Korupcija na radnom mestu: “Sistem mora da funkcioniše tako da čovek ne mora da bude heroj da bi uradio ono što je ispravno” – Ekonomija

Korupcija kao pojam u javnoj raspravi najčešće je u vezi sa najvišim državnim strukturama i pozicijama — nameštenim tenderima, neefikasnim institucijama i korumpiranim političkim akterima i državnim službenicima.

Tako su i posledice korupcije često posmatrane kao nešto što utiče na najviše moguće strukture našeg društva, a često su to država sa svim svojim strukturama, institucijama i političkim i ekonomskim mehanizmima.

Međutim, postoji još jedna dimenzija korupcije, koja je vidljiva pri dnu hijerarhije sistema, bilo to u privatnom ili javnom i državnom sektoru, i čiji svedoci su najčešće sami radnici. To je korupcija na radnom mestu, koja najčešće i utiče na te iste radnike. Ona se ogleda u nameštenim konkursima, zapošljavanju preko veze, zloupotrebi položaja moći, trgovini uticajem, a nekad i direktno izvlačenjem novca iz samog preduzeća.

Sredine u kojima su takve stvari pristne ne samo da onemogućavaju dostojanstven rad, već aktivno kažnjavaju i same radnike u prvim preduzetim koracima da se javnost i nadležne institucije obaveste o korupciji.

Na okruglom stolu „Korupcija na radnom mestu — bez rukavica“ se govorilo upravo o direktnom uticaju korupcije na radnike, potencijalnim mehanizmima sprečavanja korupcije, kao i zaštitom radnika koji svojim uzbunjivačkim delovanjem štite javni interes.

Sa ciljem širenja svesti o korupciji na radnom mestu i pronalaska odgovora na sva pitanja koja taj problem postavlja, organizacija „Kvadra Mreža Srbija“ okupila je 22 ličnosti dokazane u borbi protiv korupcije — akademike, pravnike, novinare, sindikalce, poslodavce, kao i članove organizacija koje svojim radom doprinose toj borbi.

Predrag Simonović, penzionisani inspektor SBPOK i jedan od učesnika događaja, podelio je svoje iskustvo sa uzbunjivanjem u javnom sektoru, odnosno u Ministarstvu unutrašnjih poslova.

„Napravljena je izjava o čuvanju tajnosti podataka, gde ti potpisuješ da ćeš da čuvaš tajne podatke i da si spreman da ideš na poligraf kad god to tvoj načelnik zahteva od tebe. Ja sam to odbio u skladu sa članom 41, stavom 3, jer smatram da je to nezakonito, obavestio sam načelnika uprave i izvršio uzbunjivanje“, rekao je Simonović, koji dodaje i da ga je u čitavom procesu najviše šokiralo ćutanje koje ponekad može da znači i saučesništvo, ali je naglasio važnost medija u celom procesu.

Ipak, taj vid podrške nije dovoljan. Kada pojedinac stane naspram sistema, svi mehanizmi kojima se korumpirani krugovi služe da suzbiju uzbunjivače, pogotovo oni u vezi sa pravom, mogu radniku delovati zastrašujuće, što dovodi do umora i straha, i na samom kraju kod radnika budi želju da zažmuri kada se korupcija pred njim ukaže. Uloga sindikata tu postaje značajna, a Milan Radonjić, novinar „Radara“, smatra da njihova trenutna pozicija u Srbiji nije slučajna.

„Mislim da ni situacija sa sindikatima nije slučajna. Mislim da je ona posledica jako lošeg zakona o radu. Mi danas imamo poslodavce koji svojim zaposlenima nude ugovore u kojima eksplicitno stoji da je zabranjena sindikalna aktivnost. To su ugovori koji su legalni i koji postoje. I na neki način, sindikati su kroz vreme stekli auru nečega što je dosadno, što je nebitno. Mislim da ljudi koji su se definisali kao uzbunjivači u ovakvim uslovima zapravo predstavljaju najbolje kandidate za predsednike sindikata. To moraju biti ljudi koji svojom biografijom i svojim prethodnim aktivnostima mogu nekoga da motivišu da bude deo sindikata i da korupciju učine socijalno neprihvatljivom“, rekao je Radonjić.

Opšta kultura i percepcija ljudi takođe predstavlja važan aspekt u borbi protiv korupcije. Profesor na Fakulteta političkih nauka Čedomir Čupić tvrdi da je to stvar moralnih vrednosti, koji zajednica stiče na dva načina, a to su vaspitanje i sprovođenje zakona.

„Mi treba da povratimo jednu kulturu, odnosno znanje i obrazovanje, da smo mi država kao građani, a da su nam sredstva za organizovanje institucije i vlast. U toj kulturi, institucije su između građana i vlasti. Vlasti dajemo poverenje na izborima, njihovim racionalnim i svrsishodnim obećanjima. Ne lažima i podvalama. Dajemo je onima za koje znamo da će svoja obećanja da izvrše, a kontrolni mehanizmi su institucije, koje vrše nadzor i kontrolu vlasti na osnovu zakona. Sa druge strane, one opominju i građane i na neki način im pomažu da vlast njih ne zloupotrebi“, rekao je Čupić.

Pored toga da se korupcija ne može suzbiti bez radnika, upravo te institucije i državni aparat čine sistem koji, kako je navedeno na događaju, „mora da funkcioniše, tako da čovek ne mora da bude heroj da bi uradio ono što je ispravno“. Jugoslav Ristić iz udruženja građana „Nova svetlost“ osvrnuo se upravo na važnu ulogu državnog aparata da zaštiti svoje građane od korupcije, ali je naglasio da za takve procese mora postojati politička volja.

„To možemo da postignemo samo ako proizvedemo političku volju da se to dogodi i onda snagom mišića države da suzbijemo svaku vrsta korupcije i nezakonitosti. Mislim da je to put, inače ćemo kao društvo da zađemo u kriminal, a nikome neće prijati da živi u takvom društvu“, rekao je Ristić.

Duško Vuković, predsednik udruženja „Kvadra Mreža Srbija“ koje je organizovalo ovaj događaj, doneo je zaključnu reč, a zaključak je da korupcija, bilo ona sistemska ili lokalna, na radnom mestu, za svoje suzbijanje zahteva uključenje svih društvenih aktera, pogotovo radnika, koji u tu borbu moraju da se uključe „znanjem i hrabrošću, a ne strahom“.