Direktorka MMF: U Rimu se otvara centar za pomoć Zapadnom Balkanu i Moldaviji oko pristupanja EU – Ekonomija

„Oduševljeni smo što je proširenje ponovo na dnevnom redu EU, a brojne zemlje žele da se pridruže u narednim godinama. Ovo je izuzetno pozitivno. U MMF-u smo videli ogromne koristi od proširenja, kako za nove tako i za postojeće članice EU. Zaista, možemo reći da proširenje aktivira motor konvergencije (usklađivanja), što je, po mom mišljenju, najvažniji izum 20. veka“, rekla je Georgijeva u Centru za evropske političke studije (CEPS) u Briselu.

Ona je u tom centru predstavila novi izveštaj posvećen pristupu EU i Zapadnom Balkanu u kojem se navodi da članstvo u EU nudi jedinstvenu priliku za ubrzanje rasta i podizanje životnog standarda zemljama kandidatima.

„Danas pokrećemo novi dokument koji se posebno fokusira na Zapadni Balkan i Moldaviju, zemlje u procesu pridruživanja koje dele određene ekonomske karakteristike. Istovremeno, prepoznajemo važnost kontinuiranog angažovanja sa drugim zemljama koje žele da se pridruže, uključujući Ukrajinu“, rekla je Georgijeva.

Ona je dodala da MMF pomaže svim ovim zemljama, kroz savete o politikama i razvoj kapaciteta.

Prema njenim rečima, za nekoliko nedelja, uz podršku razvojnih partnera (Italije, Evropske komisije, Grčke i Luksemburga) i zemalja korisnika, MMF pokreće novi centar za razvoj kapaciteta u Rimu za zemlje Zapadnog Balkana i Moldaviju – Centar za tehničku pomoć Jugoistočne Evrope (SEETAC).

SEETAC će se pridružiti drugom centru MMF-a u Beču koji pruža obuku zemljama poput Ukrajine. Zajedno, ovi centri MMF-a dopunjuju rad Fonda za razvoj kapaciteta Ukrajine, kao i program Fonda za Ukrajinu MMF-a.

„Za mene je proširenje više od političkog pitanja. To je lično. Odrastajući u Bugarskoj, znam kakvu priliku donosi evropska integracija. Jer je pridruživanje EU učinilo život opipljivo boljim za ljude moje zemlje“, rekla je Georgijeva.

Najveći talas proširenja do sada dogodio se 2004. godine, a zatim je usledilo proširenje 2007. godine. Svetski rast je 2004. godine dostigao 5,3 procenta. Trgovina je cvetala, a globalni lanci snabdevanja su postajali sve integrisaniji, na veliku korist evropskih firmi.

„Sada je projektovano da će globalni rast ove godine biti oko 3 procenta. Trgovinska ograničenja i geopolitičke tenzije su visoke i rastu, a Evropa se suočava sa značajnim demografskim i fiskalnim pritiscima. Ako proširenje EU bude dobro sprovedeno, ono može da pružiti preko potreban podsticaj rastu u Evropi – i za zemlje kandidate i za postojeće članice“, rekla je ona.

Georgijeva je ocenila da svet postaje sve teže mesto, a proširenje i produbljivanje jedinstvenog tržišta EU učiniće Evropu jačom i otpornijom.

Prema njenim rečima, da bi proširenje podiglo životni standard, ono zaista mora biti dobro urađeno – zemlje kandidati moraju da sprovedu smele domaće reforme, a EU mora da pruži razumnu podršku.

Zemlje kandidati imaju dobit pristupanjem u EU, jer odgovor uglavnom leži u većoj produktivnosti. Produktivnost čini otprilike dve trećine ukupnog povećanja prihoda od pristupanja, rekla je ona.

Ali produktivnost ne dolazi magično sa članstvom u EU. Mora se zaslužiti. Ona nastaje kada lokalni i strani investitori i preduzeća vide nove mogućnosti u zemljama u procesu pristupanja. Ona nastaje kada firme inoviraju, investiraju i takmiče se, dodala je direktorka MMF.

Georgijeva je naglasila da zemlje kandidati treba efikasno da primene pravnu tekovinu EU i izbegavaju praznine i nepotrebno prilagođavanje ili prekoračenje jer to umanjuje koristi od integracije.

„Ali i EU ima mnogo posla. Dobici od pristupanja biće veći – za sve – ako jedinstveno tržište postane dublje i besprekornije. Proširenje i produbljivanje jedinstvenog tržišta treba posmatrati kao dopune – veća Evropa može biti jača Evropa – ali mnogo više ako je integrisanija Evropa“, dodala je Georgijeva.