata za pregovarački sto bi došle sa znatno većim političkim kapitalom

Kod SDP-a je ambicija još otvorenije iskazana, Rasim Ljajić je na predizbornom skupu u Novom Pazaru rekao da cilj nije izborna pobeda, već osvajanje pet ili šest mandata koji bi mogli biti presudni za stvaranje parlamentarne većine.

„To je važna promena pozicije, pošto SDP više ne govori samo o tome da bude zastupljen u vlasti, već o mogućnosti da njegovi mandati odlučuju o tome da li neka većina uopšte može da bude formirana. U takvoj situaciji manjinske stranke bi za pregovarački sto došle sa znatno većim političkim kapitalom. Njihova računica ne bi bila samo ko je osvojio najviše glasova, već ko može da obezbedi 126 plus poslanika i kakav politički dogovor nudi zajednicama koje one predstavljaju“, napominje politikolog.

Kladničanin dodaje da je to velika razlika u odnosu na situaciju u kojoj se manjinske stranke samo priključuju već postojećoj većini.

On primećuje da je Studentska lista tek sada počela ozbiljnije da računa na politički značaj manjinskih stranaka i njihovih mandata. SNS tu računicu poznaje mnogo duže, jer godine provedene na vlasti i iskustvo u sastavljanju parlamentarnih većina znače i mnogo bolje poznavanje izborne matematike, nije presudan samo procenat glasova koji osvojite, već koliko se tih glasova na kraju pretvori u poslaničke mandate.

„Zato bi, u slučaju tesnog rezultata, manjine mogle dobiti ulogu kakvu dugo nisu imale. Ako jednom bloku bude nedostajalo četiri, pet ili šest poslanika do većine, onda isto toliko manjinskih mandata više nisu politički ukras niti pojačanje već formirane vlasti. Ovi izbori biće svojevrsno političko čistilište, uz jednu od najvećih mobilizacija birača u poslednjih nekoliko izbornih ciklus. I u tako snažnoj polarizaciji između dva glavna politička pola mnoge manje stranke mogle bi nestati iz parlamenta, dok će manjinske liste, po svemu sudeći, preživeti to političko ukrupnjavanje“, zaključuje Fahrudin Kladničanin.

* Pripadnici nacionalnih manjina čine ukupno 12 odsto ukupnog stanovništva Srbije

Novinar Nedim Sejdinović u razgovoru za Danas upozorava na presudni značaj manjina. I podseća da pripadnici nacionalnih manjina čine najmanje 12 odsto ukupnog stanovništva Srbije, što je daleko od zanemarljivog broja, pogotovo u uslovima kada su izbori, kao što su ovi, neizvesni.

„Do sada su manjine većinom glasale za svoje, manjinske stranke, ili su bile sklonije da daju glas naprednjacima nego opoziciji. A parlamentarne manjinske stranke su, opet – ne sve, naravno, ali većina – podržavale režim. Što nije ni potpuno neočekivano, jer se one po pravilu priklanjaju jačem na političkoj sceni, a do pojave studenata znalo se ko je u Srbiji jači. Kao što je jasno da je tu svoju snagu stekao koristeći nasilje, lopovluk i prevare“, ističe Sejdinović.

Da bi se, kako kaže, objasnio fenomen zašto su manjine direktno ili indirektno glasale za presvučene radikale, koji su im donedavno radili o glavi, treba reći da kod njih strah igra mnogo veću ulogu u politici nego kod većine, odnosno da je njih lakše uceniti. A naprednjaci su ih, dodaje, ucenjivali preko korumpiranih manjinskih elita ili neposredno preko surovih komesara.

* U slučaju da SL bude u mogućnosti da formira vladu, nije isključeno da je podrže i manjinske stranke

„Skontali su manjinci da je bolje pred radikalima pognuti glavu, nego ostati bez glave. Od pada nadstrešnice situacija se promenila. Pojavio se izuzetno važan i snažan politički faktor – a to su studenti – što je dovelo do promene i u političkom koloritu manjina. Naravno, u svakoj od njih dešavaju se specifični procesi, ali svakako će dobar deo njih skupiti hrabrost i odlučiti da da glas studentskoj listi, čak pre nego manjinskim strankama“, ocenjuje naš sagovornik.

Sejdinović primećuje da u svakoj većoj manjini postoje i partije i organizacije koje su snažno podržale Studentsku listu.

„A kada je reč o najbrojnijoj manjini, Mađarima, ne treba posebno isticati da će pad Orbanove vlade uticati na političke preferencije građana mađarske nacionalnosti. U slučaju da Studentska lista bude u mogućnosti da formira vladu, uopšte nije isključeno da tu vladu podrže i manjinske stranke koje su do sada bile lojalne naprednjacima. Ko poznaje prilike u tim strankama, rekao bi čak da bi to bio sasvim logičan ishod“, zaključuje sagovornik Danasa.