Računica Fidelitija: Koliko novca bi trebalo da imate ušteđeno sa 30, 40, 50 i 60 godina? – Ekonomija

Većina ljudi zna da bi trebalo da štedi za budućnost, ali pitanje je koliko je novca zapravo dovoljno. Jedan od načina da se to proceni jeste da se pogleda koliko bi ušteđevina trebalo da iznosi u odnosu na godišnju zaradu. Drugi je da se uporedi sa onim što u proseku imaju ljudi sličnih godina.

Koliko bi trebalo da imate ušteđeno sa 30 godina?

Do 30. godine uglavnom se postavljaju finansijski temelji za budućnost. To je period kada mnogi otplaćuju dugove, štede za kupovinu nekretnine, dok dugoročna štednja često pada u drugi plan.

Fideliti navodi da bi osoba sa 30 godina, prema njihovim smernicama, trebalo da ima ušteđevinu u visini jedne godišnje zarade. U to mogu da se računaju sredstva koja se nalaze i u penzionim fondovima i van njih.

Tako bi osoba koja zarađuje 30.000 funti (oko 34.956 evra), prema ovom orijentiru, trebalo da ima toliko ušteđeno.

Poređenje sa drugima

Prema podacima britanske vlade koje navodi Fideliti, u starosnoj grupi od 25 do 34 godine prosečan iznos na ISA računima iznosi 10.556 funti (oko 12.300 evra), dok je medijalni iznos u penzionim fondovima 18.800 funti (oko 21.906 evra).

Važno je napomenuti da se ovi iznosi odnose na ljude koji imaju štednju na ISA računima i u penzionim fondovima. Mnogi ljudi nemaju takvu vrstu štednje, pa bi prosek kada bi se uračunali i oni bio znatno niži. Najnoviji podaci koje Fideliti navodi odnose se na period do 2022. godine.

Koliko je potrebno za prihod od 50.000 funti godišnje u penziji?

Fideliti je izračunao i koliko bi trebalo uštedeti za konkretan cilj – prihod od **50.000 funti (oko 58.260 evra) godišnje u penziji.

Za osobu od 65 godina, kojoj je potreban takav prihod, potreban je fond od nešto više od milion funti (oko 1,17 miliona evra). Računica pretpostavlja da prihod raste za dva odsto godišnje.

Prema toj računici, fond bi se uz prosečne rezultate ulaganja potrošio do 95. godine, dok bi se uz loše rezultate ulaganja potrošio već do 86. godine.

Za osobu od 30 godina koja je počela da štedi sa 25. godinom, Fideliti procenjuje da bi za dostizanje fonda od milion funti do 65. godine bilo potrebno da već ima 34.826 funti (oko 40.579 evra) i da izdvaja 544 funte (oko 634 evra) mesečno.

Mesečni doprinos bi trebalo da raste za dva odsto godišnje, uz pretpostavku prinosa od pet odsto na ulaganja nakon svih naknada.

Koliko bi trebalo da imate ušteđeno sa 40 godina?

Do 40. godine trebalo bi da su finansijski temelji već postavljeni. Mnogi u ovom periodu otplaćuju stambeni kredit ili imaju porodicu o kojoj brinu, dok prihodi mogu da rastu sa napredovanjem u karijeri.

Prema Fidelitijevim smernicama, osoba sa 40 godina trebalo bi da ima ušteđevinu u visini dvostruke godišnje zarade.

To znači da bi osoba koja zarađuje 50.000 funti (oko 58.260 evra) trebalo da ima oko 100.000 funti (oko 116.519 evra) ušteđeno.

Poređenje sa drugima

Među osobama od 35 do 44 godine koje imaju sredstva na ISA računima i u penzionim fondovima, prosečan iznos na ISA računima iznosi 14.254 funte (oko 16.609 evra), dok je medijalni iznos u penzionim fondovima 39.500 funti (oko 46.025 evra).

Koliko je potrebno za prihod od 50.000 funti godišnje u penziji?

Osoba od 40 godina koja želi da u penziji ostvaruje prihod od 50.000 funti (oko 58.260 evra) godišnje, prema Fidelitijevoj računici, trebalo bi da ima 149.159 funti (oko 173.799 evra) ušteđeno i da izdvaja **664 funte (oko 774 evra) mesečno.

