Energetska kriza, El Ninjo, inflacija, visoke kamatne stope: Svetska ekonomija prolazi kroz seriju šokova – Ekonomija

Globalni privredni rast je i dalje krhke prirode. S jedne strane nepovoljno utiče kombinacija skuplje energije, ponovnog rasta inflacije i visokih kamatnih stopa, dok investicije u AI trenutno predstavljaju jedan od glavnih oslonaca rasta.

Iako u odnosu na prethodne godine, globalni rast usporava, ipak nema recesije u osnovnom scenariju modela OECD.

Centralni makro rizik predstavljaju Bliski istok i cene i snabdevanje energijom. Poremećaji u proizvodnji i izvozu iz Persijskog zaliva podigli su cene nafte i gasa, a evropske zalihe gasa su za ovo doba godine na najnižem nivou u više od 15 godina.

OECD-ov osnovni scenario praktično zavisi od pretpostavke da će se situacija smiriti i da će cene energije tokom 2027. padati.

Inflacija se vratila kao problem. Inflacija u 20 najrazvijenijih zemalja (G20) bi trebalo da poraste sa 3,4 odsto u 2025. na 4,1 odsto u 2026, a zatim da se spusti na 3,6 odsto u 2027. godini. Više od polovine G20 zemalja već ima inflaciju iznad cilja centralne banke. Za evrozonu OECD očekuje oko tri odsto u 2026. i 2,9 odsto u 2027, dok je projekcija za SAD 3,6 odsto u ovoj i 2,6 odsto u sledećoj godini. Centralne banke ciljaju inflaciju od oko dva odsto.

Zbog visoke inflacije ne treba očekivati eru brzog smanjivanja kamata. Oko trećine posmatranih centralnih banaka već je podiglo stope od marta, uključujući SAD i evrozonu. OECD smatra da bi dodatna prilagođavanja mogla biti potrebna ako se energetski šok prelije na širu inflaciju. Istovremeno su dugoročni prinosi na državne obveznice u mnogim razvijenim ekonomijama na najvišim nivoima u 15 ili više godina.

Veštačka inteligencija (AI) je postao makroekonomski faktor, a ne samo tehnološka priča. Investicije u data centre, opremu i poluprovodnike značajno podupiru BDP, industrijsku proizvodnju i međunarodnu trgovinu. Posebno se vide efekti u SAD, Kanadi i Australiji kroz investicije, a u Koreji, Japanu i Kini kroz tehnološki izvoz. OECD čak navodi da AI potrošnja i proizvodnja u mnogim G20 ekonomijama nadoknađuju relativno slabe investicije u drugim delovima privrede.

Međutim, postoji i AI rizik. Tržišne valuacije podrazumevaju veoma snažan budući rast zarada. Ako povraćaj na ogromne AI investicije razočara, mogao bi uslediti pad investicija i valuacija, sa efektima na građevinarstvo, inženjering i finansijska tržišta.

Evropska ekonomija ostaje prilično slaba. OECD očekuje rast evrozone od samo jedan odsto u ovoj i sledećoj godini. Rast cena energije i kamatnih stopa koči ekonomsku aktivnost. U narednom periodu, pad cena energije i veća izdvajanja za odbranu trebalo bi da deluju u suprotnom smeru, da podstiču privredni rast.

Poređenja radi rast BDP-a u SAD se prognozira na 2,2 odsto ove i 2,1 odsto sledeće godine. Privredni rast Kine trebalo bi da bude 4,5 odsto u 2026. i 4,2 odsto u 2027. godini, a Indija bi trebalo da raste po stopi od 7,1 i 6,5 odsto.

U pesimističkom scenariju prema kom bi cene nafte ostale na sadašnjim nivoima sledeće godine uz nestašice, posledice El Ninja i pogoršanja finansijskih uslova privredni rats u 2027. bio bi znatno manji. U tom scenariju bi globalni rast u 2027. bio 0,7 procentnih poena niži, a inflacija 1,1 procentni poen viša nego u osnovnom scenariju.

Hrana je sledeći potencijalni izvor inflacionog šoka. OECD upozorava na vrlo snažan El Ninjo, koji bi mogao da pogodi poljoprivredu u Australiji, Indiji i jugoistočnoj Aziji. Istovremeno su pšenica i kukuruz već poskupeli zbog vremenskih uslova i poremećaja snabdevanja iz Crnog mora. Posebno bi bila pogođena domaćinstva sa nižim prihodima.

Fiskalni prostor država postaje sve manji. Viši prinosi na državne obveznice znače skuplje servisiranje javnog duga, dok istovremeno rastu izdaci zbog starenja stanovništva, odbrane i ekstremnih vremenskih događaja. OECD zato zagovara ciljanu, privremenu pomoć za energiju umesto širokih subvencija i ograničavanja cena. Trenutno je samo oko polovine aktivnih energetskih mera ciljano.