Veštačka inteligencija u IT industriji: Produktivnost raste, ali uslovi i broj radnih mesta opadaju – Ekonomija

Popularizacija veštačke inteligencije dovela je do velikih promena u IT industriji na globalnom nivou. Ove godine je posao u ovom sektoru izgubilo 130.000 radnika širom sveta, a najveći talas otpuštanja IT sektor je video 2023. godine kada je preko 260.000 radnika ostalo bez posla.

Iako veštačka inteligencija nije eksplicitno navedena kao razlog za sve ove otkaze, ono što se ne može poreći je činjenica da je njen razvoj učinio kodiranje lakšim, a programere produktivnijim, čak do te mere da neke kompanije od programera zahtevaju da njihov kod u velikoj meri bude AI generisan.

Međutim, produktivnost „mašine“ dovela je i do smanjene potrebe za ljudskim faktorom, a istovremeno i do smanjenja broja radnih mesta.

Koristeći se veštačkom inteligencijom kao pomoćnim alatom, programeri su kao pojedinci postali i produktivniji, a samim tim i sposobniji da sami obave veći obim posla.

Izvršni direktor Srpske IT asocijacije Marko Vučetić prepoznaje ovo kao pozitivnu stranu razvitka AI, ali s druge strane i kao negativu, zbog uticaja koji je to imalo na tržište rada.

„Mislim da su, od momenta primene veštačke inteligencije, ljudi generalno postali za nijansu produktivniji zbog te moći AI alata koji nam pomažu u svakodnevnom pisanju, radu i tako dalje. To je ta pozitivna strana. Negativna strana jeste da veštačka inteligencija na neki način ‘trese’ tržište rada, pa i samim tim učesnike na tržištu rada, a to su zaposleni, tako da je neophodno brzo prilagođavanje zaposlenih po pitanju učenja, po pitanju implementacije i rada na tim AI alatima“, navodi on.

Ovaj trend baca svoju senku i na tržištu rada u Srbiji. U martu ove godine otkaz je dobilo više od 500 IT radnika, a kako prenosi Vreme, od početka godine do juna ovaj broj je porastao na 800 ljudi.

Pored toga, kompanija Ubisoft, jedan od vodećih developera video igara u svetu, ovog leta zatvorila je svoju kancelariju u Beogradu, nakon jedne decenije rada, otpočevši sa samo 15 programera. Ovom prilikom, preko 100 radnika je ostalo bez posla.

Da će za sve ove ljude biti izazovno ponovo pronaći posao u struci — hoće, budući da se na jednom oglasu za posao na programerskim pozicijama prijavi u proseku oko 2.500 ljudi, a uz to se vide i nepovoljniji radni uslovi, s obzirom da sve veći broj kompanija zahteva rad iz kancelarije, a ne od kuće.

Ipak, najveći izazov je pred mladim programerima.

IT industrija bila je jedna od najpopularnijih karijernih opcija među mladima, što se ogleda u činjenici da se veliki broj maturanata opredeljivao za IT smerove na fakultetima koji ih imaju, poput Fakulteta organizacionih nauka i Elektrotehničkog fakulteta.

Međutim, mit o dostupnosti posla, dobrim platama i visokim standardima stranih korporacija pada u vodu nakon razgovora sa jednim studentom Elektrotehničkog fakulteta.

On tvrdi da je trenutna situacija najviše naškodila mladim programerima, jer ne samo da IT firme zahtevaju iskustvo za juniorske pozicije, već je to postao zahtev i za potencijalne praktikante, sve zbog mogućnosti veštačke inteligencije da odradi njihov deo posla.

„Ja sam, konkretno, uspeo da nađem mesto za plaćenu praksu, ali samo zbog poznanstva. Firme, inače, poslednjih godina ne primaju praktikante jer im sada taj deo posla koji rade praktikanti radi AI, i to bez učenja i bez plate. Jedini način da se dođe do prakse u mnogim IT kompanijama je preporukom nekoga ko radi u nekoj od većih kompanija, ili ukoliko ste samostalno radili na nekom ozbiljnijem IT projektu“, ukazuje student.

Marko Vučetić je saglasan da su juniori i mladi programeri u najvećem problemu, a pored same veštačke inteligencije dodaje i da njima seniori, koji se sada prijavljuju za manje seniorne pozicije, prave konkurenciju na tim radnim mestima.

Ipak, on smatra da se mladima može pomoći da ponovo zauzmu bolju poziciju na tržištu rada, kao i da fakulteti u Srbiji ne mogu da isprate brzinu kojom se tehnologije razvijaju, te da privreda trenutno na tom polju mora pomoći u kvalifikaciji mladih.

„Mi smo odlučili da ove godine pokrenemo potpuno besplatan AI bootcamp za najbolje mlade studente sa tehničkih fakulteta, gde ih dva i po do tri meseca edukujemo u pravcu AI-a i svega što AI donosi, gde oni, kao mladi ljudi sa već postojećim znanjem to znanje nadograđuju i smanjuju taj jaz između očekivanja privrede i obrazovanja, odnsono onoga što su stekli“, ističe Vučetić.

On dodaje i da, pored trenutnih talasanja na tržištu rada, ipak vidi veštačku inteligenciju kao ispomoć u radu u nekoj bližoj budućnosti, ali naglašava da će najvažniji uvek biti ljudski faktor koji mora da „donese odluku i podnese rizik koji ta odluka donosi, ali i da preuzme uspeh u momentu kada je on zagarantovan“.