Doprinosi bi trebalo da rastu za dva odsto godišnje, uz pretpostavku prinosa od pet odsto na ulaganja nakon svih naknada.

Koliko bi trebalo da imate ušteđeno sa 50 godina?

Do 50. godine trebalo bi da imate jasniju sliku o tome u kakvom su stanju vaše finansije i koliko ste spremni za penziju.

To je period kada štednja može da se ubrza, posebno ako su neke ranije finansijske obaveze smanjene, dok još uvek imate dovoljno vremena do penzije.

Prema Fidelitijevim smernicama, osoba sa 50 godina trebalo bi da ima ušteđevinu u visini četvorostruke godišnje zarade.

Tako bi osoba koja zarađuje 60.000 funti (oko 69.911 evra) trebalo da ima oko 240.000 funti (oko 279.646 evra)ušteđeno.

Poređenje sa drugima

Među osobama od 45 do 54 godine koje imaju sredstva na ISA računima i u penzionim fondovima, prosečan iznos na ISA računima iznosi 25.316 funti (oko 29.498 evra), dok je medijalni iznos u penzionim fondovima 80.000 funti (oko 93.215 evra).

Koliko je potrebno za prihod od 50.000 funti godišnje u penziji?

Osoba od 50 godina koja želi prihod od 50.000 funti (oko 58.260 evra) godišnje u penziji, prema Fidelitijevoj računici, trebalo bi da ima 357.567 funti (oko 416.633 evra) ušteđeno i da izdvaja 809 funti (oko 943 evra) mesečno.

Doprinosi bi trebalo da rastu za dva odsto godišnje, uz pretpostavku prinosa od pet odsto na ulaganja nakon svih naknada.

Koliko bi trebalo da imate ušteđeno sa 60 godina?

Sa 60 godina penzija je već blizu, pa je važno imati jasnu predstavu o tome sa koliko novca ćete raspolagati nakon završetka radnog veka.

Fideliti navodi da bi osoba sa 60 godina trebalo da ima ušteđevinu u visini šestostruke godišnje zarade.

Tako bi osoba koja zarađuje 60.000 funti (oko 69.911 evra) trebalo da ima oko 360.000 funti (oko 419.468 evra) ušteđeno.

Poređenje sa drugima

Među osobama od 55 do 64 godine koje imaju sredstva na ISA računima i u penzionim fondovima, prosečan iznos na ISA računima iznosi 41.311 funti (oko 48.135 evra), dok je medijalni iznos u penzionim fondovima 137.800 funti (oko 160.563 evra).

Koliko je potrebno za prihod od 50.000 funti godišnje u penziji?

Osoba od 60 godina koja želi prihod od 50.000 funti (oko 58.260 evra) godišnje u penziji, prema Fidelitijevoj računici, trebalo bi da ima 725.323 funte (oko 845.139 evra) ušteđeno i da izdvaja 986 funti (oko 1.149 evra) mesečno.

Doprinosi bi trebalo da rastu za dva odsto godišnje, uz pretpostavku prinosa od pet odsto na ulaganja nakon svih naknada.

Šta ove brojke znače za Srbiju?

Fidelitijeve brojke treba posmatrati kao orijentir, a ne kao univerzalno pravilo. Sama kompanija naglašava da su ciljevi zasnovani na pretpostavkama i da stvarni ishodi mogu biti drugačiji.

Osim toga, računice se odnose na britansko tržište i sistem penzionisanja i štednje. ISA računi, penzioni fondovi, zarade i troškovi života u Velikoj Britaniji nisu isti kao u Srbiji.

Zato se iz ovih podataka ne može zaključiti da bi osoba u Srbiji sa 40 godina trebalo da ima, na primer, 100.000 funti ušteđeno. Mnogo je korisnije posmatrati osnovni princip koji Fideliti koristi – da se napredak u štednji poredi sa sopstvenim prihodima i dugoročnim potrebama.

Fideliti takođe upozorava da ovakvi ciljevi mogu delovati nedostižno ljudima koji su sa štednjom počeli kasnije. Ipak, kompanija navodi da je i tada korisno pratiti napredak i pokušati da se štednja poveća.

Napomena: Računica Fidelitija kompleksnija je nego što je to predstavljeno u ovom tekstu. Kako su došli do navedenih podataka možete pogledati na ovom LINKU.