Autoritet iz čestitosti – Lični stavovi

Oprostili smo se od kolege i prijatelja koji je više od četiri decenije bio među onima čiji su lični i moralni standardi davali meru instituciji. Imali smo privilegiju da sa njim delimo vreme, prostor i ideje, a neki od nas i početke i najlepše trenutke u ovom predivnom poslu.

Kada se osvrnemo na njegov životni i profesionalni put, vidimo impresivnu mapu naučnog uspeha. Preko 41 godine provedene u Institutu nisu bile samo radni staž; bio je to život posvećen traganju za naučnom verifikacijom i istinom o društvu u kojem živimo.

Kao dugogodišnji direktor Instituta u teškim godinama od 1989. do 2002. i kao čovek koji je upravljao Centrom za politikološka istraživanja i javno mnjenje, Pantić nije samo vodio instituciju – on ju je čuvao. Čuvao je njen dignitet, njenu nezavisnost i njen naučni integritet u vremenima kada je to bilo najteže. Time je ispunio i građanski kredo da je javni interes iznad svega.

Njegov doprinos socijalnoj psihologiji, metodologiji i istraživanju javnog mnjenja uvrstio ga je u vrh naše naučne zajednice. Vrednosno, bio je evropejac, sarađivao sa evropskim i američkim naučnim institucijama i bio član Ruske akademije društvenih nauka.

Način i teme kojima se bavio svrstale su Institut i njega lično na međunarodnu naučnu mapu. Bio je član Međunarodnog udruženja za primenjenu psihologiju i Međunarodnog udruženju za političke nauke, što svedoči o naučnom autoritetu koji je prevazilazio granice naše zemlje.

Svetovna religioznost je kontroverzni pojam koji je Pantić uveo u našu socijalnu psihologiju i empirijska istraživanja, ali i u širu javnu debatu.

Kroz empirijska istraživanja javnog mnjenja on je pokazao da u našem društvu postoji značajan procenat ljudi koji nisu klasični vernici, ali se ne mogu smatrati ni potpunim ateistima, jer pokazuju elemente svetovne religioznosti.

Za njega je istraživanje stavova građana bilo naučni instrumentarijum za duboko razumevanje društva, vrednosnih orijentacija i pulsa mladosti kojima je posvetio veliki deo svog rada.

Bio je među pionirima istraživanja javnog mnjenja u ovom delu sveta, jer su se u Institutu društvenih nauka istraživanja javnog mnjenja počela raditi još početkom 60-ih godina dvadesetog veka, pre nego bilo gde u jugoistočnoj Evropi.

Ali, ono što danas odzvanja jače od svih titula, od svih bibliografskih jedinica i funkcija, jeste ono što ste svi vi koji ste ga poznavali, ulazeći u ovu salu, poneli u srcu: sećanje na njegov karakter.

Reputacija je ono što ljudi misle o vama, a karakter je ono što vi stvarno jeste bez obzira na to šta drugi misle, pa i vi sami šta mislite o sebi. Pantić spada u one retke divne ljude čiji su i karakter i reputacija bili visoko, visoko iznad proseka.

Pantić je bio baš onakav čovek kakvog je zamišljao rimski imperator i filozof Marko Aurelije kada je pisao o pojedincu koji je u potpunosti ispunio svoju misiju na zemlji.

Marko Aurelije je verovao da pravi čovek mora ostati uspravan, blag prema drugima, strog prema sebi, posvećen javnom dobru i potpuno imun na taštinu. Dragomir Pantić je živeo upravo taj stoički ideal.

U vremenima koja su često favorizovala laktanje, galamu i površnost, on je bio oaza strpljenja i blagosti. NJegov autoritet nije proisticao iz funkcije direktora ili profesorske katedre, već iz njegove čestitosti.

Slušao je sagovornika sa pažnjom koja je danas retka. Kolege pamte da je bio nepokolebljiv u argumentima, ali uvek pun uvažavanja prema ličnosti onoga ko misli drugačije. Njegova pravdoljubivost nije bila deklarativna; bila je svakodnevna, praktična i tiha.

Dragi kolega i prijatelju,

Tvoja misija na zemlji je ispunjena. Iza tebe ostaje Institut koji si gradio i sačuvao, ostaju knjige, članci i istraživanja koja će se čitati, i što je najvažnije, ostaje svetli primer kako se dostojanstveno korača kroz život.

Neka ti je večna slava i hvala.

Autor je naučni saradnik na Institutu društvenih nauka

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.