Vrućine i prava radnika u tekstilnoj industriji – Ekonomija

Srpsko izdanje dokumenta koji je objavio Centar za politike emancipacije (CPE) ističe da umesto da se vrućina tretira kao povremena neprijatnost, dokument je postavlja kao pitanje radnih i ljudskih prava i pred vlade, dobavljače i brendove iznosi četiri konkretna zahteva: zaštitu zdravlja i bezbednosti na radu koju oblikuju sami radnici i radnice, očuvanje zarada i egzistencije kada vrućina omete ili prekine proizvodnju, poštovanje svih radničkih prava bez obzira na temperaturu, i ublažavanje samih klimatskih promena koje ove rizike stvaraju.

„Za Srbiju ovo nije apstraktna tema. Ovog leta Beograd je zabeležio 22 uzastopna tropska dana, što je najduži takav niz u istoriji merenja. Slične rekorde oborili su i drugi gradovi, dok su požari, uz sušu i istorijski niske vodostaje, sve češći širom zemlje. Istovremeno, tekstilna industrija ostaje jedan od radno najintenzivnijih i najslabije zaštićenih sektora u zemlji, u kojem pretežno rade žene, često za minimalnu zaradu i pod pritiskom izrazito visokih normi“, navodi se u saopštenju CPE.

Iako zakon propisuje da temperatura u radnim prostorijama ne sme da prelazi 28°C, u proizvodnim halama se leti neretko radi na preko 40°C pored mašina koje same zrače toplotu, uz norme koje ne popuštaju i uz slučajeve u kojima radnice kolabiraju na radnom mestu. Postojeća kršenja prava vrućina ne stvara sama, ali ih produbljuje, i to upravo kod onih ljudi koji su za klimatsku krizu najmanje odgovorni.

Ističe se da dokument nudi okvir pravedne tranzicije: rešenja koja klimatsku akciju ne razdvajaju od dostojanstvenog rada, sigurnih ugovora i plate od koje se može živeti. Predložene mere su poznate i primenljive: od temperaturnih pragova koji pokreću zaštitne korake i prilagođavanja normi bez smanjenja zarada, preko socijalne zaštite u slučaju bolesti i gubitka posla, do uključivanja radnica i radnika i sindikata u planiranje.