„Svoj na svome mogao bi da padne samo ako stigne poziv odozgo“: Da li sud može da obori zakon i šta bi bilo sa donetim rešenjima? – Ekonomija

Portal Nova.rs pisao je da su u Ustavnom sudu nedavno formirana tri predmeta koja bi mogla da „obore“ zakon „Svoj na svome“. Da su predmeti formirani za Danas potvrđuje i advokat i konsultant za građevinske dozvole i legalizaciju Đorđe Vukotić.

On objašnjava da su predmeti formirani već izvesno vreme, nakon što su, kako navodi, sudu podnete inicijative, odnosno zahtevi za ocenu ustavnosti tog zakona.

Prema njegovim rečima, jedan od zahteva podnela je Advokatska komora, dok su pojedini advokati zahteve podneli i posebno.

„Znači ima više zahteva za koje ja znam, međutim, prema njima nije reagovano“, kaže Vukotić.

Kada će, kako dodaje, Ustavni sud uzeti predmet u rad, prema njegovom mišljenju, zavisiće od toga „kakav im nalog dođe odozgo“.

„Upravo je u tome i svih ovih godina bio problem, zato što godinama nisu uzimani u rad neki zakoni, pa su neustavni funkcionisali, a neki su stavljeni van snage čak i ako nisu neustavni, samo zato što je nekom bilo u interesu da ih obori“, navodi Vukotić.

On ističe da Ustavni sud veoma sporo reaguje, dodajući da on, po pravilu, predmet završi za godinu i po do dve godine ili sačeka period kada to više nema efekta, iako su, kako kaže, sve to urgentni predmeti.

„Činjenica je da čim stigne zahtev za ocenu ustavnosti nekog zakona oni moraju da formiraju predmet“, ukazuje Vukotić.

Samo je pitanje, naglašava, kada će stići poziv odozgo i reći: „E sada stavi van snage zakon, zato što neću više da ga sprovodim“.

Vukotić dalje pojašnjava da i kada se neki zakon stavi van snage zbog neustavnosti, sve što je do tada doneto i dalje važi – i rešenja i presude. Dodaje da se stečena prava ne mogu ukinuti.

„Međutim, mogu se onemogućiti ljudi koji nisu ostvarili prava po tom zakonu da ostvare ta prava i oni se dovode u lošiji red. Onda se postavlja pitanje šta je do tog trenutka legalizovano, da li to znači da su legalizovane uglavnom stvari koje su njima bile u interesu, znači njihovi predmeti, zatim jednostavni predmeti, kako bi pokazali građanima neku brojku i da se nešto naplati“, ukazuje Vukotić.

Naš sagovornik postavlja pitanje i da li su rešenja o upisu prava svojine prvo deljena u mestima gde su održavana glasanja, dodajući da to ne može da se tvrdi bez dokaza, ali navodi da su takve informacije stizale sa terena.

To će sve tek saznati, kaže Vukotić, kada bude objavljen zvaničan izveštaj gde je i koliko legalizovano.

„Nikada do sada nije javno objavljen takav izveštaj. Tu bi se sve videlo“, tvrdi on.

Vukotić ukazuje i na problem ljudi koji su zahteve za ozakonjenje podneli po ranijim zakonima, odnosno pre zakona „Svoj na svome“, a čiji postupci još nisu okončani. Prema njegovom tumačenju, oni su pokretanjem postupka već stekli određena prava, zbog čega se njihovi predmeti ne mogu jednostavno odbaciti ukoliko bi i aktuelni zakon bio proglašen neustavnim.

Kako objašnjava, eventualno stavljanje zakona van snage ne bi rešilo status tih predmeta, već bi moglo da otvori prostor za donošenje novog zakona kojim bi se ponovo uredilo pitanje ozakonjenja objekata koji do tada nisu obuhvaćeni postupkom.

„Dok se ne reši pitanje ljudi koji su podnosili zahteve po starim zakonima, pa dok se ne reše ovi predmeti po ovim prijavama, sve su to građani koji su donošenjem zakona stekli određena prava i njima ne može da se kaže neustavno je i neće vam se rešiti, znači biće donet neki novi zakon i onda će se sačekati da prođe neko vreme da bi se opet legalizovalo nešto što je naopako građeno da se proširi na te objekte. Eto, to je njihova ideja“, smatra Vukotić.

RGZ: Izdato više od milion rešenja

Zakon o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima Narodna skupština Srbije usvojila je 22. oktobra 2025. godine, a na snagu je stupio dva dana kasnije, 24. oktobra.

Građani su prijave po ovom zakonu mogli da podnose od 8. decembra 2025. do 5. februara 2026. godine, što je bio redovni rok od 60 dana, a nakon njegovog produženja prijave su mogle da se podnose zaključno sa 8. februarom.

Po isteku roka, podneto je oko 2,5 miliona prijava.

Republički geodetski zavod (RGZ) objavio je ove nedelje da je izdao više od milion rešenja u okviru upisa prava svojine po zakonu „Svoj na svome“. Što znači da je ostalo da se reši još oko milion i po prijava.

Podsetimo, zakon „Svoj na svome“ je od donošenja na udaru kritika stručne javnosti. Pre svega, stručna javnost je zamerala to što država ne garantuje da su objekti koji će biti upisani u katastar bezbedni.

Ukazivali su i na to da će mnogi nelegalni objekti koje su gradili investitori bliski aktuelnom režimu legalizovati objekte za koje niko ne može da tvrdi da su bezbedni, i to će učiniti za malu svotu novca.

Struka je zamerala i to što nije poznato šta će država uraditi sa objektima koji su već izgrađeni na zemljištu u javnoj svojini, u zaštićenim zonama, vodoizvorištima. Prema novom zakonu oni neće moći da budu legalizovani, već će pripasti državi, ali je nejasno šta će sa njima dalje biti.

Ukazivali su i na to da bi država mnoge projekte, kao što su objekti u okviru EXPO-a, Beograda na vodi, saobraćajnice, na ovaj način mogla da legalizuje bez čekanja građevinskih i upotrebnih dozvola.