Državno predizborno trošenje ima i posledice: Što ove godine dobiju, sledeće godine odnese inflacija – Ekonomija

Taj deo nije čudan, s obzirom da će privredni rast po svoj prilici ove godine biti veći nego što se očekivalo, a kažu i da su neporeski prihodi znatno veći nego što se planiralo.

Ono što je ste čudno, je to što, i pored „pronađenih“ milijardu evra viška, država planira da poveća deficit za koš 59 milijardi dinara, ili nešto manje od pola milijarde evra. Naravno, pre svega na jednokratnu pomoć, što penzionerima, što korisnicima socijalnih davanja, što svim punoletnim građanima, koji će, doduše većinu novca dobiti iz Akcionarskog fonda, a ne budžeta.

Sve ukupno, radi se o skoro milijardu evra.

Milan Ćulibrk, urednik u nedeljniku Radar primećuje da je „nenormalno“ da predsednik i ministar finansija pronađu milijardu u budžetu, pa da se onda deficit poveća za još pola milijarde.

„Bilo bi očekivano da, kada već ima više sredstava, deficit bude na kraju manji, a ne veći. A činjenica je i da, izuzev 2020. godinu, deficit u nominalnom iznosu nikada nije bilo veći nego što je planirano ove godine – čak 3,4 milijarde evra. Pitao bih, da li građani kada uzmu kredit od 2.000 evra, pa onda uzmu drugi od 3.000 evra da vrate ovaj prvi, kažu da su manje zaduženi“, pita se Ćullibrk.

Gledajući nominalno, deficit od 396 milijardi dinara ili blizu 3,4 milijardi evra, jeste među najvećima. Zapravo manji je samo od manjka u pandemijskoj 2020. godini kada je bio iznad 3,7 milijardi evra.

Međutim, visina deficita se češće poredi sa visinom BDP-a zemlje. S obzirom da je rebalansom planirano da on iznosi 3,5 odsto BDP-a, to je manje nego 2020. i 2021. godine, pa čak je manji nego i u periodu od 2010. do 2016. godine.

Zapravo, baš tu leži i ekonomska neopravdanost ovolikog deficita.

U 2020. godini ceo svet je zahvatila pandemija korona virusa zbog čega je globalna ekonomija stala, a vlade država su masovno posegle za budžetskim davanjima kako bi sačuvali kupovnu moć građana i solventnost preduzeća. Od 2010. do 2014. godine Srbija se nalazila u velikoj krizi koja je počela 2009. godine i u tom periodu dve godine su bile recesione.

U takvim okolnostima države posegnu za davanjima, subvencijama i olakšicama kako vi pogurale ekonomije u kriznim vremenima žrtvujući rast javnog duga.

Ali, koje je opravdanje povećanje deficita, samim tim i javnog duga, u godini u kojoj Ministarstvo finansija povećava procenjeni privredni rast, a državni službenici se hvale najvećim ekonomskim rastom u Evropi.

Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu ukazuje na to da je država prikazala dosta velike neporeske prihode koje čine dividende, dobit javnih preduzeća i Narodne banke Srbije.

„A možda se delom radi i o prihodima od legalizacije. Takođe su i poreski prihodi rasli brže od BDP-a, i porez na zaradu i PDV. Bez rebalansa deficit bi bio oko 2,2 odsto BDP-a“, napominje Arsić.

On ističe i da je iz ekonomskog ugla neopravdano povećavati deficit kada imamo brži rast BDP-a od očekivanog.

„To posebno važi za rast izdvajanja za potrošnju. Ulaganje u neke investicije, koje bi bile procenjene kao opravdane, ne da se ulaže da bi se ulagalo, bi možda i bilo opravdano, ako bi to doprinelo budućem rastu aktivnosti. A bolje bi bilo da smo ta sredstva uštedeli, pa sledeće godine uložili u investicije, u komunalnu infrastrutkuru, škole, bolnice, ili da je ostavljeno za nepredviđene događaje u budućnosti, kada bi bila potrebna pomoć iz budžeta“, napominje Arsić.

Guranje ovoliko novca u ptrošnju imaće i ekonomske posledice. Kako objašnjava Arsić, može se očekivati ubrzanje ekonomske aktivnosti.

„Dovešće i do rasta uvoza i povećanja deficita tekućeg računa platnog bilansa. U nekom trenutku dovešće i do rasta inflacije i, naravno, javnog duga. Ali s obzirom da se radi o jednokratnim davanjima, nijedan od tih efekata neće biti značajan“, ocenjuje Arsić, dodajući da se država već u aprilu i maju zadužila za tri milijarde evra.

Ako nema ekonomskog rezona za rast rashoda od oko milijardu i po, milijardu koliko su veći prihodi od planiranih i još skoro pola milijarde koliko se povećava deficit, onda rezon treba tražiti na drugoj strani.

„Nemam dileme da se radi o trošenju kako bi se učvrstila politička podrška stanovnika pred izbore. Tu imamo tzv. „političke privredne cikluse“. U demokratskim državama 60-ih godina uoči izbora bi bila povećavana potrošnja i to bi dovelo do rasta ekonomske aktivnosti. Ali bi bio povećan deficit i već sledeće godine bi skočila inflacija, i što je dobijeno, već sledeće godine bi bilo izgubljeno“, objašnjava Arsić.

Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, osvrnuo se u četvertak na deficit tvrdeći da je dozvoljen i u skladu sa dogovorom sa MMF-om.

„Dakle naš deficit će biti do tri odsto. Nije naš deficit 8, 9 i 10 odsto kao u Rumuniji, Mađarskoj i mnogim drugim zemljama“, rekao je Vučić komentarišući ocene da ce ove godine biti najveći minus u državnoj kasi. On je dodao i da je javni dug 43 odsto BDP-a, što je „izrazito niska stopa“.

I Fiskalni savet je u svojoj oceni rebalansa postavio pitanje opravdanosti fiskalne ekspanzije i povećanja deficita u vreme kada se privredni rast približava potencijalnoj stopi privrednog rasta od 3,5 odsto. Inače, rebalansom je korigovana stopa privrednog rasta za ovu godinu sa tri na 3,3 odsto.

Takođe, Savet zbog konzervativnog plana određenih kategorija rashoda očekuje da izvršenje budžeta na kraju godine bude bliže deficitu od tri nego 3,5 odsto BDP-a.

U poslednjih 20 godina, najveći deficit države u odnosu na BDP bio je 2020. godine, čak 7,7 odsto BDP-a. Pre toga, 2012. godine, deficit je iznosio 6,2 odsto BDP-a, 2014. godine ostvaren je treći deficit po veličini u ovom periodu – 5,9 odsto BDP-a.