Korupcija se povećava, a vladavina prava urušava – Ekonomija

Akademik i profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Pavle Petrović podsetio je da je Srbija 2012. godine bila na 98. mestu u svetu po nivou korupcije, dok je sada na 138. mestu, što prema Indeksu korupcije pokazuje da je korupcija povećana za 67 odsto.

Osim toga, dodao je Petrović, Srbija je sa 80. mesta otišla na 112. mesto po poštovanju vladavine prava, što predstavlja smanjenje vladavine prava za više od 40 odsto.

Pad vladavine prava se događa zbog toga što je velika koncentracija političke i ekonomske moći u rukama „uske elite“ koja „iskrivljuje pravila igre“ u svoju korist, rekao je Petrović.

Naglasio je da je Srbija, uz Mađarsku, među deset zemalja u svetu u kojima se autokratizacija najbrže odvija, ocenivši da te dve države često idu „ruku pod ruku“.

Srbija je tokom 2000-ih u osnovi bila demokratski sistem, a 2012. prelazi u izbornu autokratiju i od tada sistematski pada, dok je u 2025. godini stigla na korak do pune autokratizacije, dodao je Petrović.

Govoreći o poslovnom sektoru, on je istakao da je korupcija neprijatelj uspešnog biznisa, odnosno da slaba vladavina prava guši privatno preduzetništvo.

Pre svega, kako je naveo, korupcija dovodi do gušenja domaćeg privatnog sektora, jer strani investitori uglavnom uspevaju da se zaštite.

Domaći privatni sektor nedovoljno investira, jer ga poslovni ambijent destimuliše da to čini. Strane direktne investicije su pale na trećinu od onoga što su bile 2024. godine, a državom vođen rast je neodrživ i za dugoročan stabilan rast neophodan je rast domaćeg privatnog sektora, objasnio je Petrović.

Prema njegovim rečima, takav rast je mogao da funkcioniše dok je Srbija imala jeftinu radnu snagu, ali se sada vide naznake strukturnog preokreta u privredi Srbije „na loše“. Kao primer, naveo je to što u južnoj i istočnoj Srbiji jasno pada zaposlenost zbog odlaska stranih investitora.

Programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić istakao je da borba protiv korupcije nikad stvarno nije bila pritotet vlasti, jer tu postoji inherentan problem – oni koji bi mogli da spreče korupciju i uspostave efikasan sistem imaju najmanji interes da to učine.

Problem je, objašnjava Nenadić, to što je za gonjenje slučajeva korupcije potrebno najpre da se na njih ukaže, ali iako uzbunjivači ukazuju na problem, ne postoji sistem koji je zadužen da prati da li i kako se postupa nakon toga.

Predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava (Jukom) Katarina Golubović je ukazala na neophodnost da radnici imaju odgovarajuće pravno znanje i pravnu pomoć u slučajevima kada se iz pozicije nekog ko je samo obavljao svoj zadatak prelazi u poziciju žrtve.

Istakla je da je prvi odgovor na uzbunjivače – mobing, sklanjanje sa određenih poslova i kreiranje negativne atmosfere u okviru radnog udruženja.

U ime organizatora debate, predsednik Upravnog odbora „Kvadra mreže Srbija“ Duško Vuković rekao je da je to prvo javno predstavljanje tog udruženja, čiji je cilj, između ostalog, umrežavanje pojedinaca i organizacija koji se bave borbom protiv korupcije.

Prema njegovim rečima, „Kvadra mreža Srbija“ nije, niti pretenduje da bude organizacija o korupciji, jer je misija tog udruženja da bude posvećena integritetu rada i poverenju.