NBS i dalje ne menja referentnu kamatnu stopu, rizici zbog produženog trajanja energetskog šoka – Ekonomija

Prilikom donošenja navedene odluke, Izvršni odbor je pre svega imao u vidu ostvareno i očekivano kretanje inflacije u narednom periodu, kao i rizike iz međunarodnog okruženja koji mogu uticati na njeno kretanje.

Kako se navodi u obrazloženju odluke, iako su prvobitno izostali znatniji inflatorni efekti na globalnom nivou po osnovu eskalacije sukoba na Bliskom istoku, izazovi su od letos dodatno povećani, budući da je došlo do ponovnog rasta cena sirove nafte, koji prati i rast cena prirodnog gasa i električne energije.

„Dosadašnjem ublažavanju znatnijih efekata na cene naftnih derivata na domaćem tržištu doprineli su smanjenje akciza na naftne derivate i korišćenje raspoloživih zaliha energenata. Ipak, ukoliko sukob na Bliskom istoku potraje ili se geopolitičke tenzije dodatno zaoštre, ne može se isključiti mogućnost da se efekti preliju na troškove proizvodnje i transporta na globalnom nivou, lance snabdevanja, tokove kapitala, a time i na inflaciju. Za Srbiju, kao malu i otvorenu ekonomiju koja u značajnoj meri zavisi od uvoza energenata, neophodno je nastaviti pažljivo praćenje ovih rizika“, navodi se u saopštenju NBS.

Međugodišnja inflacija je u avgustu blago ubrzala, na 2,2 odsto sa 1,9 odsto u julu, prvenstveno usled nastavka energetskog šoka i povišenih svetskih cena nafte, pri čemu Izvršni odbor očekuje da će niska baza iz prošle godine po osnovu primene uredbe o ograničenju trgovačkih marži uticati da se inflacija od septembra ove godine kreće oko nivoa od četiri odsto.

Izvršni odbor je istakao da se prema poslednjoj raspoloživoj srednjoročnoj projekciji Narodne banke Srbije iz avgusta očekivalo da će međugodišnja inflacija u naredne dve godine, nastaviti da se kreće u granicama cilja, s tim da su sada povećani rizici naviše zbog produženog trajanja energetskog šoka i većeg od očekivanog rasta svetskih cena ostalih primarnih proizvoda.

„Ekonomska aktivnost je u prvoj polovini ove godine viša za 3,5% u poređenju s istim periodom prethodne godine, pri čemu najveći pozitivan doprinos i dalje daju uslužni sektori, kao rezultat rasta privatne potrošnje, s tim da je rast aktivnosti zabeležen i u prerađivačkoj industriji, rudarstvu, građevinarstvu i poljoprivredi. Mesečni pokazatelji dostupni za jul i avgust ukazuju da su uslužni sektori i u trećem tromesečju pružali najveći doprinos ekonomskoj aktivnosti, dok se na industrijsku proizvodnju odražavaju efekti suše i smanjenog vodostaja. Izvršni odbor očekuje da će privredni rast ove godine iznositi najmanje 3,2 odsto i da će naredne godine biti ubrzan na oko 4,5 odsto. Glavni pokretač rasta ekonomske aktivnosti trebalo bi da bude domaća tražnja, uz pozitivan doprinos i potrošnje i investicija, koje će biti podržane rastom raspoloživog dohotka i nastavkom realizacije infrastrukturnih projekata u okviru programa Skok u budućnost – Srbija Ekspo 2027“, navodi se u saopštenju.

Narodna banka Srbije nastavlja da vodi opreznu monetarnu politiku, uz održavanje relativne stabilnosti deviznog kursa. Izvršni odbor će donositi odluke na osnovu pristiglih podataka i njihovog uticaja na kretanje inflacije. Ukoliko proceni da ostvareni rast svetskih cena energenata ima izraženije sekundarne efekte na ostale cene preko inflacionih očekivanja, Narodna banka Srbije će reagovati svim raspoloživim instrumentima. Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će se razmatrati ekonomska kretanja i izgledi i doneti odluka o referentnoj kamatnoj stopi održaće se 12. novembra 2026. godine.