Većinu mladih ne zanima subvencionisani stambeni kredit, više od četvrtine misli da nikada neće imati svoju nekretninu – Ekonomija

Alternativni izveštaj za 2026. godinu koji je sastavila Krovna organizacija mladih Srbije ukazuje na to da 19,9 odsto stanovnika Srbije starosti između 15 i 30 godina poseduje stan ili kuću u kojoj živi.

Iako je taj broj udvosturčen u protekloj deceniji, ne mogu se zanemariti drugi podaci, poput procenta mladih koji žive sa porodicom, a kojih je 56,9 odsto.

Više od polovine mladih koji žive sa roditeljima tvrde da je razlog za to, školovanje, ali ne mali broj njih, čak 22,5 odsto, kao razlog navodi manjak novca za osamostaljenje.

Generalna sekretarka Komsa Milica Borjanić ukazuje upravo na to i navodi da između statusa stanovanja mladih i ekonomskih faktora postoji neraskidiva veza.

„Mladi prvi kažu da im dominantan problem predstavljaju upravo ti visoki troškovi života, nedostatak adekvatnog zaposlenja, odnosno adekvatne finansijske nadoknade za njihov, a samim tim i proces osamostaljivanja i izlaska iz porodičnog doma. Važno je da pogledamo koliko mladi zarađuju i pod kakvim ugovorima i radnim uslovima oni zapravo rade i da li uopšte imaju mogućnost da se osamostale“, kaže Borjanić i dodaje da se danas u odnosu na pre 10 godina mladi manje žale na nezaposlenost, a više na visinu zarada.

Ovi podaci ogledaju se u finansijskom teretu koji stanovanje predstavlja za mlade ljude u Srbiji.

Među onima koji iznajmljuju stan, 21,4 odsto smatra da im to ne predstavlja veliki finansijski teret, dok 14,3 tvrdi da su troškovi svakako nisu veliki, ali su postojeći. Troškove umereno oseća 29,5 ispitanika, dok su za 21,2 odsto troškovi umereno veliki. Stanovanje predstavlja veliki finansijski teret za 13,6 odsto mladih koji iznajmljuju svoj dom.

Ipak, mladi se nadaju. Samo pet odsto njih ne iskazuje interesovanje da poseduje sopstvenu nekretninu, 22 odsto smatra da to može postići do tridesete godine, 46 odsto misli da je izvodljivo posedovati nekretninu između njihove tridesete i četrdeset pete godine, a čak 27 odsto smatra da taj cilj nikada neće postići osim u slučaju nasledstva.

Iako mladi većinski izražavaju želju da poseduju stan ili kuću u kojoj žive, oni ne pokazuju veliko ineteresovanje za podizanje subvencionisanih kredita za mlade za kupovinu stana. Čak tri četvrtine mladih ne uzima u obzir ovaj kredit. Nešto ispod petine njih tvrdi da će ga razmotriti u budućnosti, dok 5,7 odsto smatra da je procedura previše složena ili im ne odgovaraju uslovi. Za kredit je apliciralo samo jedan odsto mladih, prema istraživanju.

U izveštaju je navedeno i da više od polovine mladih ne živi u mestu odrastanja, a oko petine njih zbog posla.

Ove godine je 21 odsto mladih izrazilo želju da se odseli iz zemlje, 26 odsto želi to, ali nije u procesu planiranja, a 42 odsto ne želi odlazak, ali ne otpisuje mogućnost. Među njima, 12 odsto njih ne želi da se odseli iz Srbije.

Kao razloge, trećina navodi viši standard života, a samo pet odsto veće šanse za zaposlenje. Dostojanstveniji život je razlog za 29 odsto, a bolje okruženje za osnivanje porodice i više slobode nose po osam odsto među razlozima emigracije, dok bolje javne usluge iznose 17 odsto.

„Kada pitamo mlade koliko je neophodno za neki pristojan život u Srbiji, oni kažu da je to više od 130.000 dinara, međutim, svega oko 12 odsto mladih zapravo zarađuje toliko, što nam ukazuje na jedan veliki disbalans između očekivanja i stvarnih i realnih potreba poput cene potrošačke korpe, i sa druge strane, zapravo, realnosti u kojoj žive i kolika su im primanja“, navodi Borjanić.

Kao razlog zašto se ne bi odselili, 11 odsto tvrdi da prosto ne želi da živi na drugom mestu, gotovo isti broj smatra da je život u Srbiji sasvim pristojan, dok 21,2 odsto kao razlog navodi prijatelje i porodicu. Nešto ispod dva odsto ima problem sa stranim jezikom, a 55,2 odsto kao razlog navodi želju da Srbiju pretvori u mesto koje bi bilo pristojno za život.